Šta se dešava sa privrednim rastom u Srbiji: Usporio pod teretom carina i unutrašnje krize

Prvi kvartal pokazao je rast od skromna dva procenta, a ekonomisti upozoravaju: motor domaće ekonomije usporava, jer posustaje i svet. Globalna privreda, posebno evropska, gubi zamah, a Srbija ne može da izbegne taj talas.

Fleš procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazala je prošle nedelje da je srpska privreda u prvom tromesečju međugodišnje rasla samo dva odsto, a to je dosta lošiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine kada je rast iznosio 4,7 odsto.

Zbog sve većih geopolitičkih tenzija i Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognoze globalnog rasta, pa tako i rasta za Srbiju. Najnovija prognoza MMF-a za privredni rast Srbije iznosi 3,5 odsto, a bila je 4,2 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali odmah je okrivio za pad prognoze privrednog rasta „blokade i nasilje“. Međutim, iz MMF-a su objasnili da smanjuju prognoze globalnog rasta, pa tako i srpskog, zbog carinskog rata.

I revizorsko-konsultantska kuća EY, smanjila je prognozu rasta za Srbiju. Iz ove kuće saopštili su da privreda Srbije nastavlja da raste, ali sve sporijim tempom, pa će ovogodišnji rast BDP-a verovatno biti 3,2 odsto umesto planiranih 4,2 odsto.

„Posle relativno snažnog rasta BDP-a od 4,5 odsto u prvoj polovini prošle godine, rast je usporio na 3,3 odsto u drugom polugodištu, a podaci sa početka 2025. sugerišu da je u toku dalje usporavanje“, navodi se u izveštaju EY.

Dodaje se da rizici, neizvesnosti, nove protekcionističke politike, obnovljeni inflatorni pritisci i geopolitičke tenzije sve više opterećuju privredni rast u svetu tokom proteklih meseci, čime su značajno ugroženi i izgledi rasta za ostatak godine u Srbiji. Tim okolnostima posebno teško su pogođene privrede koje su ključni trgovinski i investicioni partneri Srbije – pre svega one u EU, kao što su Nemačka ili Italija.

I sagovornici Danasa ukazuju da je glavni razlog usporavanja srpskog BDP-a pad globalne privrede, ali ne isključuju da i unutrašnji problemi imaju uticaj, posebno na sektore kao što su maloprodaja i turizam.

Usporavanje rasta u Srbiji više nije pitanje – nego činjenica

Saradnik na Institutu društvenih nauka  Ivan Nikolić kaže za Danas da je nakon fleš procene za prvi kvartal potpuno jasno da će u ovoj godini doći do uspravanja privrednog rasta u Srbiji.

Prema njegovim rečima, glavni uzroci usporavanja nisu pre svega domaći, odnosno društvena kriza, već dolaze spolja – iz sve slabije globalne ekonomije, naročito ekonomije evrozone. Međutim, naglašava, ni unutrašnja politička nestabilnost nije bez uticaja.

„Cela Evropa je u problemu. U svim većim evropskim ekonomijama beleži se usporavanje, što je potvrdio i MMF na prolećnom zasedanju. Taj negativan impuls dolazi do nas, jer smo izvozno orijentisana ekonomija, i zavisimo upravo od tržišta kao što su Nemačka i Italija“, rekao je Nikolić.

Naveo je da to potvrđuju i podaci Eurostata za prvo tromesečje: nemačka ekonomija je zabeležila pad od 0,2 odsto, mađarska 0,4, austrijska 0,7, dok je Italija tek u blagom plusu.

„To su podaci kada se posmatra ceo BDP, ali kada se posmatra samo realni sektor ili industrija, onda su rezultati mnogo nepovoljniji i to je upravo ono što nas pogađa. Mi smo mala izvozno orijentisana ekonomija, izvoz plasiramo pre svega u te zemlje. Kako tražnja tamo slabi, tako se to direktno odražava na usporavanje privredne aktivnosti kod nas“, objasnio je Nikolić.

Pored toga, ni domaći faktori nisu zanemarljivi, istakao je on i dodao da su i oni delom doprineli ovom lošijem rezultatu. Na to ukazuju, kako je dodao, podaci o maloprodaji i sektor usluga koji zaostaju za planovima.

