Nova studija pokazala: Globalno zagrevanje može prouzrokovati veće prinose pšenice i oštrije skokove cena 1Foto: Pixabay/Nottmpictures

Porast temperature od dva stepena Celzijusa na planeti Zemlji doneće potrošačima i uzgajivačima pšenice oštrije skokove cene te žitarice uprkos nešto većim prinosima, pokazala je nova studija, objavila je agencija Sinhua.

Po zastupljenosti u uzgoju, pšenica je glavna žitarica u svetu i predstavlja izvor 20 odsto belančevina i kalorija u ishrani preko 3,5 milijardi ljudi širom sveta.

Godine 2016. potpisan je Pariski sporazum o klimi, u nameri da se prosečni godišnji porast temperature u svetu zaustavi na ispod dva stepena. Naučnici, međutim, veruju da će se, čak i ako ovaj cilj bude ostvaren, globalno zagrevanje svejedno odraziti na prinose i cene pšenice u bliskoj budućnosti.

Za razliku od ranijih istraživanja, koja su bila usredsređena isključivo na odnos klime i prinose, nova studija objavljena u časopisu Van ert (One Earth, Jedna Zemlja) iznela je model međupovezanosti klime, pšenice i privrede. Taj model omogućava naučnicima da sagledaju posledice klime i elementarnih nepogoda po prinose, cene i svetski lanac ponude i potražnje pšenice.

Studija, na kojoj su radili istraživači iz 13 ustanova širom sveta, zaključila je da će, uz prosečni godišnji porasta temperature ispod dva stepena celzijusa, pojačana fotosinteza usled aerozagađenja ugljendioksidom nadomestiti uticaje globalnog zagrevanja i dovesti do porasta prosečnog svetskog prinosa pšenice od 1,7 odsto.

Povećani prinosi, međutim, neće podrazumevati i niže maloprodajne cene. Studija tvrdi da će navedeni klimatski i ekološki uticaji dovesti do porasta prinosa na većim geografskim širinama, ali da će na manjim geografskim širinama doći do njihovog pada. Stoga će cene pšenice negde porasti, a negde se smanjiti, uvećavajući postojeće nejednakosti na svetskom tržištu.

Model predložen u članku predviđa porast prinosa u zemljama i regionima veće geografske širine, kao što su SAD, Rusija i veći deo severne Evrope. U zemljama poput Egipta, Indije i Venecuele, međutim, prinosi će opasti, mestimično i preko 15 odsto.

„Te promene u prinosima mogle bi podubiti jaz između dosadašnjih pozicija na [svetskom] tržištu pšenice. Može se desiti da se uvoznici pšenice na manjim geografskim širinama, poput južne Azije i severne Afrike, suoče sa češćim i naglijim porastom cene pšenice nego zemlje izvoznice“, kazao je vodeći naučnik tima koji je objavio studiju, Tjanji Džang sa Instituta za atmosfersku fiziku pri Kineskoj akademiji nauka.

Zemlje koje zavise od uvozne pšenice u budućnosti će za nju morati da plaćaju više, te će cene te namirnice na svetskom tržištu postati nestabilne, uvećavajući postojeće nejednakosti.

Još jedna posledica biće i veća razlika u primanjima zemljoradnika, jer će prihodi izvoznika pšenice porasti dok će se prihodi uvoznika smanjiti, kaže se u studiji.

Džang i njegov tim nadaju se da će njihovi nalazi navesti nadležne širom sveta da reaguju.

„Za globalnu prehrambenu sigurnost neophodno je da pomognemo zemljama u razvoju da uspostave proizvodnju žitarica za sopstvene potrebe“, kazao je on. „To je tema koju vredi razmatrati u budućim međunarodnim razgovorima o politici poljoprivredne saradnje“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.