foto EPA-EFE/MAANSI SRIVASTAVAOvogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koji je počeo u ponedeljak, dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Globalni carinski rat koji je eskalirao 2. aprila najavom skoro pa univerzanih carina SAD prema celom svetu izazvao je, prema oceni Fonda, veliki negativni šok za globalni rast.
Zato je MMF smanjio procene globalnog rasta u ovoj godini sa 3,3 odsto iz januara na 2,8 odsto, ali i u sledećoj godini sa 3,3 na tri odsto.
Tako je i projekcija rasta Srbije u ovoj godini smanjena sa 4,2 na 3,7 odsto.
Ove prognoze izazvale su reakciju i srpskog Ministarstva finansija, odnosno ministra finansija Siniše Malog. Verovatno, po prvi put se se Vlada ili Ministarstvo oglasili povodom negativnih ekonomskih vesti, obično samo prenose pozitivna kretanja.
Naravno, nije propuštena prilika da se prognoze MMF-a iskoriste u unutarpolitičkoj borbi, čak i ako argumentacija i nije baš tačna.
Naime, Ministarstvo finansija je prenelo izjavu ministra Malog u kojoj je smanjenje prognoze našeg privrednog rasta posledica nasilja i blokada koje se već mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji. Nažalost, sve to ima pogubne posledice po srpsku ekonomiju, što naši privrednici najbolje osećaju u svojim delatnostima. Neodgovorni politički akteri ne razumeju, ili ih jednostavno ne zanima, da su ekonomski rezultati često i odraz političkog delovanja. Pre svega, očekuje se nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti kod građana Srbije“, rekao je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Zanimljivo je da se već u narednoj rečenici u saopštenju navodi da istovremeno javna potrošnja, koja je pokazatelj unutrašnje situaciju zemlji, beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena, koje su indikator spoljnih kretanja, beleže usporavanje, „što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu“, zaključuju oni.
Ekonomisti, pak, znatno veći značaj pridaju globalnim političko-ekonomskim tenzijama, nego unutrašnjoj društveno-političkoj krizi.
Milan Nedeljković, dekan na FEFA-i ocenjuje da su primarni razlozi za korekciju MMF-a spoljne prirode.
„I drugim zemljama je smanjena prognoza rasta, a ne samo Srbiji. Na kraju, MMF je smanjio i prognozu globalnog rasta. Dominantna uzrok je neizvesnost koja proizilazi iz carina koje su SAD odlučile da uvedu. Prva neizvesnost je da li će do tih carina, uopšte doći, a druga je ako dođe, kakvi će biti efekti. Najava carina bila je veliki šok za globalna tržišta. U prvi mah taj šok je bio pozitivan, jer su odjednom skočile nabavke, pre nego što carine stupe na snagu. Međutim, dugoročno, carine bi izazvale negativni šok. Dovele bi do rasta inflacije, što bi izazvalo reakciju centralnih banaka, što bi imali onda negativan efekat na ekonomsku aktivnost“, objašnjava Nedeljković.
On smatra da SAD neće na kraju uvesti carine kojima prete, već ih koriste da nateraju druge zemlje na bilateralne pregovore.
„Mislim da je MMF ozbiljnije shvatio ove pretnje i ukalkulisao u prognoze“, ocenjuje naš sagovornik.
Zaista, MMF je svoje procene doneo sa podacima zaključno sa 4. aprilom, pa tako nisu računali sa kasnijim odlaganjima primene carina, kao i sa drugim odstupanjima Donalda Trampa, predsednik SAD, poput smanjenja carina na uvoz elektronike iz Kine.
Što se tiče unutrašnjih faktora, Nedeljković ističe da svaka neizvesnost, pa i ova koja vlada u Srbiji, utiče loše na ekonomiju. Recimo, kada se radi o stranim direktnim investicijama, na njihov priliv utiču i problemi na izvoru investicija.
Najvažniji ekonomski partner Srbije, pa i značajan izvor investicija je Nemačka. Za najveću ekonomiju, motor Evrope, MMF prognozira blagu recesiju, od 0,2 odsto ove godine, umesto ranije planiranog rasta od 0,8 odsto.
Inače, za Evropu, je MMF smanjio prognozu za ovu godinu sa 1,7 na 1,4 odsto.
Da li veći uticaj na, prema oceni MMF, usporavanje privrednog rasta u ovoj godini imaju studentski protesti ili globalna neizvesnost, nije teško testirati.
Fond za Rumuniju predviđa upola manji rast nego u oktobru prošle godine, korigovali su se sa 3,3 na 1,6 odsto. Slično je i sa Mađarskom, umesto rasta od 2,9 odsto, biće 1,4 odsto.
