Precenjeni dinar podstiče uvoz robe široke potrošnje

Realni kurs dinara bi u odnosu na evro trebalo da se kreće između 120 i 130 dinara i njegova sadašnja vrednost ne odražava realno stanje u domaćoj privredi a pogotovo ne u odnosu na nivo njene konkurentske sposobnosti. Sadašnji kurs evra i precenjena vrednost dinara ne podstiču izvoz, već samo uvoz, pogotovo robe široke potrošnje – izjavio je juče na konferenciji za novinare Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.
Saša Đogović, saradnik IZIT smatra da se sadašnji kurs dinara može održati samo ako se poveća konkurentnost proizvodnje i izvoz proizvoda sa većim stepenom obrade, mada kurs dinara i dalje služi kao stabilizacijsko sidro u smirivanju inflacije. Analitičari IZIT ukazuju i na pozitivne pomake ostvarene u oblasti industrijske proizvodnje, zatim kroz rast izvoza i deviznih rezervi, ali i prosečnih neto zarada jer je rast zarada veći nego nivo produktivnosti rada u privredi. Negativna kretanja izražena su kroz rast uvoznih aktivnosti (posebno je problematičan uvoz robe široke potrošnje) što je uticalo na povećanje negativnog spoljnotrgovinskog bilansa u robnoj razmeni ostvarenoj u aprilu u odnosu na mart. „Spoljnotrgovinski deficit u prva četiri meseca ove godine dostigao je 2,7 milijardi dolara i u poređenju sa istim periodom prošle godine veći je za 40 odsto. Podatak je zabrinjavajući, jer u izvoznoj robnoj strukturi srpske privrede sirovine i repromaterijali čine 68,7 odsto ukupnog izvoza. Kad je reč o uvozu dominira roba široke potrošnje (50,6 odsto vrednosti uvoza),a uvoz kapitalnih proizvoda iznosi tek 7,9 odsto“, kaže Đogović.

Značajna uloga Agencije za osiguranje izvoza

– Osnivanjem Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i Agencije za promovisanje izvoza učinjen je značajan pomak u pružanju institucionalne podrške domaćim izvoznicima. Tako je recimo, Agencija za promovisanje izvoza od 2006. godine do sada od rizika bankrotstva stranog kupca i rizika produženog neplaćanja duga osigurala potraživanja domaćih izvoznika u iznosu od 38 miliona evra. Činjenica je da je osnivanje tih agencija bilo neophodno jer prosečni rokovi plaćanja izvezene robe imaju tendenciju povećanja, a godišnje čak oko 170 hiljada preduzeća u Evropi bankrotira.Tako je rok plaćanja za robu izvezenu u Italiju 89 dana (od čega je 22 dana prosečno kašnjenje), u Francuskoj je rok plaćanja 58 dana (11 dana je kašnjenje), dok rok za naplatu robe izvezene na švedsko tržište iznosi 37 dana, uz samo devet dana kašnjenja – izjavio je Saša Đogović, saradnik IZIT.

Analitičari IZIT ukazuju i na rast zaduženosti Srbije, čemu najvećim delom doprinosi privatni sektor, čiji je spoljni dug u martu ove godine dostigao oko 11,5 milijardi dolara, a njegov udeo u ukupnom spoljnjem dugu iznosi 58 odsto. Komentarišući rezultate ankete Instituta za tržišna istraživanja o očekivanjima privrednika u narednih tri i šest meseci Đogović je rekao da proizvođači ne očekuju pad cena svojih proizvoda. Naprotiv, 11 odsto anketiranih privrednika očekuje rast cena proizvoda i usluga u sledeća tri meseca, a čak 36 odsto očekuje rast cena u sledećih šest meseci. „Najveći pritisak na rast cena na malo zabeležen je u sektoru proizvodnje sirovina i repromaterijala, jer više od petine anketiranih proizvođača iz ovog segmenta proizvodnje u naredna tri meseca, odnosno njih 57 odsto u narednih šest meseci, očekuje rast cena svojih proizvoda. Privrednici takođe očekuju bolju poslovnu klimu od septembra kada će biti poznat plan realizacije Nacionalnog investicionog plana, ali i dalji plan restrukturiranja i privatizacije“- ističe Đogović.