NIS između Moskve i Vašingtona: Zašto Rusi ćute, a OFAC popušta?

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija odlučila je da novi rok bude 1. jul, što znači da su prethodne licence produžene za dodatnih 15 dana.

U međuvremenu, Vlada Srbije i mađarska kompanija MOL, koja se pominje kao glavni potencijalni kupac ruskog udela u NIS-u, potpisale su ugovor o upravljanju kompanijom u slučaju da MOL postane njen većinski vlasnik umesto ruskih akcionara.

Dva su ključna elementa tog ugovora. Prvi predviđa da će Srbija od MOL-a otkupiti pet odsto akcija, čime bi njen udeo u NIS-u porastao na nešto više od 30 odsto. Drugi garantuje da će rafinerija u Pančevu narednih deset godina raditi kapacitetom uporedivim sa onim iz poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

Ovaj ugovor stupiće na snagu samo ukoliko se MOL i Gasprom Njeft dogovore o kupoprodajnom ugovoru i ako takav aranžman odobri američki OFAC.

Međutim, dok se ostali akteri oglašavaju, glavni protagonista ove priče, ruski Gasprom Njeft, za sada ostaje uzdržan prema svim dešavanjima oko NIS-a. To dodatno podgreva ranije ocene pojedinih energetskih stručnjaka da Moskva zapravo nema nameru da proda svoj udeo u srpskoj naftnoj kompaniji.

I dok je njihov motiv donekle jasan, manje je jasno šta navodi američki OFAC da već godinu i po dana uporno odlaže punu primenu sankcija prema NIS-u.

„OFAC nije blagonaklon, već pragmatičan kako ne bi izazavao energetsku krizu u Srbiji“

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da ne bi rekao da je američki OFAC blagonaklon, već pragmatičan.

Prema njegovim rečima, cilj američke administracije nije da izazove energetsku krizu u Srbiji niti poremećaj snabdevanja u regionu, već je cilj, naglašava, promena vlasničke strukture i smanjenje ruskog uticaja.

„Zato OFAC produžava licence dokle god procenjuje da postoji realna mogućnost za dogovor. Vašington pokušava da izvrši pritisak, ali na kontrolisan način. Drugim rečima, želi da postigne politički cilj bez stvaranja ekonomskog šoka. Upravo zato smo do sada videli više produženja licenci. Ona nisu znak slabosti američke politike, već pokazatelj da SAD žele uređenu tranziciju vlasništva, a ne destabilizaciju tržišta energenata u Srbiji i regionu“, kaže Mijušković za Danas.

Na pitanje kako komentariše ćutanje Gasprom Njefta na sva dešavanja vezana za NIS, Mijušković ocenjuje da ćutanje ove ruske kompanije nije iznenađenje.

Ističe da je reč o kompaniji koja se nalazi pod sankcionim pritiskom i koja nema interes da javno otkriva pregovaračku poziciju.

Takođe, ukazuje da NIS za Rusiju nije samo finansijska investicija, već i važan instrument energetskog prisustva na Balkanu.

„Zbog toga nije nemoguće da ruska strana pokušava da kupi vreme i da joj produžavanje licenci više odgovara nego brza prodaja. Međutim, konačna odluka zavisiće od odnosa političkih i ekonomskih koristi koje Moskva vidi u ovom poslu“, navodi Mijušković.

Upitan da li bi se ruska strana isto ovako ponašala da je Viktor Orban ostao na vlasti, Mijušković odgovara da bi eventualni ostanak Orbana verovatno povećao politički komfor ruske strane, ali, ukazuje, ne treba zaboraviti da ključnu reč u ovom procesu ipak ima OFAC.

„Bez američke saglasnosti nijedno rešenje ne može biti sprovedeno“, ističe Mijušković.

Na pitanje da li 1. jul vidi kao konačan dan za rešenje NIS-a ili ćemo gledati još produžetaka, Mijušković smatra da 1. jul jeste važan rok, ali ga, kako kaže, ne bi nazvao apsolutno konačnim datumom.

„Dosadašnja praksa pokazuje da OFAC produžava licence kada proceni da pregovori napreduju i da postoji realna šansa za održivo rešenje. Međutim, prostor za nova odlaganja postaje sve uži. Ukoliko do tada ne bude značajnijeg pomaka u pregovorima između MOL-a i Gasprom njefta, američka strana bi mogla da pooštri pristup. Zato je verovatnije da se približavamo završnici procesa nego njegovom novom početku“, ističe Mijušković.