Ekonomija Poljske će usporiti sa 3,5 na 3,2 odsto, a Češka sa 2,3 na dva odsto.
U našem okruženju, MMF je zadržao stopu rasta Bugarske na 2,5 odsto, dok je za Hrvatsku čak i povećan sa 2,9 na 3,1 odsto.
Većini zemalja Zapadne Evrope je takođe umanjen procenjeni privredni rast, osim Španije kojoj je povećana prognoza sa 2,1 na 2,5 odsto.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da i globalna i domaća kriza doprinose ekonomskom usporavanju.
„Glavni faktor je uspostava novog globalnog trgovinskog poretka koji je pokrenuo Tramp. Dok to traje, teško da će biti podsticaja privrednom rastu i investicijama. Srbija zbog ovih carina ne trpi direktno, ali može uticati indirektno, preko ekonomskih veza sa EU“, napominje on.
Ni društveni konflikti ne utiču dobro na ekonomiju i to preko jednog od tri stupba ekonomske politike SNS-a.
„SNS politika bazira rast na tri stuba, stranim direktnim investicijama, državnim investicijama i upošljavanjem neuposlenih resursa. Sva tri su se počeli tanjiti.
Neupošljenih resursa ima sve manje. Investiicje u infrastrukturu su dobre, ali ne sa ovim cenama po kojima se kod nas realizuju. Te investicije su preskupe, a ako nema privrede koja će da ih koristi, one mogu da postanu i teret kada bude trebalo da se otplaćuju i održavaju.
Treći stub su strane direktne investicije, koje se više ne mogu privlačiti merama kao kad je bilo puno nezaposlenih. Na SDI utiču i protesti, ali nisu demontracije krive. One su posledica nečeg drugog“, napominje on.
Stevanović ističe da se budžet ne koristi optimalno, investiranje bi moralo biti efikasnije. „Problem su i ljudi zaposleni u javnom sektoru koji ništa ne rade i primaju platu, a istovremeno ljudi koji zaslužuju se guraju van javnog sektora.
Ako bi i sudstvo neko sredio, onda bi Srbija bila zemlja koja može da ostvaruje privredni rast i po pet, šest odsto, i to u dužem priodu“, ocenjuje on.
Branimir Jovanović, ekonommista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije je u intervjuu Beti da je ekonomska aktivnost usporena u prvom kvartalu ove godine, ali da je to počelo u drugoj polovini prošle godine i nije imalo nikakve veze sa studentskim protestima, već pre svega sa stagnacijom u nemačkoj i drugim privredama EU.
„U prvom kvartalu ove godine dodatni faktor usporavanja jesu i protesti i blokade, a teško je precizno kvantifikovati njihov doprinos u poređenju sa spoljnim faktorima. Na primer, pad industrijske proizvodnje u februaru od 1,8 odsto, uglavnom je posledica smanjenja proizvodnje u sektorima energetike, odeće, električne opreme i mašinstva, što je teško povezati sa studentskim protestima, verovatnije je posledica problema u nemačkoj ekonomiji“, rekao je on.
Bečki institut će prema njegovim rečima korigovati i svoje procene rasta za Srbiju na tri odsto, sa prethodnih 3,7 odsto za ovu godinu.
Prema njegovim rečima, ekonomski rast Srbije mogao bi da ubrza na oko četiri odsto godišnje od naredne godine.
„Ubrzavanje ekonomskog rasta uslediće, ne samo zbog baznog efekta nakon ovogodišnjeg usporavanja, već i zbog političkih promena do kojih, mislimo da će doći. Dugoročni efekat studentskih protesta, procenjujemo, biće katalizator promena koje će u narednim godinama doprineti bržem i boljem ekonomskom rastu“, ocenio je Jovanović.
On je postavio pitanje zašto država, ako protesti već štete ekonomiji, ulazi u sve veću konfrontaciju sa njima i ne čini gotovo ništa da ispuni njihove zahteve.
Prema najnovijim prognozama MMF-a, Srbija će u ovoj godini imati prosečnu inflaciju od četiri odsto, što je više nego što je prognozirano u oktobarskim projekcijama (3,6 odsto).
Deficit tekućeg računa biće, prema procenama MMF-a, povećan sa 4,8 na 5,8 odsto BDP-a, dok se očekuje da nezaposlenost bude manja, umesto devet sada se procenjuje na 8,5 odsto u ovoj godini.
I sa procenjenim usporavanjem, rast BDP-a Srbije, mada nisu obuhvaćene manje zemlje Zapadnog Balkana, biće opet među najvišim ili čak najviši u Evropi, ne računajući Maltu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
