Prečica do atraktivnih firmi vodi preko stečaja

Prethodnih godina mnogo je firmi postalo lak plen „biznismena“, stečajnih sudija i upravnika koji su zloupotrebivši položaj, obezvređivali imovinu dužnika, prodavali je u bescenje, a nije bio redak slučaj ni da su žrtve te sprege bila preduzeća koja su u stečaj dospela samo zbog toga što su raspolagala vrednom imovinom na koju je neko od „moćnika“ bacio oko. Iako se novi Zakon o stečajnom postupku primenjuje većgotovo četiri godine, još nisu rešene neke od spornih situacija, a dodatni problem predstavljalo je i to što podzakonskim aktima, regulisanje te materije nije dovedeno do kraja.

Iako i Zakona o stečajnom postupku nije, kako je to najavljivano skratio vreme trajanja postupka na oko godinu dana, ipak je vidljiv napredak u odnosu na period kada su stečajevi trajali i decenijama a prava je retkost bila da se postupak privede kraju. Osim toga, doprinos stručnijem vođenju stečaja dala je odredba prema kojoj za stečajne upravnike mogu biti imenovana samo lica sa licencom, za koju je trebalo savladati prilično obimnu pravnu i ekonomsku materiju. Ali, u praksi je to teško prihvaćeno, pa iako je obaveza trgovinskih sudova bila da većod 2005. godine, u stečajevima koji se vode po novom zakonu, imenuju licencirane upravnike, u nekim predmetima, čak i firmama sa velikom imovinom i komplikovanim stečajem, to je odlagano do prošle godine. Čak i u Agenciji za privatizaciju, koja je stečajni upravnik za firme sa većinskim društvenim kapitalom, još uvek neke od starih stečajeva vode poverenici bez licence, uz opravdanje da svi oni imaju rukovodioce projekta koji poseduju potvrdu stručnosti.

Visoke nadoknade

Ipak, uz afere koje su pratile veliki broj stečajeva, a bilo ih je i u unutrašnjosti a ne samo u Beogradu gde se vodi sudski postupak protiv velike grupe sudija i stečajnih upravnika označenih kao „stečajna mafija“, pažnju javnosti najčešće su privlačile visoke nagrade stečajnih upravnika. Bilo je primera da su po obavljenom poslu stečajni upravnici naplaćivali po više desetina hiljada evra, a rekord drži iznos od 990.000 evra, koliko je isplaćeno za vođenje stečaja u jednoj subotičkoj privatnoj firmi. Na pritužbe javnog mnjenja reagovao je najpre Viši trgovinski sud u Beogradu, koji je, tumačeći pravilnik o nagradama bivšeg ministarstva privrede, utvrdio da je taj pravilnik pogrešno primenjivan. Tako je u svim slučajevima kada je prvostepeni trgovinski sud odbio predlog izračunate nagrade stečajnog upravnika, ili su se poverioci žalili, u drugom stepenu utvrđivan niži iznos. Dešavalo se i to da stečajni upravnik izračuna vrednost nagrade u iznosu od 100.000 evra, Viši trgovinski sud utvrdi da bi trebalo isplatiti 50.000, a prvostepeni trgovinski sud donese rešenje kojim odobrava isplatu 30.000 evra. Krajem prošle godine, Ministarstvo ekonomije preuzelo je obavezu da prouči pravilnik o nagradama, da ga uporedi sa načinom na koji je ta materija regulisana u evropskom zakonodavstvu, i kao rezultat tog rada, u martu ove godine, propisan je novi način obračuna nadoknada i nagrada za rad stečajnih upravnika, kojim su njihove prinadležnosti smanjene. Direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Vesna Gaćeša, kaže za Danas da to nije bila najsrećnija odluka, jer je visina nagrade bila značajan faktor u profesionalizaciji struke koja je tek počela da se gradi.

– Visoka nagrada obezbeđuje veću odgovornost stečajnih upravnika, a kako je rečo ljudima koji rukovode velikim sredstvima, predstavlja i neki vid garancije da će to raditi savesno. Međutim, pitanje nagrada nije jedini nedostatak postojećih zakonskih rešenja koja regulišu stečajni postupak. Najveći problem novog zakona je što nije kvalitetnije regulisao način imenovanja stečajnog upravnika. Prema važećim odredbama, sudja trgovinskog suda pred kojim je pokrenut stečaj, sa spiska licenciranih upravnika određuje ko će postupati u novom predmetu. Ali, evidencija suda nije potpuna, pa se ne retko javljaju situacije da jedan stečajni upravnik ima više predmeta, neki od njih rukovode i sa po desetak stečajeva, dok drugi nisu angažovani. Ilustracije radi, izdato je oko 420 licenci za obavljanje tog posla, a trenutno je angažovano 245 upravnika. Pri tom, stečajni postupak se vodi u 651 preduzeću, a od tog broja 340 predmeta vode upravnici kao fizička lica dok je u 311 slučajeva stečajni upravnik Agencija za privatizaciju koja je u tim firmama imenovala svoje poverenike – kaže Gaćeša i dodaje da je kroz evidenciju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, prošlo 1.286 predmeta, kao i su neki od upravnika upravljali sa po tridesetak stečajeva, dok drugi još nisu bili u prilici da provere stečeno znanje.

