Nema prečice do evropskog novca

Prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u periodu od 2007. do 2013. godine za Srbiju je alocirano 1,4 milijardi evra. Predstoji ugovaranje programa za 2013, posle čega će uslediti implementacija projekata. Saznali smo takođe da nivo iskorišćenosti sredstava iz pretpristupnih fondova iznosi 98 odsto. I mada sticanje statusa kandidata ne znači da će nam odmah na raspolaganju biti više novca iz evropskih fondova, bar se to neće dogoditi do okončanja aktuelnog budžetskog okvira EU utvrđenog za period 2007-2013, ipak ne treba ignorisati činjenicu da se Srbiji otvaraju IPA komponente III, IV i V, koje se odnose na ulaganja u regionalni razvoj, ljudske resurse i razvoj seoskog područja, sa akcentom na poljoprivredu, kao važnoj privrednoj grani i velikom izvoznom potencijalu.

– Dobijanje datuma ne znači automatski povećanje iznosa sredstava, ali činjenica da se sada pregovara o budžetu EU za naredni sedmogodišnji period od 2014. do 2020. godine mogla bi i te kako da deluje podsticajno. Utoliko pre što su neke stavke evropskog budžeta smanjene. Ipak, mi se nadamo da to neće biti slučaj kad je reč o sredstvima namenjenim zemljama Zapadnog Balkana. Najavljeno je, takođe, da će u novom budžetu postojati rezervna sredstva koja će biti usmerena ka državama koje brže napreduju u procesu evropskih integracija i imaju kapacitet da ih iskoriste. Sve to bi trebalo da nas motiviše da u procesu evrointegracija budemo što uspešniji – komentariše za Danas Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije.

Ukazujući na prepreke koje prate povlačenje sredstava, naš sagovornik kaže da to zavisi od vrste projekte. Tako su recimo kod infrastrukturnih projekata glavni problemi nedostatak projektno-tehničke dokumentacije, nepostojanje urbanističke i planske dokumentacije, kao i nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Mirić kaže da realizaciju svakog projekta prati određeni rizik koji bi trebalo svesti na minimum.

Sa konstatacijom da dobijanje datuma o otpočinjanju pregovora ne znači, samo po sebi, veći priliv sredstava, slaže se i Aleksander Grunauer, vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ. On ističe da to pre svega zavisi od dogovora država članica EU o visini novog budžeta koji stupa na snagu 1. januara 2014. godine. Na opasku da bi planiranje državnog budžeta na duži rok, a ne na godinu dana plus dve godine, kao što je sada slučaj, mogao biti još jedan od izazova na evropskom putu, naš sagovornik podseća da Srbija nije jedina država koja prelazi sa konvencionalnog, godišnjeg na programsko budžetiranje, iz čega se transparentno može sagledati kako je potrošen novac poreskih obveznika, i sa kojim efektom. Grunauer ukazuje i na to da je dobar projekat jedan od preduslova za dobijanje novca iz fondova EU, dok je nepotpuna projektna dokumentacija ozbiljna prepreka. „Iskustvo govori da su razvijenije opštine uspešnije u pripremi projekata i neophodne dokumentacije, tako da preti opasnost da se disparitet u razvoju različitih delova Srbije još više poveća. Ohrabruje činjenica da sada o donatorskoj pomoći brinu pravi ekspertski timovi, ne samo stranih već i domaćih stručnjaka, mada bi, iz donatorskog ugla posmatrano, situacija mogla da bude bolja kad je reč o pripremi projektno-tehničke dokumentacije za infrastrukturne projekte, kao i jačanju kapaciteta zaposlenih u lokalnim samoupravama“, upozorava sagovornik Danasa.

Jedna od prednosti IPA projekata ogleda se i u unapređivanju regionalne saradnje. Problem je, međutim, što opštine koje žele da učestvuju u takvim projektima moraju da obezbede 10 odsto novca za pretfinansiranje projekta. Grunauer misli da je to ispravan pristup i svojevrsna garancija da će određeni projekat biti održiv, odnosno da neće trajati samo dok se ne potroši donatorski novac.

– To je i signal donatoru da se podrška ne daje po principu pokloni se ne odbijaju. Cilj EU i donatorskih projekata svodi se na to da sve što se na početku pokreće novcem dobijenim iz fondova kasnije postane samoodrživo. Kao dobar primer za ovu priču pomenuću proizvođače lekovitog bilja iz opštine Negotin, koji su procenili da bi gajenje lekovitog bilja moglo da bude isplativije od pšenice ili kukuruza. Napravili su udruženje, i sa tom idejom obratili se za pomoć negotinskoj opštini, koja je njihovu inicijativu prepoznala kao bitnu za razvoj tog područja. I mi u GIZ-u smo smatrali da je njihova ideja veoma dobra, tako da već dve godine sarađujemo na obostrano zadovoljstvo – ističe Grunauer.

