Poreznici u regionu naplatili rekordne iznose poreza, fale im IT stručnjaci 1Foto: M. Obradović

Poreske uprave regiona listom beleže najbolje rezultate u naplati poreza poslednjih godina, pa i istorijski. Predstavnici poreskih uprava na panelu „Značaj dobre poreske administracije u lošim vremenima“ tvrde da to nije samo zbog inflacije, mada priznaju da je ona dosta pomogla da se poveća izdašnost poreza.

Glavna tema među poreskim upravama je digitalizacija, koja dovodi i do, kako se čini, njihovog trenutno najvećeg problema, nedostatka IT stručnjaka.

„Kako da privučemo dobre IT stručnjake u posao koji nosi veliku odgovornost, a pruža relativno malu platu“ je rečenica koju je svako od predstavnika šest poreskih uprava izrekao na ovaj ili onaj način.

Deluje i da su sve uprave na sličnom putu, samo u različitim fazama razvoja. A cilj im je zajednički, da se što više procesa digitalizuje i automatizuje, da se što više smanji administracija i birokratija i naravno, naplati što više poreza i smanji siva ekonomija.

Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije i direktor Centra za velike poreske obveznike, ističe da je u odnosu na 2015. godinu naplata prihoda povećana za 94 odsto.

„U 2022. godini imamo rast naplate od 20 procentnih poena. Delom to jeste posledica inflacije, ali mi radimo i na dobrovoljnom plaćanju poreza, pa 98,8 odsto velikih poreskih obveznika podnosi poreske prijave na vreme. Mi se trudimo da poreska uprava i poreski obveznici budu na istoj strani, da mi budemo njihov servis da što lakše plate porez“, objasnio je Đinović način rada srpske Poreske uprave.

On ističe da je e-fiskalizacija na više od 30.000 prodajnih mesta prošla bez problema i da su sada podaci koji se slivaju u PU u realnom vremenu jako vredni i na osnovu njih će se procenjivati rizik i slati inspekcija u kontrolu.

„Ako je e-fiskalizacija donela rast prihoda od oko pet odsto, od e-faktura očekujemo mnogo više. Ove godine je počela primena kod javnih preduzeća, a od 1. januara 2023. počinju da važe za privatni sektor“, napominje Đinović.

On je istakao da je Poreska uprava u završnoj fazi redizajna poreskih procesa čiji je cilj da se skrate procedure, automatizuju sve aktivnosti koje se ponavljaju.

„Informatički PU je prilično razvijena i svuda gde možemo postupamo informatički. Centar za velike obveznike će uskoro sve procese raditi digitalno, a jedino kada će se sresti obveznik i poreznik licem u lice je kada bude trebalo nešto da se objašnjava u vezi poreske prijave“, rekao je Đinović dodajući da je obezbeđeno 50 miliona dolara za nabavku gotovog softverskog rešenja.

Crna Gora ima sistem različit od našeg, pa je Uprava prihoda i carina nezavisno telo čiji rad kontroliše Ministarstvo finansija.

Rade Milošević, od pre pet meseci direktor Uprave, preporučuje ovaj način funkcionisanja, ali i najavljuje velika ulaganja u softverska rešenja i digitalizaciju.

„Nabavićemo gotovo rešenje, softver koji će objediniti sve podatke poreske uprave i carine, u realnom vremenu. Takođe analizu rizika radićemo potpuno automatski, bez uticaja čoveka.

S druge strane naš najveći problem je što se svaki povraćaj PDV-a detaljno kontroliše i tu privreda najviše trpi. Imamo zahteve još iz 2018. i 2019. godine za povraćajem PDV-a. Niko ne želi da preuzme odgovornost i potpiše povraćaj bez detaljne kontrole, posebno nakon akcije tužilaštva „Klap“ u kojoj su hapšeni poreski inspektori jer su tužilaštvo i poreznici različito tumačili zakon. Naš cilj je da se i to digitalizuje i da se omogući automatski povraćaj PDV-a“, kaže Milošević.

On ističe da je njegov metod rada kombinacija preventive i represije.

„Preventiva je neophodna, ali ako obveznici ne rade u skladu sa time, onda moraju biti kažnjeni. Tako se gradi reputacija. Na primer, prošle godine u letnjoj sezoni napisano je 600.000 evra kazni, a naplaćeno 200.000 evra, za neizdavanje fiskalnih računa. Ove godine je napisano 1,3 miliona, a naplaćeno skoro 1,1 milion evra.

Primenili smo pravilo da je poreski inspektor dužan da napiše kaznu i zatvori objekat koji nije evidentirao transakciju. Bilo je mnogo pritisaka, mnogi su zvali da im se pomogne, ali znalo se da koga inspektor uhvati da nije izdao fiskalni račun, zatvara se. Posle su i prestali da zovu“, poručio je Milošević.

I Božidar Kutleša, direktor Poreske uprave Hrvatske, ističe da su se poreskom reformom trudili da smanje birokratiju i iz propisa izbace nerazumljive delove.

„Sa 18.000 smanjili smo broj žalbi na 6.000 godišnje. Uveli smo obavezujuća mišljenja, koja znače investitorima da znaju na čemu su i tražnja za njima raste iako ih naplaćujemo“, objašnjava Kutleša dodajući da je problem sa zaposlenima, jer je prosek godina preko 50, a „mladi nisu zainteresovani da rade takav posao za relativno malu platu“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.