Nečista igra ili liderska utakmica

Za jedne potpisani Protokol sa državom o povišici plata u ovoj godini još uvek važi, drugi su u međuvremenu povukli potpis sa tog dokumenta, treći su se navodno dogovorili sa vladom, ali se procenat povišice krije, četvrti nastavljaju pregovore, peti prete radikalizacijom štrajka. U opštem haosu koji proteklih nedelja vlada među sindikatima čiji su članovi na državnim jaslama, otvorilo se i pitanje da li su „borbe“ oko procenta povećanja zarada motivisane željom sindikalnih lidera za poboljšanje materijalnog položaja njihovih članova ili se iza toga kriju interesi za očuvanje fotelja ili su čak politički motivisani.

– Gotovo sam siguran da ovi štrajkovi nemaju nikakvu političku pozadinu zbog same činjenice da su politički akteri među sindikalcima, zaposlenima i građanima sa toliko niskim rejtingom, da to ne može biti motivacija za pokretanje štrajka. Da je bilo ozbiljnog dijaloga još jesenas oko makroekonomskih veličina i da je vlada, kao u normalnim zemljama, naviknuta da pre usvajanja budžeta pregovara sa sindikatima, mislim da do ovog haosa ne bi došlo. Bilo bi protesta, bilo bi napetosti, što je očekivano kada je kolač mali, ali ne bi bilo ovakvog haosa, tvrdi Zoran Stojiljković, potpredsednik sindikata Nezavisnost i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

I njegov kolega iz Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost Zoran Ilić navodi da su pad zarada za više od 30 odsto i teška ekonomska situacija prevagnuli da sindikati počnu da protestuju.

– Ako dve godine plate nisu povećane i ako je za to vreme inflacija došla do 20 odsto, jasno je da je ovo socijalni bunt. Nemojte da se zanosite da lider bilo koje sindikalne organizacije može nešto da napravi, a da iza njega ne stoje zaposleni, kaže Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost.

Na pitanje da li je sindikalno nejedinstvo u pregovorima dokaz teze da se rukovodstva bore da očuvaju ili ojačaju svoje pozicije, sagovornici Foruma ne kriju da ima i takvih motiva.

– Sigurno je da u pozadini ima liderskih ambicija, ali očigledno ima i politike, jer su u nekim gradovima gradonačelnici podržali štrajk prosvetnih radnika. U mnogim školama su i direktori organizovali štrajkove da bi pridobili ljude, jer im ističe mandat, ukazuje Branislav Pavlović, lider Sindikata obrazovanja Srbije.

Zoran Stojiljković smatra da je sindikalni pluralizam „sasvim normalna stvar, ako je korektan i ako se ne svodi na pokušaj da se nanese šteta konkurentima“.

– Sindikalna konkurencija je surovija nego partijsko-politička, jer su većini aktivista, nažalost, radna mesta odavno ugašena i ako ne prođu sindikalne utakmice za svoju funkciju, oni su bukvalno socijalni slučajevi. Oni nisu na državnim jaslama kao partijska klijentela. Možda se u tome može naći malo potrebe da se bude radikalniji ili kooperativniji, ali nekoliko stotina, ne preterano ugodnih sindikalnih fotelja, sigurno nije razlog za sindikalni pluralizam, smatra Stojiljković.

I sociolog Milan Nikolić ocenjuje da je normalni deo sindikalne borbe ako lider, pokušavajući da postigne neke ciljeve za organizaciju, pokušava da i sebe „digne“, u smislu većeg rejtinga i bolje prepoznatljivosti.

Nejedinstvo i podele među sindikatima obrazovanja Branislav Pavlović iz Sindikata obrazovanja Srbije ocenjuje kao „rivalstvo zasnovano na prljavoj igri“. Pavlović dodaje da je Unija sindikata prosvetnih radnika „koja je stožer okupljanja druga dva mala sindikata, od početka imala cilj da pridobije članstvo“.

– Njima nije bio cilj da nešto dobiju, jer ne bi tražili povećanje budžeta od 20 milijardi dinara. Ljudi koji sede u Uniji nisu baš finansijski nepismeni da ne znaju da to ne može, nego su samo hteli da motivišu ljude da uđu u štrajk i da teraju što dalje. Protokol koji smo potpisali je dobitak u odnosu na ono što je ponudila država. Mislim da nas neće prevariti, jer je predizborna godina i to ne bi bilo pametno za njihov opstanak, optimističan je Pavlović.

Zanimljivo je da se GSPRS Nezavisnost u ovom štrajku pojavljuje kao jedan od glavnih pregovarača, iako mu, ranije Unija, a sada Sindikat obrazovanja, osporavaju reprezentativnost. Lider GSPRS Nezavisnost Tomislav Živanović odgovara da „u svakom trenutku sme da dokaže reprezentativnost“.

– Da li mislite da redovnom profesoru naknada za sindikalne aktivnosti donosi veliku korist? Ja želim da podignem instituciju sindikata na onu kakva je u svetu, kaže Živanović, uz opasku da se iza nejedinstvenog nastupa sindikata prosvetara krije „interes pojedinih lidera koji rade ili su radili za državu, jer važi geslo – jednom državni, uvek državni“.

Bez obzira na međusobne sukobe, sagovornici Foruma ne očekuju značajne transfere članstva. Branislav Pavlović demantuje navode Unije sindikata prosvetnih radnika da je od početka štrajka više od 100 škola, članica Sindikata obrazovanja, prešlo u suprotni tabor. Pavlović dodaje da je nakon potpisivanja protokola o ceni rada bilo najava da će pojedini članovi istupiti, ali da još nema informacije da li je neko to i učinio.

Branislava Plančak, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije ocenjuje da najave pojedinih sindikata da će štrajkovati i da će zatvoriti domove zdravlja služe da bi se lideri tih organizacija opravdali pred članstvom. Ona ističe da se takvim demagoškim izjavama ne može privući članstvo drugih sindikata, jer zdravstvo ne može da stane.

Mandati (ni)su na izmaku

Povodom spekulacija da je pozadina cele priče i to što pojedinim predsednicima sindikata uskoro ističu mandati, u Nezavisnosti tvrde da je „bitka za liderstvo završena“, odnosno da su održani kongresi i izabrana rukovodstva. Branislav Pavlović, kome mandat ističe u aprilu, kaže da bi po toj logici za njega bilo bolje da je nastavio štrajk, a Branislava Plančak, koja je takođe pri kraju mandata, navodi da se neće ponovo kandidovati i da je time dokazala da joj nije cilj da zadrži sindikalnu fotelju.