Od doznaka bar četiri milijarde evra

To istovremeno znači i da je bruto domaći proizvod Srbije veći nego što pokazuje zvanična statistika, pošto deo ovog novca u zemlju ulazi potpuno neregistrovano, davanjem gotovine rođacima prilikom poseta za novogodišnje praznike ili tokom letnjeg odmora ili „utabanim stazama“ novčanih transfera na balkanski način – slanjem para po vozaču autobusa, po prijateljima koji putuju u maticu, pa čak i poštom u običnim kovertama.

Najnoviji podaci NBS-a pokazuju da je u prvih 11 meseci 2013. u Srbiju stiglo 2,77 milijarde evra doznaka potpuno legalnim putevima, odnosno preko banaka. Od toga se kao „poslata sredstva (doznake)“ vodi 2,06 milijardi evra, kao „pomoć i pokloni“ 163,7 miliona, a kao „ostali tekući transferi“ 546,9 miliona. Sve tri kategorije zapravo predstavljaju novac koji srpska dijaspora šalje u maticu.

Iako podaci za celu 2013. još nisu kompletirani, već sada je jasno da je zabeležen primetan rast doznaka u odnosu na prethodne dve godine. Naime, 2012. u Srbiju je ušlo 2,7 milijarde evra, a 2011. skoro 2,8 milijarde, što su iznosi koji su prošle godine dostignuti već do novembra. Pod uslovom da je taj tempo nastavljen i u decembru, Srbija je u 2013. gotovo sigurno dostigla nivo od tri milijarde evra potpuno legalno primljenih doznaka, što je rezultat koji je poslednji put ostvaren 2010. godine. Dijaspora je, inače, najviše novca poslala godinu ranije, 2009., kada je preko računa u domaće banke leglo čak 3,25 milijardi evra. Na sve ove iznose treba dodati i deo novca koji se evidentira, a sa kojim se dolazi do pomenutih iznosa od oko četiri milijarde evra.

Direktorka Kancelarije za dijasporu Vlade Srbije Slavka Drašković kaže za Danas da dijaspora šalje oko pet milijardi dolara godišnje u Srbiju u vidu doznaka, ali da istovremeno, samo 10 odsto tog iznosa naši ljudi iz inostranstva investiraju u Srbiju.

„U drugim zemljama investicije iz dijaspore su otprilike jednake iznosu njihovih doznaka, što znači da bi po ovom osnovu srpska dijaspora ovde mogla da uloži bar pet milijardi dolara svake godine. Ovako, dok je naša dijaspora jedna od najdarežljivijih po doznakama, po investicijama je na samom dnu lestvice. To je prevashodno zbog korupcije protiv koje se borimo. Kancelarija za dijasporu je pokrenula projekat Zaposlimo Srbiju kako bismo sa lokalnim samoupravama našoj dijaspori ponudili dobre uslove za ulaganje, uz minimum birokratije“, kaže Draškovićeva, koja posebno ukazuje na važnost lokalnih vlasti za privlačenje ovakvih investicija, jer je poznato da članovi dijaspore 90 odsto svojih ulaganja u matici usmeravaju u krajeve iz kojih su potekli.

Podaci Svetske banke pokazuju da je u prvoj deceniji ovog veka dijaspora putem doznaka u Srbiju ulila čak 43 milijarde dolara te da doznake čine čak 13,7 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda. To takođe znači da je od 2000. do 2010. u Srbiju stiglo 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicija.

„Istraživanja su pokazala da 23 odsto stanovnika naše zemlje ima bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka. Direktno ili indirektno dijaspora pomaže oko 800.000 ljudi“, navode u Kancelariji za dijasporu i dodaju da novac dolazi najviše iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske. Među 155 rangiranih zemalja, Srbija je na petom mestu po visini doznaka po stanovniku.