Jedan od osnovnih uslova MMF-a koji je Srbija morala da ispuni ne bi li dobila četvrtu ratu kredita da zakrpi rupe u svom budžetu bio je i taj da se u što skorijem roku otpusti više od 8.000 radnika u državnoj upravi i lokalnim samoupravama. Međutim, do te cifre, poštujući zakone usvojene krajem prošle godine o maksimalnom broju zaposlenih u upravama, teško da će se doći u neko skorije vreme.
Kako stvari sada stoje, od početka godine do danas državna administracija je samo za 1.708 zaposlenih manja, dok je u „lokalu“ otpušteno oko 1.400 ljudi. Sve ukupno, to je nešto više od 3.000 radnika, a prostora za nova otpuštanja nije ostalo mnogo.
– Dosad je otpušteno 1.708 zaposlenih u državnoj upravi, što je nešto više od 60 odsto od ukupnog broja ljudi predviđenih za otkaze. Naravno, to ne znači da je ova cifra konačna, jer nekima traje rok od dva meseca za žalbe i prigovore, kaže za Forum portparol Ministarstva finansija Zoran Ćirić, dodajući da je ostalo još nekih 800 ljudi koje bi do isteka roka trebalo otpustiti. U međuvremenu iz kabineta premijera, idući u susret novim sastancima sa misijom MMF-a krajem leta, najavljuju da bi ovih dana mogli da donesu zaključke o tome do kada budžetski korisnici moraju da završe racionalizaciju.
Budu li i stigli da završe sa planiranim otpuštanjima dok predstavnici Fonda stignu u Beograd broj „skinutih“ s republičkog budžeta neće biti ni blizu onom na kom je MMF insistirao. Prilikom treće revizije aranžmana u februaru MMF je upozorio da Srbija kasni sa otpuštanjima u administraciji i da je na te plate potrošeno 120 miliona evra više od dogovorenog. Stalni predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik je izrazio sumnju da će Srbija stići da ispuni deo sporazuma koji predviđa otpuštanja više od 8.000 zaposlenih. Izgleda da je zabrinutost prvog čoveka MMF-a u Srbiji bila opravdana, jer bi bez posla ukupno trebalo da ostane svega negde oko 4.700 zaposlenih u administraciji. To se ne poklapa ni sa najavama ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji je nakon što je doneta odluka o racionalizaciji, a pre nego što su ministarstva načinila predlog sistematizacije radnih mesta, rekao da bi samo u državnoj upravi bez posla trebalo da ostane oko 2.800 zaposlenih na neodređeno i još 600 onih koji su radili na određeno.
Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u upravi i lokalnoj samoupravi Njegoš Potežica kaže za Forum da su otpuštanja u ovim sektorima rešavana na bazi dobrovoljnosti i da se broj onih koji su se sami javili da žele da idu poklapa sa predviđenim procentom od 10 odsto.
Potežica napominje da je sindikat insistirao na tome da tih 10 odsto planiranih za otpuštanje bude ravnomerno raspoređeno na sve budžetske korisnike. Najviše problema, ističe naš sagovornik, bilo je zbog neutvrđene sistematizacije, ali i toga što su neke organizacije radile na svoju ruku ili što nisu bile spremne da isplate otpremnine.
Prekobrojnih najviše u javnom sektoru
Prema usvojenim zakonima državna administracija ne bi trebalo da ima više od 28.400 zaposlenih, a otpuštanja u ovom sektoru se sprovode usporeno, ali po planu, tvrde sagovornici Foruma. Međutim oni ocenjuju da je glavni problem što se nijedan od zakona ne odnosi na javna preduzeća, a upravo su ona glavna boljka, jer je u njima najviše prekobrojne radne snage.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
