Podnete prve prijave

Ministar je izrazio sumnju da su otkupljivači ove godine postigli kartelske dogovore kako bi oborili cenu proizvoda i najavio rigorozne inspekcijske kontrole na otkupnim mestima. Razlog za to su drastično niže cene u odnosu na ono što su očekivali proizvođači malina, višanja, kajsija, pšenice…

– Inspektori Ministarstva poljoprivrede mogu da kontrolišu da li je prilikom otkupa voća ili žita pravilno utvrđen kvalitet i klasa proizvoda, da li su merni instrumenti baždareni od strane akreditovanih institucija, da li vage imaju markice ovlašćenih kuća i da li su skladišta namirnica usaglašena sa propisanim uslovima. Takvu kontrolu na otkupnim mestima počeli smo da vršimo pre dva dana – kaže za Danas Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata.

Iz te institucije juče je stiglo saopštenje da je posle kontrole na 16 otkupnih mesta u Zlatiborskom okrugu podneto sedam prijava za privredni prestup, pet prekršajnih i doneto 13 rešenja o otklanjanju nedostataka. Utvrđeno je da na nekim mestima ne postoji rešenje o otkupu, nisu istaknute cene, rok isplate, naziv firme ili podaci o stručnom licu koje radi u hladnjači. Međutim,Generalni inspektorat nema nadležnost da utvrđuje eventualno postojanje kartelskog ili monopolskog dogovora kod otkupljivača, pa Pajtić ističe da je izjava ministra Dragina „više upućena kao apel drugim nadležnim institucijama“.

Ministarstvo poljoprivrede, takođe, tvrdi i da je „22. juna podnelo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da ispita postojanje oligopola ili drugog vida udruživanja u cilju narušavanja konkurencije na tržištu pšenice“, ali u toj Komisiji kažu da zahtev nije stigao.

– Komisija može i po službenoj dužnosti da utvrdi da li postoje takve pojave, ali sama činjenica da su smanjene cene u otkupu proizvoda ne mora da ukazuje na monopolski položaj ili kartelsko udruživanje. Mislim da je visina otkupne cene nešto što Ministarstvo poljoprivrede mora da reši sistemski, a ne na ovaj način – kaže za Danas Dijana Marković Bajalović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije.

S druge strane, otkupljivači su oštro reagovali na optužbe i tvrde da Ministarstvo poljoprivrede nije tokom godine odradilo svoj deo posla.

– Ministar je do sada više bio zaokupljen sopstvenom promocijom nego što je radio svoj posao, a pri pojavi prvih problema pojavio se sa optužbom da su se u otkupu pšenice formirali oligopoli ili monopoli trgovaca, što je besmisleno svakome ko poznaje strukturu otkupljivača. Naime, pšenicu kupuje i mnoštvo malih mlinova, koji formiraju svoje cene u zavisnosti od poslovnih mogućnosti, pri čemu bi trebalo imati u vidu da je jedan broj tih preduzeća nelikvidan. Istovremeno, javljaju se i veliki igrači, poput Agrokora, Delte, MK komerca, Ju pointa, ali svako od njih ima svoju poslovnu politiku jer su jedni izvoznici, neki od njih su i primarni proizvođači, a neki imaju pekarske lance, pa zbog različitog položaja na tržištu imaju i različite interese – kaže za Danas direktor Žitovojvodine Sima Matić.

On ističe i da otkupljivači ne mogu da preuzmu korektivnu ulogu koju u proizvodnji hrane mora da ima država. „Proizvođači su u pravu kada tvrde da su troškovi zbog visokog udela inputa, daleko iznad tržišnih cena i tragično je to što se jedina grana koja beleži suficit u izvozu, našla u poziciji da joj ove godine budu smanjene subvencije“, kaže Matić i dodaje da će se u istoj situaciji naći i proizvođači pivarskog ječma za koji se najavljuje cena od 10,3 dinara za kilogram. I Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, slaže se da je proklamovanje otvorenog tržišta u agraru proizvelo negativne posledice.

– U zemljama iz okruženja velika je konjunktura poljoprivrednih proizvoda što je kod nas oborilo cene, a na to je uticala i svetska kriza koja je smanjila i potražnju i platežnu moć kupaca na svetskoj berzi. To se najviše odrazilo na promet voća, a jedan od faktora te niske cene jeste i loš kvalitet, koji domaći voćari imaju ove godine zbog velikih padavina. Tržište je surovo i zahteva bolju organizaciju, a kod nas, umesto čvrstih ugovora, između proizvođača, prerađivača i izvoznika vlada višegodišnje nepoverenje – kaže Prostran i naglašava da je u agraru, pre liberalizacije tržišta, trebalo izgraditi mehanizme zaštite proizvođača, ustaliti subvencije i sačiniti jasnu strategiju šta država preduzima kada je rod dobar, a šta kada on podbaci.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da će oštro reagovati na bilo kakav oblik kartelisanja pri otkupu, a to, kao i raniji istupi ministra Dragina isprovocirali su Udruženje hladnjača, koje je juče uputilo otvoreno pismo u kojem pitaju da li ministar ima nadležnost da utvrđuje cenu maline i zašto obmanjuje javnost tvrdnjom da hladnjačari pokušavaju da prevare poljoprivrednike zakidanjem na ceni, težini i kvalitetu. U pismu se navodi i da ministar izbegava razgovor s predstavnicima Udruženja hladnjača i da kupci u inostranstvu ne žele buđavu malinu. Hladnjačari tvrde da će proizvođači ipak ove godine ostvariti dobru zaradu.

Cene na svetskom tržištu

Na svetskoj pijaci cene pšenice ovoga meseca znatno su iznad onoga što domaći mlinovi nude ratarima. Na Čikaškoj berzi za kilogram žita nudi se oko 15 dinara, na Londonskoj košta oko 13,2 dinara, u Francuskoj je 13,4 dinara, a u Rusiji 12,96. I u okruženju su cene više, pa u Mađarskoj kilogram pšenice otkupljivači plaćaju oko 11 dinara, a u Hrvatskoj oko 15 za kilogram. Ovogodišnji rod u srbiji otkupljuje se za 9,5 dinara za kilogram.

Višnju nema ko da otkupi

Vranje – Oko 350 tona višnje koliko iznosi ovogodišnji rod na površini od 230 hektara u sedam opština Pčinjskog okruga nema ko da otkupi. Deo količina preuzeće Fabrika voćnih koncentrata Nektar u Vladičinom Hanu, ali proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom koja se kreće od 15 do dvadeset dinara, što je za deset dinara manje u odnosu na prošlogodišnju cenu. „Nama gotovo da ništa ne ostaje kada sračunamo ulaganja u primeni agrotehničkih mera i plaćanje berbe za koju treba da izdvojimo sedam dinara po kilogramu“, pojašnjava Goran Janjić iz sela Trebešinje koji u narednom periodu ima nameru da umesto višanja zasadi neko drugo voće. V. R.

Novi protesti

Nezadovoljni otkupnom cenom u proteste su ovih dana krenuli proizvođači malina i višanja, prema najavama pridružiće im se i uzgajivači kupina, kajsija i bresaka, kao i ratari koji su sada zauzeti žetvom. Niske otkupne cene iznenadile su voćare, koji su lane za kilogram malina, na primer, dobijali oko 200 dinara, a sada tek 100 mada ima područja gde se nudi i samo 70 dinara. Otkupna cena za kilogram višanja prošle godine iznosila je oko 20 dinara, a ove jedva deset. Očekuje se da će cenom biti nezadovoljni i proizvođači ječma i uljarica.