Novi energetski sporazumi evropskih lidera nailaze na kritike

Ugovori o isporukama gasa i nafte, potpisani ove nedelje, deo su višemesečnog napora da se smanji oslanjanje energente iz Rusije, a posebno zbog strepnje da će nakon redovnog remonta gasovoda Severni tok 1 on, ako to Putin odluči, ostati isključen i da evropske zemlje neće moći da dopune svoja skladišta. Zbog toga se EU trudi da nađe zamenu za oko 155 milijardi kubnih metara, odnosno 40 odsto ukupne potrošnje gasa.

Prema potpisanom ugovoru, iz Azerbejdžana se očekuje 20 milijardi kubnih metara do 2027. godine, ali neki analitičari dovode u pitanje pouzdanost tog dobavljača. Italijani se ovoga puta oslanjaju na Alžir, sa kojim je potpisana serija ugovora o saradnji u raznim oblastima, među kojima i o značajnoj isporuci energenata. Francuska je osigurala nove isporuke dizela iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su označeni kao strateški saveznici. Na sve to, stojeći uz predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je izjavila da se EU diverzifikuje u odnosu na Rusiju i okreće se „ka pouzdanijim partnerima od povjerenja“.

Međutim, zbog takvih dogovora reagovale su organizacije za zaštitu ljudskih prava. Tako je Hjuman rajts voč ukazao na „užasno stanje ljudskih prava u UAE“, uključujući represiju političke opozicije i diskriminaciju LGBTQ zajednice i sugerisao da ukoliko je već došlo do sporazuma, on je trebalo da bude uslovljen oslobađanjem političkih zatvorenika. Grupa za ljudska prava HRW kritikovala je sporazum sa liderom Azerbejdžana koga optužuju da je raširio korupciju i represiju nad aktivistima i nezavisnim medijima. Direktorka kancelarije Amnesti internešenela u Briselu, Iv Gedi kazala je da ruska agresija protiv Ukrajine „služi kao podsetnik da su represivni i neodgovorni režimi retko pouzdani partneri i da je privilegovanje kratkoročnih ciljeva na štetu ljudskih prava, recept za katastrofu.“