Arsić: Rast BDP-a ove godine biće od tri do 3,5 odsto, inflacija 4,5 do pet odsto

On je ocenio da to nije loše, ali je ispod dugoročnog trenda rasta Srbije koji se procenjuje na četiri odsto.

U prošloj godini BDP Srbije povećan je za 2,5 odsto, kao i pretprošle godine.

Međutim, Arsić upozorava da je prošle godine bilo nekoliko jednokratnih faktora koji su delovali pozitivno na privrendu aktivnost, a koji se verovatno neće ponoviti ove godine.

Pre svega ti jednokratni faktori se odnose na iznadprosečnu poljoprivrednu godinu koja je došla nakon prošlogodišnje sušne, takođe i oporavak elektroprivrede, kao i snažan rast građevinarstva.

„Nije realno da se ovi faktori ponove i u ovoj godini. Jedini sektor koji je tokom cele prošle godine imao stalan i visok rast bile su IT i telekomunikacione usluge. Doduše, javili su se neki drugi sektori, poput trgovine, saobraćaja i turizma sa doprinosom rastu BDP-a“, ocenio je Arsić.

Prema njegovim rečima, industrijska proizvodnja je ubrzala tek u poslednjem kvartalu, dok je rudarstvo u stagnaciji nakon dve godine visokog rasta.

„Ove godine očekujemo rast od tri do 3,5 odsto, ali mogu da se pojave jednokratni faktori rast može biti i veći manji od toga“, ocenio je Arsić.

On je istakao i da je Srbija bila četvrta u Evropi po privrednom rastu prošle godine, iza Albanije, Crne Gore i Hrvatske.

Razlog zašto je najveći rast bio u Jugoistčnoj Evropi, objašnjava Arsić, je konvergencija, odnosno okolnost da siromašnije zemlje rastu brže od bogatih.

Osim toga, sve tri države ispred nas imaju veliki udeo turizma u ekonomiji.

Na prošlogodišnji rast najveći efekat imale su investicije, kao i privatna potrošnja, ali tek u poslednjem tromesečju.

Na to su uticala davanja države, koja su prema oceni Arsića, politički motivisana, ali s obzirom na prihvatljiv deficit budžeta, nisu imala negativan ekonomski efekat.

Industrija je rasla po stopi od 2,5 odsto, podstaknuta pre svega proizvodnjom struje, što je solidan rast s obzirom na to da je industrija u Evropi stagnirala, a u zemljama CIE čak i pala.

U ovoj godini očekuje se da privredni oporavak donese privatna potrošnja usled realnog rasta plata.

„Iako će plate nominalno ostati iste, bar u javnom sektoru, zbog smanjenja inflacije, one će realno rasti“, objašnjava Arsić dodajući da će doprineti i oporavak evropskih privreda.

Negativno će na ekonomiju uticati, visoke kamatne stope, koje će realno biti veće nego u 2023, pa će i teret servisiranja dugova biti veći. Takođe, geopolitički rizici mogu da utiču na spoljnu trgovinu i promenljivost cena primarnih proizvoda.

Arsić se osvrnuo i na javne investicije i njihov doprinos rastu.

„U toku realizacije one imaju pozitivan uticaj, utoliko više ukoliko se angažuju domaća preduzeća i domaći radnici. Zavisi od toga koliko će plata i profita ostati u Srbiji.
U dugom roku, efekat investicija zavisi od profitabilnosti izgrađene infrastrutkure. Cilj je da profitna stopa bude veća kamatne stope duga kojim je finansirana izgradnja. Tu se postavlja pitanje da li će stadion moći da organizuje dovoljno događaja da bude profitabilan, da li EKSPO prevazilazi sajamske kapacitete potrebne Srbiji. Ima i eksternih pozitivnih efekata, ali ako više ovih projekata bude pravilo gubitke, teško da će moći da se nadokandi“, napominje Arsić.

U 2023. plate su realno porasle za 2,4 odsto, ali samo u poslednjem tromesečju 5,7 odsto.
Od 2019. godine, realne zarade u privatnom sektoru povećane su za 23,2 odsto, a u javnom za 8,1 odsto.

„Sada je primija za rad u javnom sektoru 0,8 odsto, Ranije je razlika bila velika. Plate učitelja su ispod proseka, a u većini zemalja 5-10 odsto iznad proseka. Imamo podcenjenost zaposlenih u javnom sektoru, posebno u obrazovanju, a slično je i sa zdravstvom. I dalje se na te sektore gleda kao na neproduktivne, ali ceo napredak potiče od inovacija, koje stvaraju ljudi“, objašnjava Arsić.

Od 2018. godine plate rastu brže od produktivnosti u celoj Evropi, a najviše u jugoistočnoj Evropi i Srbiji.
„To smanjuje konkurentnost evropske i srpske privrede, ali za sada Srbija nema gubitke zbog toga“, napominje on.

Takođe ističe da su zarade prošle godine u evrima povećane za 14,9 odsto, ali cene u evrima povećane za 12,1 odsto.

„Zarada u evrima ne pokazuje rast životnog standarda, kada kretanje kursa odstupa od inflacije. Naše cene se približavaju evropskim cenama“, ocenjuje on.

Arsić ističe da smo i prošle godine imali visok priliv SDI, ali da će se to u budučnosti smanjivati kako se naše prednosti, poput niskih troškova, budu topile.

On je istakao i da se od marta prošle godine inflacija brzo smanjuje, i da mi sada faktički uvozimo deflaciju, jer su u februaru međugodišnje cene uvoza pale za 3,5 odsto.

To, prema nejgovim rečima, ukazuje da ima i drugih faktora koji utiču na inflaciju i da treba zadržati restriktivnu monetarnu politiku još nekoliko meseci.

On očekuje da će prosečna inflacija u 2024. iznositi 4-4,5 odsto.

Fiskalni deficit prošle godine iznosio je 2,2 odsto BDP-a. To je manje od plana, manje nego u 2022. i manje od proseka EU (3,2% BDP).

Prošle godine za finansiranje deficita trebalo je 1,8 milijardi evra, a država se zadužila za 2,8 milijardi evra, jer su stvorene rezerve.

Arsić ukazuje da ukoliko se ostvare projekcije, javni dug će 2027. godine dostići 50 milijardi evra i ako BDP bude rastao kako je predviđeno i kurs bude fiksan, udeo javnog duga u BDP-u biće 55 odsto.