Da li će najavljeno povećanje plata od 5,1 odsto ugroziti državnu kasu i kako će uticati na inflaciju?

Prema njegovim rečima, zaposleni u javnom sektoru mogu da računaju na rast plata od 1. januara 2026. godine od 5,1 odsto.

Predsednik je ukazao da je Međunarodni monetarni fond (MMF) savetovao da povećanje plata u javnom sektoru ne bude veće od četiri odsto, ali da je država odlučila da taj rast ipak iznosi 5,1 odsto.

Rast plata u javnom sektoru bio bi i veći, uveren je predsednik, čak sedam odsto, da nije bilo „blokada“.

Vučić se i dalje drži ove tvrdnje iako su mnogi ekonomski stručnjaci, ali i analize, više puta ukazivali da je glavni razlog usporavanja privrede globalno usporavanje privrednog rasta, naročito evropskog, na koji je srpska privreda najviše oslonjena.

Na pitanje da li će rast plata od 5,1 odsto, umesto četiri odsto koliko je savetovao MMF, ugroziti državnu kasu, sagovornici Danasa smatraju da taj rast ne bi trebalo da naruši makroekonomsku stabilnost i da će država imati dovoljno prihoda da ispuni ovo obećanje.

Takođe, ukazuju da će, u slučaju da sredstva zafale, država uvek moći da „sreže“ izdatke za druge investicije ili nabavke i preusmeri ih na plate zaposlenih u javnom sektoru.

Naši sagovornici ističu da Srbija ima mnogo ozbiljnije probleme koji bi mogli da utiču na finansijsku stabilnost, a kao prvi u nizu navode nerešeno pitanje u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).

Takođe dodaju da srpske finansije guši i visoka inflacija, koja, kako objašnjavaju, stalno drži pod pritiskom devizne rezerve, kurs dinara i nagriza kupovnu moć građana.

Još jedna velika prepreka jeste pad stranih direktnih investicija, pre svega zbog globalne protekcionističke ekonomske politike, koja posebno pogađa Evropsku uniju, a preko nje i Srbiju.

Najveći problem, dodaju, predstavlja nerešavanje društveno-političke krize, koja, kako navode, umesto da se okonča, dodatno „eruptira“ i šalje loš signal investitorima.

Od 1. januara, osim povećanja plata za 5,1 odsto, očekuje se i povećanje penzija za 12,2 odsto, kao i povećanje minimalne zarade, koja će iznositi oko 550 evra.

Na pitanje da li će sva ova povećanja uticati na rast inflacije naredne godine, sagovornici Danasa ukazuju da mogu imati umereni inflatorni efekat, ali ne i destabilizujući.

Ističu da borba protiv inflacije mora biti temeljna i da podrazumeva jačanje Agencije za zaštitu konkurencije, kao i razvoj poljoprivrede prilagođen klimatskim promenama.

„Srbija ima mnogo veće izazove od povećanja plata u javnom sektoru“

Ekonomista Saša Đogović ocenjuje da povećanje plata u javnom sektoru od 5,1 odsto, najavljeno od 1. januara 2026. godine, ne predstavlja pretnju makroekonomskoj stabilnosti zemlje, jer postoje mnogo ozbiljniji izazovi sa kojima se Srbija suočava.

„Postoje brojni drugi rizici koji mogu dovesti Srbiju u znatno nepovoljniji položaj od samog povećanja plata u javnom sektoru. Pre svega, to je nerešeni problem inflacije, koja konstantno drži pod pritiskom devizne rezerve, kurs dinara i kupovnu moć stanovništva – što je najnepovoljnija situacija“, ističe Đogović.

On dodaje da zabrinjava i pad stranih direktnih investicija, koji je posledica globalne protekcionističke politike, koja posebno pogađa Evropsku uniju, a time i Srbiju.

„Tu je i visok društveno-politički rizik u zemlji, koji odbija potencijalne investitore, nepredvidiv institucionalni ambijent, kao i moguća energetska kriza, budući da pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) još nije rešeno. Sve to dodatno utiče na investicionu klimu. Pored toga, administrativne mere poput plafoniranja marži ili veštačkog spuštanja kamatnih stopa takođe stvaraju neizvesnost i deluju odbijajuće na investitore“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, svi ovi faktori zajedno stvaraju jak pritisak na platno-bilansnu i spoljnotrgovinsku poziciju zemlje, kao i na kurs dinara i životni standard građana.

„Zbog toga ovo povećanje plata od 5,1 odsto neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Srbija ima daleko značajnije izazove, pre svega društveno-političku krizu, koja umesto da se rešava, dodatno eruptira i preti da dostigne svoj vrhunac, sa nesagledivim posledicama po ekonomske tokove u zemlji“, upozorava Đogović.

Na pitanje da li država ima dovoljno realnih prihoda da pokrije troškove povećanja plata ili će morati dodatno da se zadužuje, Đogović odgovara da prostora ima.

„Može to da se pokrije. Ukoliko bude potrebno, smanjiće se neka investicija ili će se odustati od pojedinih nabavki, čime će se stvoriti prostor za povećanje plata u javnom sektoru. Negde će možda morati da ‘režete’, da biste ovaj deo mogli da podignete i da zadržite fiskalni deficit u projektovanim okvirima. Sve to, naravno, pod uslovom da se pitanje NIS-a uspešno reši i da trenutna politička kriza dobije pozitivan epilog, jer su to ključni izazovi“, naglašava ekonomista.