Nedovršeni zakoni

Naša sagovornica ističe da broj predmeta koje vodi jedan upravnik ne mora biti „signal za uzbunu“ jer postoje stečajevi male vrednosti, koje većina upravnika izbegava. Problem je što sudijama koji postupaju u stečajnim većima, prilikom odluke o tome kome će poveriti stečaj u nekom preduzeću, obično nedostaju podaci o kvalifikacijama stečajnih upravnika, kao i o eventualnom sukobu interesa.Takođe, naglašava Gaćeša, i poverioci bi trebalo da imaju mogućnosti da utiču na izbor lica od kojeg zavisi stepen naplate njihovih potraživanja.

– Važeći zakon nije u dovoljnoj meri razradio sistem kontrole stečajnih upravnika, a upravo je na to trebalo staviti akcenat imajući u vidu prethodnu praksu i negativan imidžkoji je pratio tu profesiju. Iako je formirana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kojoj upravnici podnose mesečne izveštaje o radu, a ona može i na osnovu utvrđenih propusta i oduzeti licencu, nisu doneta podzakonska akta kojima bi te procedure bile utvrđene. Agencija je zbog toga prošle godine donela pravilnik o kontroli, kojim je propisano na koji način se vrši, ali to nije podzakonski akt. Nedostaje, takođe i stepenovanje sankcija, pri čemu bi oduzimanje licence trebalo da bude krajnja mera – objašnjava Gaćeša.

Ona ističe da nisu iskorišćene sve mogućnosti zaštite poverilaca, i dodaje da je neophodno da se izmenama zakona predvidi obaveza stečajnog upravnika da poseduje osiguranje od profesionallne odgovornosti ili bankarsku garanciju. Time bi poverioci mogli da naplate štetu koja je prouzrokovana nesavesnim radom ili zloupotrebom položaja stečajnog upravnika.

– Činjenica je da nasleđen negativan predznak koji prati stečaj nije lako prevazići, i Agencija se zbog toga trudi da razvije profesiju stečajnog upravnika. Ali, na tom putu najčešća prepreka je neznanje ili nesigurnost izražena kod svih aktera. Poverioci se, na primer, često ponašaju kao da su članovi upravnog odbora preduzeća koje je u stečaju. Oni misle da odluku, za koju je potrebna njihova saglasnost oni i donose. Često se na sličan način ponašaju i sudije, pa se događa da kad nekog upravnika upozorimo da nije doneo dobru odluku u nekom predmetu, on odgovori da se konsultovao sa sudijom. A upravo to je trebalo da izbegne, jer u modernom konceptu stečajnog postupka, svako mora da radi svoj posao – kaže Gaćeša i naglašava da je formirana radna grupa koju čine predstavnici Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, referentna grupa stečajnih upravnika, predstavnici ministarstava i pravni eksperti, koji će do kraja ove godine ponuditi predlog izmena i dopuna postojeće regulative.

Visoka nagrada

Najveći iznos koji bi trebalo da bude isplaćen po okončanju stečaja, odnosi se na prodaju Robnih kuća Beograd. Iako se u javnosti spekulisalo da je reč o pet miliona evra koji bi trebalo da legnu na račun Agencije za privatizaciju, u toj instituciji kažu da iznos još nije određen. „Konačan iznos nagrade stečajnom upravniku određuje se na završnom ročištu koje se zakazuje posle rešenja o glavnoj deobi. U slučaju Robnih kuća Beograd, treba podsetiti da je Viši trgovinski sud, zbog propusta prvostepenog, Trgovinskog suda u Beogradu, ukinuo rešenje o glavnoj deobi. Kada novo rešenje bude doneto, obračun nagrade biće sačinjen prema novom pravilniku“, kaže za Danas Dušan Belanović, direktor Informativne službe Agencije za privatizaciju i dodaje da nije rečo nagradi koja će biti isplaćena nekom pojedincu, već čitavom timu koji je rukovodio stečajem RK Beograd.