Održana tribina nedeljnika Vreme „Ko blokira grad“: Saobraćaj u Beogradu posledica korupcije

Akademik Dušan Teodorović kazao je da problemi u saobraćaju nisu novi, jer je gužve bilo i pre pojave automobila, ali da je potrebno imati svest o kapacitetima grada, njegovoj ponudi i potražnji.

On je kao rešenja predložio metro – tri do četiri ozbiljne linije, kao i upravljanje putovanjima i potrebama.

„Zašto mi nemamo metro? Nemamo metro zato što gradimo nacionalni stadion, zato što smo po Leskovcu gradili fudbalski stadion i sve budalaštine koje mogu da padnu na pamet jednom narcisoidnom čoveku“, rekao je Teodorović.

Teodorović smatra da aktuelni režim neće uraditi ništa po pitanju metroa, navodeći da će se sa tim problemom suočiti nova vlast i ponudiće najbolja moguća rešenja za građane.

Lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović rekao je da se pitanje saobraćaja ne tiče samo građana, već da se prvenstveno mora pitati struka.

Manojlović je kao probleme naveo korupciju, nedostatak stručnjaka, kao i nedostatak velikih infrastrukturnih projekata, ističući da država nijedan takav nije završila.

“ Imamo novu železničku stanicu Prokop, gde se već vide građevinski problemi. Imamo novu autobusku stanicu koja je puštena, ali još nije nedovršena, a obe te stare stanice ne rade više zbog privatnog projekta – Beograd na vodi“, kazao je Manojlović.

Druga ključna stvar, kako je dodao, je to što se Beogradu pristupa potpuno neplanski, prema planovima se pristupa „stihijski“, što ima uticaj na investitorski urbanizam.

Manojlović je ocenio da je neshvatljivo da Beograd nema metro, naglasivši i da bi nova vlast sutradan trebalo da ozbiljno uđe u pitanje tog projekta i da zaobiđe pitanje „korupcije“.

„Neverovatno je da imate toliko rasipanje u građevinske projekte koji su besmisleni i ne razumem kako ne uzmu da rade i nešto što bi bilo korisno, iako je evidentno i da će tu krasti“, rekao je Manojlović.

Urednik Forbs Srbija Ivan Radak kazao je da kasni sve ono što treba građanima, među čemu je i putna infratruktura, naglasivši da je prvi bio razvoj stambenih naselja, pa tek onda ulica kojima će se do njih dolaziti.

Radak je istakao da je potrebno najpre rešiti staru infrastrukturu, jer je Prokop pukao, Hajdinov most je star, pa tek onda raditi na novoj.

„Mi smo napravili neki model rasta gde država masovno ulaže u infrastrukturne projekte – upumpava ogroman novac, a kada se on izvuče – elita ulaže u kafiće i nekretnine i onda niču beskrajno velika naselja. Paradoks je da je ovaj grad spasilo to što je mnogo ljudi izašlo iz njega“, kazao je Radak.

Ponavljajući da se kasni u svemu, Radak je istakao i da se odaje utisak da se Savski most gradi za potrebe Beograda na vodi, a ne za širu infrastrukturu, da je o tunelu do Pančevačkog mosta trebalo ranije da se razmišlja, a ukazao0 je i da građani nemaju direktan prevoz do Aerodroma.

Predstavnik udruženja „Ulice za bicikliste“ Zoran Bukvić je, govoreći o kulturi biciklizma u Beogradu, rekao da ona ne postoji, da je to nešto na čemu bi političari morali da rade, kao i da bi gradska uprava, osim infrastukture, morala da radi i kampanju kojom bi „pogurala“ građane da koriste takav vid prevoza.

„Niko time ne želi da se bavi. Svi vole i žele gotova rešenja“, kazao je Bukvić i istakao da je potrebno izvesti saobraćaj dalje od centra grada i time ga rastetiti.

Predsednik sindikata „Centar“ Ivan Banković kazao je da postoje dokazi da je u Beogradu javni interes podređen ličnom, ocenivši da je u glavnom gradu zabeležena „tajkunizacija“ javnog prevoza.

„Negde oko 191 milijardu dinara je budžet Beograda, ne računajući gradske opštine. Od toga 48 milijardi ide samo na javni prevoz u ovoj godini. I sad bi neko pomislio da ćemo dobiti nove autobuse, trolejbuse i tramvaje, pa hajde da opravdamo tu cenu, ali nova vozila se kupuju od kredita, preko liiznga“, kazao je Banković.

On je kao probleme javnog prevoza istakao i činjenicu da Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd trenutno ima 42 autobuske linije, dok privatni prevoznici imaju 141 liniju.

Istakao je da posledice u javnom prevozu trpe sve, navodeći da se odluke donose „danas za sutra“, pa se pešački prelazi pišu, pa brišu.

Ocenio je da Beograd zapravo nema nijedan veliki infrastrukturni saobraćajni projekat, jer sve ono o čemu se priča – tunel, metro, most, radi država.

„Beograd kao uprava grada, odnosno gradska vlast, kao da živi u nekom drugom gradu. Evo najnoviji primer kada je GSP u pitanju – grad ne može da nabavi nove autobuse, a jedina nabavka koja nam je prošla pre neki dan je 50 električnih autobusa, što opet plaća država“, kazao je Banković.