Privrednici obazriviji od građana

– Možda je najbolja ocena sadašnjeg stanja – kreditno mirovanje privrede, uz blagi rast aktivnosti stanovništva, naročito izražen kod stambenih pozajmica. Kada je rečo kreditima iz programa Vlade, kratak je period da bi se donosio zaključak. Možda će se prvi efekti ovih mera osetiti tek posle drugog kvartala ove godine – konstatuje za Danas Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.

Kada je rečo Rajfajzen banci, naš sagovornik podseća da je za dva i po meseca ove godine zabeleženo kreditno mirovanje privrede i da je razlog za to nedostatak kreditno sposobne tražnje, mada ne bi trebalo zanemariti ni pooštrene uslove kreditiranja. Petrovićje napomenuo da vlada veliko interesovanje za kredite iz programa Vlade, i da se svi zahtevi razmatraju. Uz konstataciju da je kreditni rizik uvek zauzimao visoko mesto u poslovanju, Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže za Danas da zahvaljujući tome banka nikada nije imala visok stepen nenaplaćenih potraživanja ili kašnjenja u plaćanju.

– Stepen rezervisanja u rizičnim plasmanima uvek je bio visok, jer je poštovan kriterijum lokalnog zakona i standarda Narodne banke, ali i standarda Sosijete Grupe. Banka nikada nije ulazila u plasmane bez prethodne procene kreditnog rizika, ali sada smo intenzivirali saradnju s nadležnim stručnim telima Udruženja banaka i Narodne banke Srbije, kao i sa drugim bankama, a sve u cilju da dođemo do što više informacija pre nego što plasiramo novac. Za sada nemamo veliki broj zahteva za restrukturiranje i refinansiranje dugova, bilo od privrede ili stanovništva, što ukazuje da smo dobro procenjivali – ističe Miladinovski i podseća da je u prethodna dva meseca odobreno oko milijardu evra kreditnih plasmana, uključujući i krosborder kredite.

Ona napominje da je za subvencionisane kredite iz paketa Vlade predviđeno oko 30 miliona evra.

U Hipo banci su nam kazali da vlada posebno interesovanje za potrošačkim i auto kreditima, uz subvenciju kamata od strane države.

– Kod preduzetnika je, u prva dva meseca ove godine, zabeležena relativna stagnacija plasmana, dok je tražnja privrednih društava najviše povećana u domenu zahteva kredita za likvidnost, koji se odobravaju uz državnu subvenciju. Što se tiče redovnosti naplate, beležimo blagi trend rasta u kašnjenjima, ali pokušavamo da produžavanjem rokova otplate eliminišemo negativne efekte rasta kursa – kaže za Danas, Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke.

U Findomestik banci tvrde da je interesovanje za potrošačkim kreditima (u odnosu na isti period prošle godine) opalo za 10 do 15 odsto.

– Činjenica je, međutim, da klijenti koji su prethodnih godina koristili tu vrstu kredita redovno servisiraju svoje obaveze, i bar zasad nema zahteva za refinansiranjem tih obaveza. Kad je rečo privredi i preduzetnicima, oni su zadržali dinamiku uzimanja kredita. Inače, Findomestik banka nije bila posrednik u odobravanju krosborder kredita i zato nemamo izraženih problema koje nosi ta vrsta kredita, jer mi smo privredi i preduzetnicima plasirali kredite iz naših izvora – izjavio je za Danas Vladimir Marković, predsednik Izvršnog odbora Findomestik banke.

Neprecizni podaci

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže za Danas da bi podatke Udruženja banaka Srbije trebalo s rezervom prihvatiti, s obzirom na to da nisu uzete u obzir eventualne kursne razlike nastale zbog depresijacije dinara. „Osim toga, podaci su izraženi u dinarima i u odnosu na evro, a zaboravlja se na kreditne obaveze u drugim valutama, kao što je švajcarski franak ili dolar“ ističe Petrović.