Kako bi smena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na velike projekte sa Srbijom poput NIS-a, naftovoda i železnice?

U Mađarskoj su u nedelju održani izbori na kojima je, posle 16 godina, dosadašnji premijer Viktor Orban izgubio vlast. Njega je pobedio Peter Mađar i njegova stranka Tisa, i to sa ubedljivom većinom.

Mađar je već tokom prvog obraćanja najavio brojne istrage u vezi sa korupcijom, a dokačio je i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Iako je Vučić, kao i Vašington i Moskva, podržao Orbana, on je doživeo poraz, što sada otvara pitanje budućnosti svih otvorenih pitanja i započetih projekata između ove dve zemlje.

Jedno od ključnih pitanja trenutno je subina Naftne industrije Srbije (NIS), a za koju je najozbiljniji kandidat za kupovinu većinskog paketa upravo mađarski MOL.

Tim izborom, kako se čini, bili su zadovoljni i SAD i Rusija. Međutim, sa promenom vlasti u Mađarskoj, nije isključeno da se neka od strana i predomisli.

Pored NIS-a, u toku su i projekti poput naftovoda, kao i železnice od Beograda do Budimpešte, koja je već puštena u rad za teretni saobraćaj, ali prevoz putnika ne očekuje se pre leta.

Prema ranijim procenama, vrednost izgradnje naftovoda ranije je procenjivana na oko 150 miliona evra, za deonicu u Srbiji.

Međutim, taj projekat je trenutno u zastoju u Srbiji, dok je Mađarska ubrzala proceduru i izgradnju ovog naftovoda koji bi Srbiju trebalo da poveže na Družbu.

Cena izgradnje pruge do granice sa Mađarskom nije poznata, ali je poznato da je ona višestruko uvećavana, uz brojne probleme koji su pratili ovaj projekat.

Da li bi smena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na pitanje NIS-a i druge projekte?

Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković za Danas navodi da ne očekuje velike promene po tom pitanju, bar ne od strane nove vlade koja bude formirana u Mađarskoj.

„Konkretno železnica je projekat koji već dugo traje i on jeste dogovoren na toj političkoj liniji. Međutim, ona je svakako u interesu i Srbije i Mađarske, dobro je da se razvija infrastruktura i da nas ta infrastruktura povezuje sa Mađarskom i Evropom“, ističe on.

Kada je reč o kvalitetu radova, Drašković veruje da će tehnička pitanja biti predmet nadležnih institucija.

„Ipak, vidimo da Mađarska nije žurila. Njihove strukture koje se bave pitanjem bezbednosti i tehničkih uslova nisu radile pod pritiskom. Čim imamo informaciju da je odloženo puštanje u saobraćaj, znači da se još uvek radi na ispitivanju pruge. Očigledno je da je bio politički interes za Orbana da se pruga pusti i to je tempirano pred izbore, ali se pokazalo da u Mađarskoj postoje profesionalne strukture koje vode računa o bezbednosti saobraćaja, tehničkim uslovima i principima koje je postavila Evropska unija, te da se to mora zadovoljiti“, navodi on.

Kada je reč o naftovodu, naš sagovornik naglašava da je i to od interesa i Mađarske i Srbije.

„Kontinentalne su zemlje i jedna i druga i zavise od takvog snabdevanja i alternativnih pravaca snabdevanja sirovom naftom i gasom. Prema tome, ne bi ni to trebalo da bude nekakav problem“, smatra.

Ono gde bi mogao da bude problem, u vezi ova dva, ali i drugih projekata, prema njegovim rečima, jeste pitanje korupcije.

„Preispitivanje da li je bilo korupcije u vezi sa tim projektima, može otvoriti određena pitanja, a svi su izgledi da je bilo itekako korupcije. To može da dovede do problema u realizaciji tih projekata“, upozorava Drašković.

Prema njegovim rečima, tu je bitno i pitanje načina podrške i finansiranja i nekih privatnih biznisa i projekata, iza kojih stoje Orban i Vučić „kao lični prijatelji“.

„Oni su delili određene biznise svojim bliskim ljudima, pre svega, u Srbiji. Treba napomenuti da su Mađari postali vlasnici najznačajnijih firmi biznismena Dragoljuba Zbiljića, kao što je Energotehnika Južna Bačka i slični primeri. To je sve rađeno u nekom dilu između Orbana i Vučića“, ukazuje on.

Kako napominje, „postoji niz takvih projekata gde su oni svoje prijateljstvo potkrepljivali svojim interesima i interesima bliskih ljudi“.

Konačno, kada je reč o NIS-u, Drašković naglašava da nam se opet vraća to što smo uzeli zdravo za gotovo da se oko toga pita neko treći.

„Sve vreme se pita neko treći, odnosno Rusi i Amerikanci. Ono što je indikativno, jeste da se Srbija ne pominje ni u kom slučaju kao kupac kontrolnog paketa akcija. A mi smo sebe doveli u takvu situaciju velikom greškom sa prodajom kontrolnog paketa vlasništva Rusima još 2008. godine, jer nismo vodili računa o budućnosti i o rizicima“, podseća on.

Sada, kako navodi, „zavisimo od nečijeg hira“.

„Jedna zemlja, u ovom slučaju SAD, da sebi za pravo da kaže ko može ili ko ne može, u tom njihovom geopolitičkom takmičenju, da transportuje ili proizvodi naftu i pod čijom svojinom. Ali to je realnost za nas kao malu zemlju“, poručuje Drašković.

Prema njegovim rečima, očito je postojao neki dogovor ili saglasnost između Trampa i Orbana, koji su u dobrim političkim odnosima.

„SAD su poslale signal da će dozvoliti da Rusi prodaju udeo u NIS-u MOL-u, koji je dobrim delom pod kontrolom Mađarske. Međutim, pošto je Tramp hirovit, a on smatra da je Orban njegov prijatelj, može se potencijalno očekivati neki zaokret“, ukazuje on.

Ekonomista i bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević za Danas navodi da su promene nakon 16 godina u svakoj zemlji delotvorne.

„Uvek donose novu energiju i ideje. Nadam se ‘povratku’ Mađarske na EU vrednosti i politike, a to upravo uključuje i infrastrukturu koja povezuje naše države i narode“, poručuje on.

Milosavljević veruje da će se projekti na železnici nastaviti i završiti, budući da su, kako kaže, trase kroz Srbiju i Mađarsku samo fragmenti većih evropskih koridora.

„Takođe, i energetski projekti su od značaja za obe zemlje i šire za region, budući da obezbeđuju diverzifikaciju snabdevanja energentima“, naglašava naš sagovornik.

Ipak, Milosavljević podseća da je tu pitanje i izbora izvođača radova i troškova.

„Ukoliko je bilo privilegovanih i korumpiranih, treba ih odstraniti iz projekata i krivično goniti, sve sa političkim strukturama koje su bez tendera i javnih procedura dodeljivale poslove politički ‘podobnim’ izvođačima“, smatra on.

Kako ističe, više Evrope i EU politike i sloboda u Mađarskoj su dobre vesti za Srbiju.

„Lično bih voleo da se završi projekat preuzimanja NIS-a od Rusa ka MOL-u, uz povećanje vlasničkog udela države Srbije. Takođe, nadam se da će s ‘Tisom’ talas promena iz Mađarske stići i u Srbiju i da će model kako se pobeđuju autokrate i vlastodršci biti prihvaćen od studenata i opozicije u Srbiji. Verujem da i za Mađarsku i za Srbiju dolaze bolji dani“, zaključuje Milosavljević.