Koje su crvene linije i glavni aduti Srbije u pregovorima sa MOL-om o NIS-u?

Zvaničan rok za prodaju NIS-a je 22. maj. Dakle, do tog roka bi ruska i mađarska strana trebalo da dogovore uslove za prodaju ruskog udela u ovoj kompaniji, ali bi i Srbija trebalo sa MOL-om da dogovori određene uslove.

Iako se čini da u ovom trouglu nema veliki uticaj, Srbija je sebi obezbedila pregovaračku moć još ugovorom sa ruskom stranom iz 2008. godine.

Naime, u tom ugovoru sačuvano je pravo preče kupovine, koje Srbiji daje svojevrsnu mogućnost veta na bilo koju treću stranu koja bi potencijalno kupila udeo u NIS-u.

Iako Srbija nije pokazala želju da se zamera Rusiji po ovom pitanju, MOL ne želi ovaj posao da dovodi u rizik, što je jedan od glavnih razloga zašto su za pregovaračkim stolom sa Srbijom.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović juče je za RTS rekla da su obavljeni razgovori operativnih i pravnih timova Vlade Srbije i MOL-a o pravima i obavezama akcionara NIS-a, te da očekuje da do kraja nedelje bude oko 90 odsto usaglašenih stavova.

Ona je govorila i o crvenim linijama Srbije i da naša država želi da poboljša poziciju Srbije, kao i da se vlasnički udeo Vlade Srbije poveća za pet odsto.

„Želimo da osiguramo, pre svega, da NIS ostane dominantna kompanija na našem tržištu, da rafinerija mora da ima određeni godišnji kapacitet prerade ili u proseku određeni broj godina, to je važno za naš bruto domaći proizvod, za našu zaposlenost, to je važno za sigurnost snabdevanja“, poručila je.

Šta je Srbija obezbedila prilikom prodaje NIS-a Rusima?

Kompanija Gaspromnjeft kupila je 2008. godine 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra.

Međutim, taj ugovor je bio malo složeniji, a Srbija je u njemu zadržala neka prava i obezbedila pojedine svoje interese.

Kao najvažnija klauzula bilo je to što je Srbija zadržala pravo preče kupovine.

„Sve dok su Strane akcionari NIS-a, nijedna od Strana neće prodati, preneti ili na drugi sličan način raspolagati vlasništvom nad Paketom akcija, delimično ili u celosti, u korist bilo kojeg trećeg lica osim ako prethodno ne ponudi drugoj Strani da kupi Paket akcija u skladu sa istim uslovima koji budu ponuđeni od strane trećeg lica“, navodi se u ugovoru.

Dakle, da bi Gasprom prodao svoj deo akcija MOL-u, u obavezi je da prvo ponudi Srbiji otkup tih akcija po istim uslovima.

U tom slučaju, prema ugovoru, Srbija bi imala rok od 60 dana da odluči da li će da prihvati ponudu.

Pored toga, kupac je tada prihvatio i brojne druge uslove, od kojih jedan od najbitnijih to da mora da obezbedi da NIS ne prekine sa radom u rafinerijama, što se pre svega odnosi na rafineriju u Pančevu.

Takođe, Gasprom je morao da obezbedi da količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju srpskog tržišta za osnovnim naftnim proizvodima, kao i da tržišni udeo trgovine derivatima na tržištu Srbije neće biti manji od nivoa udela koji je NIS imao na ovom tržištu 2008. godine, kao i brojne druge obaveze.

Dodatno, Gasprom je tim ugovorom bio obavezan da uloži dodatni novac u razvoj NIS-a, da sarađuje sa državom Srbijom oko raspodele akcija građanima, kao i da poštuje određena pravila upravljanja kompanijom dok država ima udeo.

Dakle, kupac se obavezao da uloži 500 miliona evra u NIS i to kroz kredite za razvoj i modernizaciju.

Prihvatili su i da deo akcija bude podeljen građanima Srbije i zaposlenima, kao i da poštuju zajedničko upravljanje sa državom sve dok Srbija ima najmanje 10 odsto vlasništva. To je našoj zemlji omogućilo da učestvuje u donošenju nekih važnih odluka po unapred dogovorenim pravilima i da bude uključena u sve pravne i organizacione promene u firmi.

Šta bi Srbija trebalo da obezbedi novim ugovorom sa MOL-om?

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da je glavni adut Srbije to što možemo da se pozovemo na pravo preče kupovine.

„Mi možemo da koristimo to da kontrolišemo da li će MOL doći u situaciju da kupi udeo u NIS-u ili neće. Ako potpišu ugovor sa nama, kojim ćemo se kao država obezbediti, onda nećemo potezati to pravo preče kupovine, pa će moći da se odradi ta transakcija. Ukoliko se ne dogovorimo sa njima, mi možemo da potegnemo to pravo i da tako stopiramo transakciju“, pojašnjava.

On naglašava da država mora da odbrani neki minimum uslova.

„Ono što mi već imamo u ugovoru sa Rusima, jasno je da bismo hteli da zadržimo – da se obezbedimo da će raditi rafinerije i da se održi određeni broj investicija i slično“, navodi.

Međutim, Marković ukazuje da naša situacija nije baš tako lagodna.

„Ako mi tako nešto aktiviramo, onda produžujemo i dalje našu agoniju i opasnost da ostanemo bez nafte i proizvodnje, što će nam praktično upropastiti privredu“, objašnjava.

Naš sagovornik naglašava da je potrebno definisati i posledice ukoliko se neka klauzula prekrši.

„Moramo da kažemo ukoliko rafinerija ne bude radila koje su ugovorne obaveze i penali. Opcija može da bude da tražimo prodaju akcija ukoliko prekrše ugovor i da oni moraju po ugovoru da nam prodaju svoje akcije. Znači, ako vi hoćete da ugasite rafineriju, mi hoćemo da otkupimo od vas akcije i vi morate da nam prodate. I da se ugovori kako ćemo obračunati cenu tih akcija“, predlaže Marković.

On poručuje da Srbija treba i da se zaštiti ako ubuduće, potencijalno, MOL dođe pod neke sankcije kao što je sada došao Gasprom.

„Mi nismo imali nikakav mehanizam zaštite od toga u ovom ugovoru, jer nam to nije palo na pamet onda kad smo ugovarali. Sada, kad smo to iskusili, možemo da kažemo ukoliko dođe  do uvođenja sankcija, Srbija ima pravo da uvede prinudnu upravu ili tako nešto“, navodi.

Marković veruje da će država pokušati da izvuče maksimum iz tog ugovora, ali da moraju da paze dokle mogu da idu, a da ne ugroze celu transakciju.

On naglašava da Srbija svakako treba da nastoji da zadrži pravo preče kupovine i kroz ovaj ugovor, kao jednu od najbitnijih stavki.

„Najbitnije je da što je više moguće zaštitimo naše interese, a da pri tome ne upropastimo ceo posao, pa da opet budemo u bezizlaznoj situaciji“, zaključuje Marković.