Foto: Institut "Niška Banja"Deo opozicije u Nišu zatražio je javnu raspravu o besplatnom ustupanju Republici zemljišta ispod stacionara „Radon“, koji je deo Instituta “Niška Banja”, izražavajući sumnju da je reč o pripremi za njegovu privatizaciju po „oprobanom receptu po kojem su banje širom Srbije otuđene u bescenje“.
Gradsko veće Niša donelo je prošle sedmice odluku da Grad neposrednom pogodbom i bez naknade prenese u javnu svojinu Republike Srbije zemljište od 5.760 kvadrata, ispod Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesti “Niška Banja”, odnosno ispod stacionara „Radon“.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski kazala je da je takvo rešenje „u skladu sa idejom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država uloži novac u razvoj Niške Banje“, inače jedne od pet gradskih opština, jer joj je „pomoć neophodna“.
„Predsednik Srbije je na velikoj konferenciji koju je održao pre nekoliko dana najavio do 2027. godine uređenje mnogih banja u Srbiji, i eksplicitno pomenuo i Nišku Banju. Preduslov za to je da se imovina reši. Ovaj deo naše parcele, koji je vrlo mali deo unutar veće republičke parcele, dajemo na ovaj način i oslobađamo zemlju kako bi Republika mogla da pomogne Banji, kojoj je pomoć više nego neophodna, uz sve što mi radimo- uređenje staza, pristupnih puteva, i slično. Takvo ulaganje će biti značajnija pomoć države samom Gradu Nišu, odnosno njegovoj gradskoj opštini“, rekla je Sotirovski.
Gradski većnik za saradnju sa opštinama i mesnim zajednicama Miroslav Đokić je ocenio da se na ovaj način pospešuje ulaganje Republike u „Radon“ i Institut „Niška Banja“, na „zadovoljstvo korisnika i turista“.
„Donošenjem ovakve odluke stvaramo mogućnost da ‘Radon’ značajna sredstva prebaci iz Republike i investiciono ulaže u objekte, što će za rezultat sigurno dati zadovoljstvo svih korisnika i svih turista koji tamo dolaze. U ’Radonu‘, kao republičkoj ustanovi, tako će biti moguća veća ulaganja, a ne samo za tekuće popravke i održavanje“, kazao je on.
Načelnica uprave za imovinu Ružica Đorđević je precizirala da su objekti Instituta „Niška Banja“, kao i skoro svo zemljište ispod njih, u vlasništvu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
„Predmetna parcela ostaje u režimu javne svojine, samo što se to pravo prenosi sa Grada Niša na Republiku Srbiju. Ideja je raspolaganje objektima i zemljištem u vlasništvu RFZO koje koristi Institut ’Niška Banja‘“, rekla je Đorđević, dodajući da je takvo rešenje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Predstavnici gradske vlasti za sada nisu objasnili zašto Republika ne može da značajnije ulaže u u stacionar „Radon“ ili Institut „Niša Banja“ ukoliko je zemljište ispod nekih objekata u gradskoj svojini, niti šta konkretno znači buduće „raspolaganje objektima i zemljištem“.
Zvaničnici opštine Niška Banja se povodom ovakve odluke Gradskog veća nisu javno oglašavali.
Stranka slobode i pravde je, pak, ocenila da su građani Niša davanjem Republici na poklon, a neposrednom pogodbom, katastarske parcele ispod „Radona“ još jednom dovedeni pred „svršen čin“.
„Potpuno je netačna konstatacija da se donošenjem ove odluke stvara mogućnost da se značajno investira u stacionar ‘Radon’, odnosno Institut ‘Niška Banja’. I u sadašnjim okolnostima ništa ne sprečava Republiku da, ukoliko to stvarno želi, ulaže u ovu značajnu zdravstvenu instituciju, jer za to ne postoje nikakve prepreke“, navela je Marija Krstić iz SSP Niš.
On je podsetila da je sudskom odlukom vlasništvo nad objektima Instituta „Niška Banja“, odnosno stacionara „Radon“, dodeljeno RFZO-u, koji je to pravo preneo Republici.