Nikolić je dodao da se očekuje i stagnacija u poljoprivredi, ali i da građevinarstvo beleži pad.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, u prvom kvartalu ona je porasla za 6,9 odsto, a Nikolić je objasnio da je to najviše zbog niske baze od prošle godine kada je rafinerija Pančevo zastala zbog remonta. Nikolić je dodao da će dobar rezultat industrija obležiti i u aprilu upravo iz istog razloga.

Ukazao je da se očekivalo da će industrijska proizvodnja više povući rast ove godine zbog masovne proizvodnje električnog automobila Grande Panda u Kragujevcu, ali da ta proizvodnja nije počela tempom koji je planiran.

„Po tom osnovu trebalo bi da imamo nešto bolje rezultate u narednim mesecima“, smatra Nikolić.

I domaći problemi koče srpsku privredu

Ekonomista Saša Đogović takođe je istakao da su do pada BDP-a u Srbiji u prvom kvartalu doveli i spoljni faktori, pre svega „Trampov carinski vandalizam“ koji usporava globalne ekonomske tokove, ali i unutrašnji faktori, odnosno društvena kriza nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, Trampove carine pogađaju ceo svet, pa tako i srpske izvoznike, navodeći da će to tek biti vidljivo nakon stupanja na snagu carine od 25 odsto na uvoz automobila u SAD koja će direktno pogoditi proizvođače auto-komponenti u Srbiji.

Kao posledica tog udara, podseća, nemačka kompanija „Drekslmajer“ već je odlučila da ugasi proizvodnju u Zrenjaninu.

I dok se spoljni faktori ne mogu kontrolisati, unutrašnja kriza mogla bi, kako kaže Đogović, biti ublažena dijalogom – ali ga trenutno nema.

Prema njegovim rečima, i ta kriza ima direktne ekonomske posledice – pala je potrošnja, a maloprodaja je slabija iako je od početka godine došlo do rasta plata u javnom sektoru, penzija i minimalne cene rada.

Međutim, Đogović ukazuje na to da deo zaposlenih u obrazovanju i na univerzitetima, koji su u bojkotu, ne prima platu, što dodatno smanjuje potrošnju i pritiska ličnu tražnju.

Turistički sektor je, prema njegovim rečima, takođe među onima koji trpe posledice domaće društvene situacije. Kako kaže, beleži se slabija domaća tražnja, ali i opadanje interesovanja stranih turista.

Ni građevinski sektor ne donosi optimizam. Broj izdatih građevinskih dozvola je smanjen, a to se, kaže, već sada odražava kroz pad aktivnosti na gradilištima, što negativno utiče na BDP.

Jedan od najsnažnijih signala usporavanja dolazi iz investicionog sektora. Đogović skreće pažnju na drastičan pad u oblasti popravke i montaže mašina i opreme, što je, kako kaže, „jasan indikator“ da opadaju investicije.

Podseća da je budžetom projektovan rast BDP-a od 4,2 odsto za ovu godinu, dok je Međunarodni monetarni fond u međuvremenu tu prognozu spustio na 3,5 odsto. Đogović, međutim, ne isključuje mogućnost da konačna stopa bude i niža – posebno ukoliko se politička i društvena kriza produbi.

Koji sektori su iznenadili, a koji podbacili?

Najveći doprinos rastu prerađivačkog sektora u prvom kvartalu došao je iz proizvodnje koksa i derivata nafte, zahvaljujući kapacitetima koji su ušli u punu proizvodnju, a nakon prošlogodišnjeg zastoja u rafineriji Pančevo, rekao je Nikolić.

Sledi proizvodnja proizvoda od gume i plastike, posebno iz novih kineskih pogona za proizvodnju automobilskih pneumatika, dodao je naš sagovornik.

„To su dve oblasti koje su povukle prerađivačku industriju. Zatim sledi proizvodnja računara, elektronske i optičke opreme, kao i proizvodnja motornih vozila i prikolica“, naveo je Nikolić.

Na suprotnoj strani, najlošiji rezultat beleže sektori proizvodnje električne opreme, mašina i tekstila. Nikolić je objasnio da tekstilna industrija, pogođena rastom plata, postaje sve manje konkurentna, dok se neki proizvodni kapaciteti u tom sektoru već zatvaraju.

Podsetimo, nedavno je kompanija Beneton najavila zatvaranje fabrike u Nišu.