Kada je reč o potpisivanju sporazuma između Vlade Srbije i MOL-a o upravljanju NIS-om, Mijušković smatra da je Srbija ovim sporazumom uspela da zaštiti svoje najvažnije interese.

„Dodatnih pet procenata akcija ne donosi većinsko vlasništvo, ali značajno jača uticaj države u donošenju strateških odluka. Još važnija je garancija da će Rafinerija Pančevo nastaviti da radi u obimu koji obezbeđuje sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta. U energetici nije najvažnije ko je formalni vlasnik, već da sistem funkcioniše. Za Srbiju su ključne bile tri stvari: rad rafinerije, sigurnost snabdevanja i veći uticaj države. Po onome što je do sada predstavljeno, deluje da su upravo te „crvene linije“ ugovorom zaštićene“, naglašava Mijušković.

„Rusko ćutanje još jedna potvrda da ne žele da prodaju NIS“

I istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić popustljivost OFAC-a komentariše kao način da se izbaci rusko vlasništvo iz NIS-a, a da se ne ugrozi ekonomija Srbije.

„OFAC razmatra više faktora i ciljeva, sve sa osnovnim principom da izgura rusko vlasništvo iz NIS-a sa što manje negativnih efekata na ekonomiju Srbije i bez posledičnog smanjenja ugleda SAD u očima ljudi u Srbiji. Takođe mi deluje da se vodi principom da je za odlaganje potreban bilo kakav napredak, a napreci u pregovorima su bili prilično dozirani u prethodnom periodu“, smatra Kelić.

Prema njegovim rečima, paradoks je da se OFAC-ova politika pokazala najefikasnijom onda kada su sankcije zaista stupile na snagu.

„Tek tada se prošle godine pokrenula priča oko MOL-a, dok se pre toga suštinski ništa nije radilo po pitanju rešavanja problema NIS-a. Verujem da će i ovaj put najefikasniji biti tek ako sankcije stupe na snagu. Jedino je pitanje koliko snažne sankcije su neophodne da bi se desio neki od dva moguća ishoda: prodaja NIS-a od strane ruskih vlasnika ili preuzimanje upravljanja od strane vlasti u Srbiji“, navodi Kelić.

Kada je reč o ruskom ćutanju, Kelić ističe da su sumnje da ruska strana od početka nije bila zainteresovana da zaista proda NIS bilo kome bile opravdane od samog početka, a novim odlaganjima i ćutanjem su dodatno potvrđene.

„Sve više deluje da je ulazak u pregovore sa MOL-om pre svega predstavljao deo strategije kupovine vremena. Ne verujem da bi situacija bila značajno drugačija da je Orban ostao na vlasti. Možda jedino da je Orbanov režim postao još autokratskiji i još više privržen Rusiji, a MOL kao kompanija još više zavisan od Orbanove vlasti, ali su očigledno postojala snažna institucionalna ograničenja da se tako nešto dogodi u Mađarskoj“, ukazuje Kelić.

Na pitanje šta će biti nakon 1. jula, Kelić odgovara da, iako nam dosadašnje ponašanje OFAC-a daje osnovu da i nakon toga datuma možemo očekivati dalje odlaganje rokova, ovoga puta veruje da je sada najveća šansa od početka godine da će sankcije ponovo stupiti na snagu.

„Ima dovoljno vremena da se desi neki događaj koji bi predstavljao osnovu za dalje produženje roka, ali čak i ako dođe do takvog događaja (a da nije zaključenje konačnog ugovora), teško da će novo produženje biti duže od trenutnog“, kaže Kelić.

Kada je reč o ugovoru koji su Vlada Srbije i kompanija MOL potpisale, Kelić ističe da ono što smo saznali iz medija ukazuje na to da je Vlada Srbije uspela da ostvari svoje ključne ciljeve.

Iako bi u nekoj idealnijoj situaciji možda bilo prostora da  Srbija postigne još pogodniji ugovor, Kelić navodi da i trenunte dogovorene odredbe svakako izbegavaju najnepovoljnije scenarije o kojima se govorilo u javnosti.

„Ali veliko je pitanje koliko će se taj sporazum primenjivati u praksi. Ako u narednih nekoliko nedelja Gasprom ne pristane da proda NIS MOL-u, postoji velika opasnost da će se realni domet tog ugovora svesti na doprinos dodatnom produženju licence za rad NIS-a“, zaključuje Kelić.