„Indikativno je da ovom odlukom vlasnik i zemljišta i objekta postaje Republika Srbija, što značajno olakšava privatizaciju, odnosno prodaju. To jasno ukazuje da potencijalni kupac ne želi da ulazi u nerešene imovinsko pravne odnose gde nije isti vlasnik objekta i zemljišta. Da li ovo znači uvod u privatizaciju Niške Banje, a po starom i oprobanom receptu po kome su date u bescenje naše banje širom Srbije?“, upitala je ona.
U Opštinskom odboru Narodnog pokreta Srbije kazali su da ne žele da unapred kritikuju ovaj model odluke ukoliko će ona zaista da poveća ulaganja, ali zahtevaju javnu raspravu i garanciju za to.
„Nažalost, pribojavamo se da je to samo još jedan predizborni trik koji treba da građanima zamaže oči. Ukoliko bi neko imao ozbiljne namere i ukoliko bi mu Niška Banja bila ispred sebičnih interesa, otvorio bi politički prostor za razmenu mišljenja i zajedničku viziju budućnosti Niške Banje o kojoj, pre svih, treba da odlučuju njeni žitelji“, naveli su oni.
Prema njihovoj oceni, za važne odluke koje se tiču života građana i razvoja zajednice trebalo bi uvesti lokalne referendume.
U opoziciji su dodali da ovo netransparentno poklanjanje zemljišta u Niškoj Banji Republici podseća na isto takvo besplatno ustupanje niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ državi, uprkos protivljenju dela građana i javnosti.
„SNS i SPS se već decenijama nedomaćinski odnose prema Niškoj Banji“
U Narodnom pokretu Srbije smatraju da se vlast SNS i SPS „decenijama nedomaćniski odnosi prema Niškoj Banji“, precizirajući da je ona izgubila status banje, te da je između ostalog zaboravljeno da se napravi isključenje sa auto- puta na kome piše njen naziv.
„Većina infrastrukturnih radova ili nije realizovana ili je to što je urađeno katastrofalno lošeg kvaliteta i višestruko preplaćeno, kao na primer biciklistička staza ili sada već čuveni akva- park“, rekli su oni.
Niški aerodrom podržavljen uprkos građanskim protestima
Osnivačka prava, imovina i upravljanje Niškim aerodromom su besplatno preneti na Republiku avgusta 2018. godine, na osnovu ugovora koji su potpisali tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović i gradonačelnik Niša Darko Bulatović.
Ugovor je potpisan uprkos građanskim protestima i kritikama u delu javnosti, koji su ukazivali da je Niški aerodrom, pre svega kroz dolazak lou kost kompanija, sam značajno uvećao broj putnika, a da je „država uvek loš gazda“.
Građani su izražavali sumnju da je „Konstantin Veliki“ podržavljen kako bi se ograničio broj putnika u korist koncesionara beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, francuske kompanije „Vansi erport“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministarka Mihajlović i drugi zaničnici su direktno ili indirektno potvrdili da koncesioni ugovor za “Nikolu Teslu” predviđa mogućnost plaćanja državne odšete „Vansi erportu“ ukoliko niški i drugi aerodromi u radijusu od 150 do 230 kilometara od Beograda usluže više od milion putnika godišnje.
Za sada se, međutim, ne zna ko će nakon podržavljenja aerodroma preuzeti dug Grada Niša prema Ministarstvu odbrane od više od 2,4 miliona evra za dobijeno zemljište za proširenje aerodroma, zbog čega je on preuzeo obavezu izgradnje stanova od 21.000 kvadratnih metara za pripadnike Vojske Srbije.
Po ugovoru između Grada i Ministarstva iz 2010. godine, Niš je u obavezi da kompletan dug za aerodromsko zemljište od 157 hektara izmiri do 29. jula 2020. godine, a u protivnom će od tada, na ime ugovorne kazne, za svaki dan kašnjenja plaćati 6.313 evra u dinarskoj protivrednosti.
Država je do sada investirala značajnija sredstva u Niški aerodrom, čija ukupna cifra nije precizirana, a upravo se završava nova terminalna zgrada.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