Đogović priznaje da je rast plata od 5,1 odsto iznad očekivanog privrednog rasta, ali smatra da je u ovom trenutku takav potez opravdan.

„Za ljude koji su na budžetu – prosvetare, naučne radnike, zdravstvene radnike, ljude iz kulture – to je opravdano. Tom sektoru treba pomoći, ali strukturirano i jasno, a posebno kada su u pitanju dva najvažnija stuba društva: zdravstvo i obrazovanje“, kaže on.

Kada je reč o zdravstvu, Đogović ističe da tu postoji niz sistemskih problema, kao što su loša organizacija, „endemska korupcija“ koja prožima čitavo društvo, ali i duge liste čekanja, kojih se nikako ne možemo osloboditi.

„Potrebne su temeljne reforme zdravstvenog sistema – bolja organizacija i digitalizacija rada, kako bi se znalo gde i kako se troše sredstva, da se spreči izvlačenje novca“, dodaje naš sagovornik.

On smatra da bi sistemske reforme i uštede, uz borbu protiv korupcije, omogućile da se dugoročno obezbede uslovi za isplatu zasluženih zarada medicinskom osoblju.

Đogović ističe i važnost uvođenja socijalnih karata, jer moramo tačno znati kome je potrebna određena socijalna pomoć, subvencije za plaćanje struje ili komunalija.

„Bez socijalnih karata, sve to deluje ad hoc i neefikasno“, naglašava on.

Na pitanje kako će povećanje plata, penzija i minimalne zarade uticati na inflaciju, Đogović kaže da će efekat biti umeren.

„Penzije će rasti u zakonskim okvirima, što će sigurno povećati tražnju, ali naš glavni problem je što mi nemamo razvijene mehanizme za ublažavanje inflatornih tenzija“, ukazuje Đogović.

Jedan od njih, dodaje, svakako bi trebalo da bude efikasniji rad Agencije za zaštitu konkurencije, koja mora aktivnije da se bori protiv tržišnih nesavršenosti, a ne da vlada ili predsednik, kako kaže, izlaze na konferenciju sa vremenski ograničenim plafoniranjem marži.

„Čim istekne rok, marže se ponovo povećaju i inflacioi pritisci rastu“, objašnjava Đogović.

Dodaje i da Srbija nema jasnu poljoprivrednu politiku usklađenu sa klimatskim promenama, zbog čega je izložena ekstremnim vremenskim uslovima i poremećajima u proizvodnji hrane, a to, kao što smo videli ovog leta, utiče na njihove cene.

„Država trenutno ima dovoljno realnih prihoda da pokrije najavljeno povećanje“

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da najavljeno povećanje plata u javnom sektoru od 5,1 odsto od 1. januara predstavlja nastavak politike rasta dohotka u skladu s oporavkom javnih finansija i stabilizacijom inflacije.

Prema njegovim rečima, ovakva odluka šalje poruku predvidivosti i brige za životni standard zaposlenih u državnoj administraciji, zdravstvu i obrazovanju, ali i signal fiskalne odgovornosti jer je povećanje umereno i u skladu s projekcijama budžetskih prihoda.

„Povećanje od 5,1 odsto jeste u skladu s fiskalnim pravilima Srbije jer ne dovodi do ugrožavanja budžetske stabilnosti. Fiskalni prostor je obezbeđen kroz veće prihode od PDV-a, poreza na dobit i doprinosa, što omogućava da se rast plata finansira bez značajnog rasta deficita“, kaže Mijušković za Danas.

Ukazuje i da odstupanje od preporuke MMF-a da rast iznosi četiri odsto ne mora predstavljati problem ukoliko su fiskalni temelji čvrsti.

„Srbija vodi samostalnu politiku u okviru dogovorenog aranžmana, a male korekcije u parametrima moguće su kada postoji stabilan kurs, kontrolisana inflacija i bolja naplata javnih prihoda“, ukazuje Mijušković.

Na pitanje da li država trenutno ima dovoljno realnih prihoda da pokrije najavljeno povećanje, Mijušković odgovara potvrdno i ističe da Srbija neće morati dodatno da se zadužuje.

„Povećana privredna aktivnost, posebno u prerađivačkoj industriji i izvozu, kao i stabilan priliv iz doprinosa, stvaraju osnovu da se rast plata finansira iz tekućih prihoda, a ne iz novog duga“, ukazuje naš sagovornik.

Ističe i da je rast plata od 5,1 odsto realan s obzirom na trenutni tempo privrednog rasta i projekcije za narednu godinu, dodajući da on ne prevazilazi produktivnost i čuva ravnotežu između podsticanja domaće potrošnje i očuvanja fiskalne discipline.

„Da je privredni rast bio veći, i povećanje plata moglo bi biti ambicioznije. Međutim, u sadašnjim okolnostima važno je zadržati stabilnost i postepeno povećavati primanja, u skladu s mogućnostima budžeta i ciljevima makroekonomske politike“, objašnjava Mijušković.

Na pitanje da li će rast plata, penzija i minimalne zarade uticati na povećanje inflacije iduće godine, Mijušković odgovara da može imati umereni inflatorni efekat, ali ne i destabilizujući.

„Ključni faktor biće odnos između rasta realnih dohodaka i produktivnosti. Ako se istovremeno održi stabilnost deviznog kursa i kontrola budžetske potrošnje, inflacija će ostati u granicama ciljanog raspona Narodne banke Srbije“, zaključuje Mijušković.