Prazna kasa i magacini

U protekle gotovo tri decenije tržište je zapušteno, tehnologija zastarela, ali je firma uprkos brojnim negativnim referencama, sa cenama konkurentna i to zahvaljujući izuzetno jeftinoj radnoj snazi.

Finansijska situacija jeste kompleksna, poslovanje bremenito problemima, ali preduzeće ima perspektivu posebno ako se uzme u obzir mogućnost prodora na tržište Ruske Federacije, ističe diplomirani mašinski inženjer Zoran Đokić, generalni direktor novovaroškog preduzeća za proizvodnju auto delova “Sloga”. On je imenovan na ovu funkciju pre dva i po meseca odlukom Nadzornog odbora firme, koja je od prošle godine u većinskom vlasništvu trojice beogradskih biznismena.

Nekadašnja industrijska uzdanica u zlatarskom kraju, koja je do početka 90-tih imala više od 350 zaposlenih, danas je “na kolenima”, ali u poslovodstvu i kolektivu ne odustaju od namere da se bore za njen oporavak, unapređenje proizvodnog programa i osvajanje novih tržišta. U “Slogi” danas radi 53 ljudi, od kojih su njih 38 radnici u proizvodnji. „Nedostatak majstora, pre svih strugara i glodača, ugrožava budućnost preduzeća. Nismo opterećeni viškom administracije, struktura zaposlenih je u tom smislu više nego zadovoljavajuća, ali zabrinjava činjenica da ćemo u naredne dve godine ostati bez radnika u proizvodnji. NJih šest je na pragu penzije, a mladog kadra nema. Zato apelujem na škole da u svoje obrazovne profile ponovo uvrste mašinsku struku“, kaže Đokić, koji je, inače, od 1985. do 2004.godine do kada je radio u “Slogi”, bio tehnički direktor, pomoćnik direktora za upravljanje kvalitetom, konstruktor tehnologije, rukovodilac proizvodnje i kontrole…
Dugovanja od skoro 18 miliona dinara “omča su oko vrata” ovom preduzeću, ističu u novom rukovodstvu. Finansijsku dubiozu produbili su tako kreditno zaduženje od 6,5 miliona dinara, dug prema dobavljačima od oko pet miliona dinara, za neisplaćena četiri lična dohotka, reprogram doprinosa za pola godine od oko 3.600.000 dinara, struju i druge slične obaveze.

-Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su magacini repromaterijala i gotovih proizvoda prazni, a potražnje ima. Potrebna nam je hitna finansijska “injekcija” kako bismo obezbedili potrebne količine čelika i ostalih sirovina, a potom u perspektivi i proširili lepezu prozvodnog programa i modernizovali mašine i opremu. Tražićemo zato što povoljnije dugoročne kreditne aranžmane ili sredstva iz fondova za razvoj kako bismo zadovoljili potrebe tržišta, a njih na svu sreću još uvek ima, kaže novi generalni direktor “Sloge” i ističe da šansu vidi u izvozu na rusko tržište. „Na tom polju ima i konkretnih pomaka. Blizu smo potpisivanja ugovora sa tamošnjim potencijalnim partnerima, koji su zainteresovani da im isporučujemo značajne količine 11 vrsta cilindara, što bi za “Slogu” bila “slamka spasa” u ovom trenutku“.

U poslovodstvu firme ističu da neće zapostaviti ni dosadašnje tržište, kako domaće, tako ni poslovne aranžmane ranije sklopljene sa inostranim partnerima, ali pod uslovima da ugovorne obaveze ne idu na štetu “Sloge” kao što je to bila praksa u nekom ranijem periodu.

– Obustavićemo prodaju po besmisleno niskim cenama kako bismo zaustavili dalje propadanje i krenuli uzlaznom putanjom. Imperativ će biti ekonomsko isplativi poslovi, a ne prodaja po svaku cenu, odlučan je Đokić. On napominje da je mesečni obim proizvodnje oko četiri miliona dinara, a da se u “Slogi” trenutno proizvode amortizeri za teretna vozila, hidraulične dizalice, vučni uređaji (kuke), različite vrste cilindara…U skladu sa potrebama kupaca, proširivaće se i lepeza proizvodnog programa, a čim preduzeće stane na zdrave noge, planirano je i investiranje u modernizaciju proizvodnje, kažu u poslovodstvu firme, koja je, inače, krajem 80-tih i početkom 90-tih proizvodila mesečno oko, recimo, 1.100 teleskopskih podizača, a sada čak ni stotinu. Sunovrat preduzeća, inače, koje je sa radom počelo krajem 1968.godine, počinje tokom devedesetih, kada je “Sloga” usled međunarodne izolacije, izgubila gotovo kompletno tržište i borbu sa konkurencijom. U novom poslovodstvu smatraju da je period nakon toga obeležen i brojnim lošim potezima tadašnjeg menadženta, ali da od “naknadne pameti” nema vajde, te se valja okrenuti budućnosti u nadi da će ona biti bolja već u narednih par godina.