Poreznici „podigli“ promet u trgovinama

Republički zavod za statistiku objavio je u avgustu da je u poređenju sa prethodnim mesecom, promet robe na malo veći za 1,1 odsto u tekućim cenama, a 1,3 odsto u stalnim cenama. Ekonomisti to objašnjavaju sezonskim faktorom, boravkom turista i gastarbajtera tokom leta u Srbiji. Promet je veći i u septembru, jer se građani vraćaju sa letnjih odmora. Međutim, podaci pokazuju i da je u poređenju sa avgustom prošle godine promet povećan za 3,9 odsto u tekućim cenama, dok je u prvoj polovini godine ta brojka čak za četiri procenta veća nego u prošloj.

U domaćim trgovinskim lancima potvrđuju da je ove godine zabeležen veći promet, ali ne toliki koliko je zabeležila statistika.

– U našim maloprodajnim objektima u avgustu ove godine kupci su za oko jedan procenat kupovali više nego u istom mesecu lane. Od početka godine promet je veći za nešto manje od dva odsto, kada se uporedi sa prvom polovinom 2013 – kažu u trgovinskom lancu Metro.

Stručnjaci se slažu da, u trenutnoj ekonomskoj situaciji i sa drugim negativnim pokazateljima, realno nema osnova za stvarni rast prometa. Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da se realno ne kupuje više, već da je u pitanju ažurnija naplata poreza u trgovini, jer trgovci deo transakcija iz sive zone počinju da prikazuju u poslovnim knjigama.

– Statističko povećanje prometa pre svega je rezultat akcija Poreske uprave u pravcu legalizovanja sive ekonomije. Veće poreske kontrole naterale su trgovce da deo transakcija koji su vodili u sivoj zoni počnu da evidentiraju. Dakle, nije došlo do realnog povećanja prometa, moguće je da je potrošnja sada čak i manja, trgovine su samo proknjižile ono što se do sada izbegavalo. Jedan deo napora borbe protiv sive ekonomije daje rezultate, i to je delom svakako povoljno za budžet, ali do bitnijeg porasta prometa realno nije došlo – tvrdi Nikolić.

On dodaje da ni u jednom segmentu raspoloživog dohotka nije došlo do poboljšanja, „prosečna zarada nije povećana, niti masa plata, stanovništvo se zadužuje isto kao i ranije, nema povećanja doznaka sa inostranstvom, da bi to imalo odraza na potrošnju“, objašnjava Nikolić.

I Saša Đogović, saradnik Instituta za istraživanja tržišta (IZIT), smatra da je trenutno povećanje prometa „statistički igrokaz“ koji je kratkog daha, a da „otrežnjenje stiže brzo“.

– Prošle godine imali smo izuzetno niske prihode, oštar pad. Ove godine imamo nešto veći broj poseta stranih turista, sezonske faktore poput dolaska gastarbajtera, a ne treba zaboraviti ni povećane kupovine radi solidarnosti sa ljudima koji su poplavljeni, kada je bilo većih nabavki. Moguće je i malo prebacivanje trgovine iz sive zone u legalnu. Dakle, rast prometa nema uporište u ekonomskoj snazi prosečnog domaćinstva u Srbiji. To je samo statistički intermeco koji ne ukazuje da je došlo do bilo kakvog oporavka životnog standarda – kaže za Danas Đogović. On dodaje da u narednoj godini treba da računamo na osetnije niži životni standard a promet u maloprodaji u zoni recesije, zbog smanjivanja plata i penzija a i veće stope nezaposlenosti, ukoliko dođe do racionalizacije državne uprave i rešavanja pitanja preduzeća u restrukturiranju.

Hrana skuplja za 2,3 odsto

Po podacima RSZ-a, potrošačke cene u maloprodaji su ovog meseca više za 0,7 odsto, a u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 2,1 procenat. Najviše su poskupeli hrana i bezalkoholna pića za 2,3 odsto, obrazovanje za 1,6 odsto i usluge u restoranima i hotelima, za 0,7 procenata. Transport i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupela su za 0,4 odsto, a odeća i obuća za 0,3 odsto. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana kao i usluge komunikacije beleže rast cena za po 0,2 procenta, a pad je zabeležen jedino u grupama „rekreacija i kultura“ za 5,8 odsto i „alkoholna pića i duvan“ za 0,1 odsto.

Muzejska preduzeća

– Da bi se obezbedio održiv rast maloprodajnog prometa, neophodna je održiva ukupna privredna dinamika i konkurentnija privredna struktura. Mi to nemamo. I dalje raspolažemo muzejskim preduzećima, i dalje su subvencije za njihov opstanak izdašne. Bez rentabilne proizvodnje i produktivnog zapošljavanja, sve drugo je zavaravanje – kaže Saša Đogović.