privatna arhivaSa banatskih njiva kukuruz je uglavnom obran, a gotovo sav rod je završio u silosima. Neznatne količine smeštene su u kotarke.
Žetva kukuruza na banatskim njivama uglavnom je završena, a gde je još preostao, biće ovršen do kraja nedelje. Prinosi su katastrofalni, i kreću se od 1,5 tone po jutru do maksimalno tri tone na njivama koje su, pukom srećom, dobile kišu kad je bilo potrebno.
„U ataru Melenaca prinosi kukuruza su jako loši. U proseku se kreću od 1,5 tona po jutru. Na istoj njivi u dobrim godinama sam imao prinos i šest i sedam, a u rekordnim i 10 tona, tako da taj podatak najbolje govori sa čim smo se suočili ove godine. Kukuruz sam ostavio na čuvanju, a prodaću ga kad mi stigne na naplatu kredit, negde na proleće, kaže Ivan Urošević, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Nešto je bolja situacija u Hetinu gde je bilo više kiše. Prinosi se kreću od dve do tri tone po jutru, mada ima njiva gde biljka nije formirala ni klip ni zrno.
„Osim suše i visokih temperatura, kukuruzu koji je tropska biljka, nije prijalo ni hladno vreme u proleće, što se dešava poslednjih godina. Kukuruz tada sporije raste i samim tim je duže izložen napadima pipe“, kaže Goran Kovačević, poljoprivrednik iz Hetina.
Gotovo celokupan rod kukuruza završio je u silosima. Tek poneko kukuruz ostavlja u kotarkama.
Tako je kod Dejana Vickova, poljoprivrednika iz Čente. Njegove su kotarke pune do krova.
„ Ostao sam veran kotarkama. Za to postoje dva razloga. Prvi je što šapurine koristim za grejanje. Imam poseban kotao za centralno grejanje koji je napravljen da troši šapurine. Grejem se za badava, odlično i ekološki. Drugi vrlo važan razlog je što berem kukuruz kad meni odgovara, odnosno kad je najmanje vlažan. Sejem pšenicu na kukuruz i važno mi je da poštujem optimalne rokove. Imam svoje kotarke, ne plaćam skladištenje, prodajem ga na proleće kad je bolja cena. Naravno, berba na ovaj način traje duže i traži dodatnu radnu snagu, traži elevator, komplikovanije je ali meni se isplati“, kaže Dejan Vickov.
Dejan je ove godine pod kukuruzom imao 11 hektara, a prinos se kretao od tri do 4,5 tone po hektaru. Kaže, ovo je jedna od najlošijih godina u ovom veku, možda je od samo 2012. bila gora.
„Prinos je mali ali je kvalitet solidan, ima vrlo malo aflatoksina. Zrno je sitnije ali nije oštećeno. To znači da će se dobro održati u kotarci“, kaže Dejan.
Kako ima svoj krunjač, kojim uslužno kruni kukuruz u selu, Dejan ima najbolje podatke o tome koliko roda završi u silosima a koliko u kotarkama.
„U Čenti u kojoj skoro svaka kuća ima kotarku, sada je puno možda deset. Mislim da dva do tri procenta roda završi u kotarkama. I to kod onih poljoprivrednika koji ga seju na površinama do 10 hektara. Ko seje više, nema uopšte računicu da ga bere beračem, pa lageruje u kotarke“, kaže Dejan Vickov.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
