Na meti falsifikatora najčešće sportska oprema

Tržište Srbije još uvek je Meka za sivu ekonomiju, a osim roba i usluga koje su „samo“ izbegle carinu i oporezivanje, dominantno mesto u prometu čine falsifikati poznatih svetskih marki. Samo tokom ove godine na carinskim prelazima sprečeno je da u zemlju uđe roba vredna više desetina miliona dinara, a krivotvori se sve što ima „prođu“, od „solingen“ noževa, „panasonik“ uređaja, do tekstila i sportske opreme, najčešće iz asortimana poznatih kompanija poput Najk, Adidas, Versaće. Međutim, poroznost granice još uvek je velika, pa se značajni kontigenti te robe ipak nađu u prodavnicama i na uličnim tezgama, a tome treba dodati i domaću „proizvodnju“, koja se organizuje u ilegalnim radionicama ili magacinima.

Do sada uništeno više od 25.000 patika

Samo u drugom tromesečju ove godine, Carina je obustavila postupak uvoza ili tranzita u 232 slučaja, i to po zahtevima nosilaca prava intelektualne svojine 76, a po službenoj dužnosti 156. U 27 slučajeva, uvoznici su priznali da je reč o falsifikovanoj robi, i iz tog kontigenta na uništenje čeka oko 15.000 pari patika, više od devet hiljada košulja, 11.000 komada „firmiranog“ donjeg veša, ali i na stotine kalkulatora, lopti, foto albuma i torbi. U ostalim predmetima sudski postupak je još uvek u toku, pa na odluku o uništenju krivotvorene robe čeka skoro 200.000 komada baterija, oko deset hiljada daljinskih upravljača, više od pet hiljada delova za automobile i oko 40.000 komada odevnih predmeta i obuće. Prvo uništavanje krivotvorene robe obavljeno je krajem prošle godine, kada je beogradska Gradska čistoća nabavila mašinu za sečenje gume, i u dva navrata je pod nadzorom carinskih organa isečeno više od 25.000 pari falsifikovanih patika – kažu za Danas u Upravi carina.

Jedno takvo neregistrovano skladište otkriveno je nedavno u Pančevu, a uhapšena su dva kineska državljanina i jedna vlasnica trgovinske radnje, jer su organizovali lepljenje oznaka Najk na patike nepoznatog (uvoznog) porekla. Vrednost zaplenjene robe samo u toj raciji procenjena je na oko sto hiljada evra. U Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, rekli su za Danas da je u Srbiji registrovano više desetina hiljada domaćih žigova i oko 130.000 inostranih, među kojima se nalaze gotovo svi čuveni žigovi, odnosno robne marke velikih svetskih proizvođača. To znači da su oni legalno prisutni na našem tržištu, ali i da registrovanjem proizvoda, ostvaruju pravo na zaštitu od falsifikata.
– Od sredine prošle godine, kada je počela primena Zakona o zaštiti prava intelektualne svojine, tržišna inspekcija zaplenila je oko milion primeraka falsifikovanih proizvoda a reč je o robi za koju su vlasnici robne marke podneli zahtev za zaštitu. U radu tržišne inspekcije to je nova procedura, i kada se utvrdi da podnosilac zahteva ima validnu dokumentaciju koja dokazuje njegovo pravo na marku, našim područnim jedinicama prenose se karakteristike originalnog proizvoda kako bi inspektori na terenu mogli da utvrde falsifikate. Takva roba se oduzima i zadržava u našim skladištima kao deo dokaznog postupka. Vlasniku robne marke, istovremeno, daju se podaci o dobavljaču i distributeru, kako bi mogao da pokrene sudski postupak. Ishod je, po pravilu, sudski nalog da se zaplenjene količine unište, a distributeru se izriče kazna. Moram da naglasim, da sudovi po prijavama koje su potkrepljene zapisnikom tržišne inspekcije, gotovo automatski izriču osuđujuće presude, kao i da su retke situacije u kojima se lice kod koga je pronađen falsifikat, žali na izrečenu meru – kaže za Danas Vera Despotović, načelnik Republičke tržišne inspekcije i naglašava da se krivotvorena roba nalazi osim na uličnim tezgama (što i nije iznenađenje) i u mnogim prodavnicama ili ekskluzivnim radnjama.
Naša sagovornica ističe da je na meti falsifikatora najčešće sportska oprema i patike poznatih proizvođača, ali se falsifikuju i marke priznate u svetu tehničke robe i mobilnih telefona a nađeni su i auto delovi za Folksvagenova vozila, koji su se plasirali kroz usluge u automehaničarskim radnjama. Ne treba naglašavati da se na spisku nalaze i proizvodi koji mogu ugroziti zdravlje potrošača, poput krivotvorene Milka čokolade, koja je jedno vreme masovno prodavana na uličnim tezgama ili kozmetičkih preparata, kao što je, na primer, falsifikovani losion za telo Unilever, koji je pronađen u prodavnicama „Sve za 95“. Ako je za utehu, i roba domaćih proizvođača našla se na toj listi, a najozbiljniji prekršaj bila je pojava falsifikovanog elektro instalacionog materijala i opreme, utičnica, prekidača i sijaličnih grla koje su se prodavale pod nazivom jednog vojvođanskog proizvođača, ali je izrada bila vrlo nekvalitetna i opasna za upotrebu, kaže Despotović.
Za poznavaoce srpskog tržišta nije tajna da se osim, ranije poznatih „divljih“ vinjaka, lozovača i drugih pića, falsifikuju i nove robne marke većih domaćih proizvođača. Predstavnici srpske kompanije Kikindski mlin, koji su pre nekoliko dana boravili na sajmu prehrane u Bihaću, bili su ne malo iznenađeni kada su u tamošnjim prodavnicama pronašli testeninu nepoznatog proizvođača, koja je bila upakovana u ambalažu gotovo identičnu sa njihovom originalnom za testeninu „La perfeta“, a pod tim nazivom se i prodavala. Poslednjih godina, na udaru najčešće kineskih proizvođača, nalaze se i srpski brendovi, poput dečje konfekcije Beba kids ili šoljica sa znakom Don kafe.