Ako bacimo pogled preko plota, videćemo da su naše komšije Hrvati, koji u junu ulaze u evropsku zajednicu, iz pretpristupnog IPA programa dobili 589,9 miliona evra (podaci se odnose na period od 2007. do 2010. godine). Prema podacima Središnje agencije za finansiranje i ugovaranje programa i projekata EU, najviše novca, odnosno 260 miliona evra, stiglo je iz programa CARDS, koji podrazumeva finansijsku i tehničku pomoć zemljama Jugoistočne Evrope za obnovu, razvoj i stabilizaciju. Sledi program PHARE (izgradnja institucija) sa 132,6 miliona evra, zatim ISPA (zaštita okoline i transport) sa 60 miliona, SAPARD (razvoj poljoprivrede) sa 24,7 miliona, dok je iz programa PHARE CBC (prekogranična suradnja) Hrvatskoj odobreno 12 miliona evra.

– Nije stvar u tome kada neka država može prići evropskim fondovima, nego da li je administracija spremna udovoljiti svim uvjetima za povlačenje sredstava. Bitno je, dakle, da postoje ljudi koji znaju napisati projekat, što je jako komplicirano. Prema tome, priča da će Hrvatska imati na raspolaganju milijarde eura iz fondova EU nije sasvim točna. Preduslov za to je da imamo administraciju koja će edukovati privatne poduzetnike, predstavnike lokalnih zajednica i općina, jer onaj ko bude znao napraviti dobar projekat, taj će dobiti novac – izjavila je za Danas Maja Bukovšak, šefica Odsjeka za platni bilans i tečaj Hrvatske narodne banke.

U ovom trenutku Srbiji su kao potencijalnom kandidatu za članstvo u EU dostupna sredstva kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), koji se sastoji od pet komponenti. Prva komponenta odnosi se na pomoć tranziciji i izgradnji institucija, komponenta II – na prekograničnu saradnju, komponenta III – na regionalni razvoj, komponenta IV – na razvoj ljudskih resursa, a komponenta V – na ruralni razvoj. Zemlje kandidati koriste sve komponente programa, dok potencijalni kandidati imaju pravo na prve dve komponente. Od početka tranzicije Srbija je od EU, kako iz pretpristupnih fondova, tako i od pojedinačnih zemlja donatora, dobila ukupno oko 3,5 miljardi evra. Kad postane članica EU, moći će da računa i na sredstva strukturnih i kohezionih fondova Unije, koja su desetostruko veća od IPA. Poređenja radi, Bugarska je, kao članica EU, u budžetskom periodu od 2007. do 2013 dobila sedam milijardi evra iz strukturnih fondova koji mogu dostići oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. U slučaju Srbije, to bi značilo još oko 1,4 milijardi evra finansijske podrške godišnje. Da ne govorimo o tome da bi dobijanje datuma za početak pregovora predstavljalo „zeleno svetlo“ za velike investitore, naročito iz Nemačke, Austrije i Francuske, da je kucnuo pravi čas za ulaganja u Srbiji. Ali to je posebna priča.

Izazovi i procene

– Jedan od najvećih izazova sa kojima će se Srbija suočiti u korišćenju IPA fondova biće uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja odobrenim sredstvima. Uspostavljanje tog sistema posebno je važno zbog sredstava namenjenih poljoprivrednim proizvođačima, koji su sada uskraćeni za tu vrstu podrške. Mi smo sredinom 2012. Evropskoj komisiji dostavili akreditacioni paket i akreditaciju za prve dve komponente trebalo bi da dobijemo do kraja ove godine, dok je za petu komponentu (poljoprivreda) realnije da akreditacija stigne 2014. godine – procenjuje Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije.

Povlačenje bilateralnih donatora

– Otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU moglo bi da znači povlačenje bilateralnih donatora. Takav je bio slučaj sa nemačkim donacijama namenjenim Hrvatskoj, koje su obustavljene dve godine pre ulaska te zemlje u EU. Ali da i tu ima izuzetaka, govori primer Švajcarske kancelarije za saradnju, koja je povećala budžet za Srbiju i trenutno radi strategiju za period od 2014. do 2017, dok je GIZ dogovorio pomoć narednih pet godina, i plan je da se Srbiji donira oko 11 miliona evra godišnje – kaže za Danas Aleksander Grunauer, vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ.