Sudbina blizu 500 radnika „Mitrosa“ neizvesna: Treba li država da pomaže opstanak stranih kompanija u Srbiji?

Kompanija „Mitros“ puštena je u rad u maju 2016. godine sa proizvodnim pogonom koji se prostire na 44.000 kvadratnih metara.

Tada je otvaranju fabrike prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je ova firma dobila finansijsku pomoć Vlade Srbije u iznosu od 5,3 miliona evra.

Sedam godina kasnije, kompanija gasi proizvodnju, a iz nje za Danas ponavljaju da su na osnovu detaljne analize poslovanja, vlasnici i uprava privrednog društva „Gierlinger Holding GmbH“ bili primorani da donesu „tešku odluku o obustavi proizvodnje u Sremskoj Mitrovici“.

Međutim, od Mitrosa nismo dobili odgovor na pitanje da li su u kontaktu sa Vladom Srbije i da li se razgovara o potencijalnoj pomoći kako bi se proizvodnja nastavila.

Isto pitanje, postavili smo i Vladi Srbije, međutim, ostali smo bez odgovora.

Iz kompanije „Mitros“ objasnili su da će konkretne mere za sprovođenje odluke o obustavi proizvodnje, kao i rokovi za izvršenje biti utvrđeni u narednom periodu.

„Razumemo da je javnost zainteresovana za dešavanja, ali molimo za strpljenje i razumevanje situacije u kojoj se nalazimo. U ovom trenutku, primarni interes poslodavca je da se proces odvija u skladu sa zakonom i da se prava radnika u potpunosti ostvare“, naveli su oni.

Ipak, kako je za agenciju Beta izjavio predsednik Sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije Živorad Kolarević, u priču se uključio i potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije i član Srpske napredne stranke Branislav Nedimović.

Prema njegovim navodima, on je bio u partijskim prostorijama Sremske Mitrovice i tom prilikom sindikatima obećao da država traži rešenje da radnici ne ostanu bez posla.

Tim povodom kontaktirali smo Branislava Nedimovića, ali do objavljivanja ovog teksta od njega nismo dobili odgovor.

Međutim, potvrdu ovih navoda dobili smo od predsednika ogranka Saveza samostalnih sindikata Srbije u „Mitrosu“ Milana Smoljanovića.

On za Danas kaže da su oni imali sastanak sa Nedimovićem u Sremskoj Mitrovici.

„Rečeno nam je da se traži rešenje da ne dođe do gašenja proizvodnje. Nisu dali nikakve rokove, ali rečeno je da se nadaju da će se ubrzo pronaći rešenje. Nama je bitno da ovih 478 radnika ne završi na ulici“, naglašava on.

Smoljanović kaže da su im poslodavci pre desetak dana rekli da dolazi do gašenja proizvodnje, ali ne i do gašenja firme.

„Razlog je teška materijalna situacija. Ne znam šta je izazvalo tu situaciju, nemam pristup knjigama da bih tačno znao. Rekli su da će ispasti fer i korektni, da će biti otpremnine po zakonu, a do sada su sve radili po zakonu, ne duguju nam ni dinar plate. Sve su radili bez greške prema radnicima“, ističe naš sagovornik.

Treba li država da subvencioniše i pomaže strane kompanije?

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas kaže da se u slučaju „Mitrosa“ radi o sasvim specifičnom primeru.

„Došlo je do pojave i širenja svinjske kuge, a inače je Srbija bila delom oslonjena na uvoz prasadi za zadovoljenje svojih potreba usled smanjenja primarne proizvodnje. To je u ovoj situaciji dovelo do drastičnog skoka cena sirovine što je dalje poslovanje fabrike učinilo neprofitabilnim sa neizvesnim izgledima za oporavak“, objašnjava on.

Naš sagovornik ističe da država, pre svega, treba da izađe sa procenom.

„Treba da se napravi procena da li su uložena sredstva vraćena i u kom stepenu, odnosno da li je investitor ispunio sve uslove iz potpisanog ugovora“, smatra Filipović.

On smatra da Srbija u određenoj meri treba da nastavi politiku davanja subvencija stranim investitoriama.

„Ali sa jasno uspostavljenim zahtevima u pogledu tehnološkog nivoa proizvodnje koja nam dolazi – visoke tehnologije, inovativni proizvodi bogati primenjenim znanjem, a ne jeftini i nisko akumulativna roba tipa čarape, veš… kao i u pogledu lokacije investicija, kako bi se više uticalo na regionalni raspored i nivo razvijenosti zemlje“, navodi naš sagovornik.

On ukazuje da su u pojedinim primerima davane izuzetno visoke subvencije, a da nisu obrazloženi motivi ili pobude za tako nečim.

Filipović dodaje da ne postoji detaljna analiza isplativosti svih vrsta subvencija koje država daje za poslednjih 10 godina, iako, kako naglašava, to struka traži.

„Ne zna se da li smo više dali ili dobili u direktnom ekvivalentu (kroz novac i zapošljavanje). Ono što je jasno jeste da je kroz strane direktne investicije (SDI) poboljšana pokrivenost uvoza izvozom (preko 70-80 odsto) što je bilo do pre nekoliko godina nezamislivo. Takođe, priliv po osnovu SDI ima pozitivan uticaj na stabilnost kursa, a to opet sa svoje strane utiče na stabilnost cena i održavanje ukupne makroekonosmke stabilnosti“, pojašnjava Filipović.

Na žalost, kako dodaje, motivi za podsticanje zapošljavanja sve manje su argumenti za subvencije.

„Sve se više sudaramo sa nedostatkom proizvodne radne snage na tržištu rada. Dakle, određene subvencije da i ubuduće, ali striktno usmerene na visokotehnološke proizvode i sa uslovljavanjem stranih investitora da moraju održavati proizvodnju najmanje 10 ili više godina ili da ih vrate“, zaključuje on.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mihail Arandarenko za Danas kaže da subvencije stranim investitorima obično naziva „drugim najboljim rešenjem“.

„Prvo bi bilo reforma kompletnog sistema oporezivanja rada, pa i šire, celokupnog sistema poreza i transfera, kojim bi se popravio položaj radno-intenzivnih grana i standard industrijskih radnika“, ističe on.

Mi smo, kako dodaje, kreirali regresivan sistem oporezivanja rada još 2001. godine.

„To je dovelo do velikog pada industrijske zaposlenosti. Postepeno se došlo do ovog iznuđenog rešenja sa subvencijama kao načina da se podstakne industrijska zaposlenost i svakako ga ne bi trebalo napustati dok se temeljno ne reformiše sistem oporezivanja rada i socijalnih transfera“, smatra naš sagovornik.