Poverenje investitora od presudnog začaja za razvoj tržišta kapitala

Godinu dana posle donošenja Zakona o investicionim fondovima u Srbiji posluje desetak društava za upravljanje investicionim fondovima, kao i osam Investicionih fondova. Većina investicionih fondova su fondovi rasta, što znači da su njihove aktivnosti (najmanje 75 odsto od prikupljenih sredstava) prvenstveno okrenute ka tržištu akcija, odnosno ka Beogradskoj berzi. Fondovi trenutno upravljaju imovinom većom od pedeset miliona evra, a očekuje se da će taj iznos višestruko porasti u narednim godinama. Kakva je trenutna pozicija, ali i perspektiva razvoja investicionih fondova pitali smo Jovanu Kriškapu, direktora Društva za upravljanje investicionim fondovima – Rajfajzen invest.
Ako govorimo o imovini kojom upravljamo, kao i o broju članova, onda Rajfajzen invest može biti zadovoljan postignutim rezultatima. Otvoreni investicioni fond Rajfajzen akcije počeo je da radi 16. avgusta 2007. godine, i krajem februara imali smo 2.600 članova dok je vrednost imovine premašila 12,1miliona evra, što predstavlja tržišno učešće od 25,6 odsto. Imajući u vidu da je reč o fondu rasta imovine, a to znači da je u obavezi da minimum 75 odsto sredstava uloži u akcije, i da 70 odsto sredstava mora da investira na domaćem tržištu, kretanje vrednosti investicione jedinice direktno je povezano sa kretanjem indeksa na Beogradskoj berzi. Treba podsetiti da su berzanski indeksi BELEXLINE i BELEX15 u međuvremenu, pali za 23 odnosno 27,6 odsto, respektivno, dok je investiciona jedinica fonda izgubila na vrednosti 7,3 odsto. Važno je takođe istaći, da investiranje u ovakav tip fondova predstavlja vid dugoročnog ulaganja i da su oscilacije u ceni investicione jedinice neminovne, imajući u vidu da su korekcije na berzama normalna pojava.
Negativna korekcija na Beogradskoj berzi traje duže nego što se očekivalo. Kakve su vaše procene, šta bi u narednom periodu moglo da se događa?
– Bilo kakve prognoze u ovom trenutku su nezahvalne. Kada je reč o unutrašnjim faktorima svakako je najvažnija reakcija države na političke izazove. Preduslovi za oporavak su jasni signali smanjenja faktora političkog rizika u zemlji, ekonomski rast i nastavak reformi. Izveštaji analitičara govore o tome da ima kompanija čije su cene potcenjene iako imaju dobru perspektivu. Akcija javnih preduzeća čije je pojavljivanje na berzi najavljeno trebalo bi da poboljša kvalitet i likvidnost tržišta, i time uključi veći broj građana na tržište kapitala. Naravno, zbog sistema spojenih sudova, od velikog uticaja će biti i u kom pravcu će krenuti međunarodno tržište kapitala, koje je kao što smo videli u proteklom periodu veoma nestabilno.
Konkurencija među fondovima je sve veća. Očekujete li da će sve veći broj fondova dovesti do porasta likvidnosti na finansijskom tržištu?
– Likvidnost je od presudnog značaja za tržište kapitala. Da biste mogli brzo i „glatko“ da kupite ili prodate značajnu poziciju uz minimalan uticaj na tržište, nije bitan samo broj fondova. Važan činilac je i poverenje investitora, ili njihovo povlačenje koje ima povratan uticaj na likvidnost tržišta. „Negovanje“ tog poverenja trebalo bi da bude jedan od glavnih ciljeva države koja želi da razvije tržište kapitala. Za to je potrebno imati efikasnu i jeftinu infrastrukturu za trgovanje, a tu se pre svega misli na saldiranje, poreske propise koji podsticu investiranje i dobre zakone koji regulišu rad tržišta kapitala. Takođe, preduslove za porast likvidnosti su i transparentnost finansijskih informacija, „benchmark“ dugoročne hartije države za koje će se „osigurati“ likvidnost, kao i razvoj instituta pozajmljivanja hartija od vrednost.