Ne trošiti novac na sređivanje zgrada

U Sindikatu nauke smatraju da ta sredstva neće bitnije uticati na materijalni položaj nauke i naučnika, jer će ona biti iskorišćena za infrastrukturu.

– Smatramo da novac ne treba trošiti za zidanje i rekonstrukciju fakulteta, jer to treba da radi država iz nekih drugih fondova. Naravno da je i to važno za razvoj nauke, ali nama je glavni problem kako da poboljšamo materijalni položaj naučnika da bi ih zadržali u zemlji. Sem toga, navedena sredstva su kredit koji nauka mora u budućnosti da vraća, kaže za Forum dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučno istraživačkoj delatnosti Srbije.

I pored postojećih problema, ministar Đelić je optimista i najavljuje da će do 2015. Srbija dostići neophodnih jedan odsto ulaganja u nauku, što je jedan od zahteva za priključenje Evropskoj uniji. U Ministarstvu nauke kažu za naš list da u Srbiji ukupno ima 10.220 istraživača, od kojih je 8.800 angažovano na projektima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Dr Đurđica Jovović, pak kaže da je rad istraživača pretvoren u „razne administrativno-birokratske okvire“ koji se samo brojčano izražavaju.

– U oceni rada istraživača mnogo je organa i tela, koji taj rad procenjuju i ocenjuju, tako da se sve svodi na statistiku u kojoj se gubi suština nauke. Iako ministar Đelić u svim javnim nastupima, kada govori o nauci, govori vrlo ambiciozno i optimistički, problemi sa kojima se naučnici u našoj zemlji suočavaju su veliki. S obzirom na to koliko je vremena i rada potrebno da bi se formirao kvalitetan naučni radnik, s pravom smatramo da su plate istraživača male – od 40.000 dinara za magistra do 120.000 za naučnog savetnika najvišeg ranga. Ukoliko želimo da mlade, talentovane istraživače zadržimo, država mora da se ozbiljnije pozabavi pitanjem materijalnog položaja nauke i naučnika u Srbiji, ističe Jovovićeva. Ona objašnjava i da postoji razlika u položaju naučnika, u zavisnosti da li su zaposleni u naučno-istraživačkim institutima ili na fakultetima.

– Zaposleni na fakultetima imaju mnogo uređeniji radno-pravni status. Njihova plata je uglavnom određena njihovim zvanjem, dok zvanja zaposlenih u institutima ne utiču bitno na plate, već su one više određene brojem objavljenih radova u časopisima. Objavljivanje radova u naučnim časopisima zavisi od mnogih faktora na koje istraživači često ne mogu uticati. Sem toga, naučnici na fakultetima svoje plate ostvaruju po dva osnova: na osnovu rada na obrazovnim programima za koji ih plaća Ministarstvo prosvete i na osnovu naučno-istraživačkog rada na projektima koje finansira Ministarstvo nauke, ukazuje Jovovićeva.

Ona objašnjava da je važećim zakonima u oblasti obrazovanja i nauke takva mogućnost data i zaposlenima u institutima, ali da je u praksi to neostvarivo, jer je „fakultetima prepušteno da saradnju sa institutima regulišu svojim statutima“.

Kada je reč o problemima zbog kojih se naučnici obraćaju Sindikatu nauke, naša sagovornica navodi da se zaposleni u institutima najčešće javljaju zbog povrede prava iz radnog odnosa, a da najviše najviše problema ima u institutima koje je država osnovala „pa zaboravila zašto ih je osnovala“.

– To su neki instituti u oblasti poljoprivrede, poput onih u Guči, Zaječaru, Nišu, Kragujevcu, koji su prepušteni sami sebi. Lokalna samouprava im oduzima njihova ogledna dobra, a Ministarstvo poljoprivrede nema interesa za njihova istraživanja. Ovo je paradoksalno, jer u Strategiji razvoja Srbije, poljoprivreda je prioritetna oblast, ali su za lokalnu samoupravu i državu trenutno važnija infrastruktura i ogledna dobra ovih instituta, naglašava Jovovićeva.

Petina naučnika želi da ode iz zemlje

Oko 75 odsto naučnika iz Srbije ne razmišlja o odlasku iz zemlje, dok takvu nameru ima oko 21 odsto, pokazalo je istraživanje Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, koje je predstavljeno juče u Vladi Srbije. Prema istraživanju koje je krajem maja sprovedeno među učesnicima skupa „Naučna zajednica za budućnost Srbije“, gotovo 40 odsto naučnika koji su izrazili želju da napuste Srbiju mlađi su od 35 godina. Kao najčešći razlozi navode se loši uslovi života, nerešeno stambeno pitanje, niska primanja i loši uslovi za rad.