Rast kamata i u 2023 – oprezno sa zaduživanjem

U Evrozoni inflacija je najviša od nastanka Evropske monetarne unije.
U najvećoj evropskoj ekonomiji Nemačkoj, poznatoj po strogoj monetarnoj politici još od hiperinflacije između dva svetska rata inflacija je dostigla 10 odsto što se nije desilo od 1960. godine.

Inflacija je glavu počela da promalja već 2021. godine sa rastom cena hrane i energije i zbog prekida u lancima snabdevanja usled kovid zatvaranja u Kini i svetske centralne banke su je tako i posmatrale-kao privremenu i prolaznu pojavu koja će nestati čim padnu cene hrane i energije i kada prođe korona.

Ne lezi vraže, dve godine kasnije centralne banke vide povratak u ciljane nivoe inflacije, vide tek krajem 2023. ili 2024. godine, pa čak i kasnije.
U međuvremenu pristupile su najvećem i jedinom pravom oružju u arsenalu protiv cena-povećanju kamatnih stopa.

U 2022. godinu centrlne banke ušle su sa rekordno niskim referentnim kamatnim stopama. Ključna stopa Evropske centralne banke bila je nula, američkih Federalnih rezervi 0,25 odsto, a Narodne banke Srbije jedan odsto.

Euribor, kamatna stopa po kojoj velike banke pozajmljuju jedna drugoj evre početkom godine bio je negativan. Ako bi jedna banka pozajmila drugoj evre na šest meseci morala bi da joj faktički plati 0,49 odsto.

Godinu dana kasnije situacija se promenila iz korena. Američki FED je agresivnom politikom povećao kamatnu stopu na 4,25-4,5 odsto.

Evropska centralna banka je znatno kasnije i opreznije ušla u zaoštravanje monetarne politike i do kraja godine stigla tek do 2,5 odsto. Šestomesečni euribor skočio je na 2,73 odsto. Istovremeno je NArodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na pet odsto.

Ali lek protiv inflacije nije bezbolan-naprotiv. Direktna cena je skuplje zaduživanje. Za građane to znači veće rate kredita i posledično manje novca za sve ostalo.

Za privredu to uglavnom znači smanjenje investicija. Zajednička posledica je ekonomsko usporavanje pa čak i recesija.

Ovo je upravo bila glavna tema ove godine. Da li centralne banke agresivnom politikom guraju privredu u recesiji i da li je, narodskim rečnikom, skuplja dara nego mera.

Jedno je sigurno najveće ekonomije su došle na ivicu recesije. Za SAD se za narednu godinu predviđa rast od svega 0,5 odsto, a za Evrozonu 0,3 odsto.

Sada je glavno pitanje koliko će kamatne stope još rasti u 2023. godini.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu smatra da je bolje platiti cenu kroz privremenu recesiju nego pustiti inflatorna očekivanja da se ukorene.

„Iz izjava predsednika FED-a Pauela, ali i iz izražene razlike u prinosima između kratkoročnih i dugoročnih kamatnih stopa na državne hartije od vrednosti, zaključujem da centralna banka nema nameru da prestane sa dizanjem kamata. Verujem da u odboru guvernera FED-a ne žele da se vrate u 1980-e kada je tadašnji predsednik FED-a Volker morao da leči inflatorma očekivanja oštrom monetarnom politikom“, smatra Đukić dodajući da će FED povećavati kamatu koliko god treba da vrati inflaciju u cilj od dva odsto.

On ističe da SAD očekuje tzv. „rolling“ recesija, odnosno recesija koja će da zahvata deo po deo privrede, ali ne celu odjednom.

Milan Nedeljković, dekan FEFA-e ukazuje da je inflacija u SAD poslednja dva meseca u padu i u novembru je pala na 7,1 odsto i još važnije manja je od očekivanja.

„To ukazuje da se inflacija zaustavlja. FED je išao jako agresivno, a mere centralne banke deluju sa odloženim dejstvom. Čini mi se da je FED blizu završetka podizanja kamatne stope, osim još jednog povećanja od 50 baznih poena (0,5 procentnih poena). Dalje u 2023. sledi zaustavljanje zaoštravanja monetarne politike“, ocenjuje Nedeljković.

On primećuje da je pokazatelj industrijske aktivnosti PMI (Purchasing Managers’ Index) u SAD u decembru pao na najniži nivo u ovoj godini što ukazuje na to da monetarna politika utiče na privredni rast.

S druge strane Evropa se nalazi u malo drugačijoj i čini se nezavidnijoj situaciji. Inflacija je preskočila 10 odsto u evrozoni, ali je zato PMI Evrozone u decembru povećan.

Nedeljković ističe da ovo može da znači da ECB ipak ima prostora za agresivnije povećanje kamatne stope naredne godine.

„To je Kristin Lagard (predsednica ECB) donekle i najavila u svom obraćanju. Interesantno je da je ECB uspela da spreči prelivanje rasta kamata na obveznice zemalja sa većim javnim dugom kao što su Italija ili Grčka. Ovo daje slobodu ECB da agresivnije poveća kamatne stope“, napominje Nedeljković ddoajući da to znači i agresivniji rast rata kredita koji su vezani za evro, odnosno euribor.

Đukić je dalkeo pesimističniji po pitanju Evrope. On smatra da je nemačka recesija dugotrajnija usled kombinacije visokih cena energije koje se neće vratiti na nivoe pre korone.

„Troškovna inflacija biće karakteristika poslovanja evropskih kompanija, Visoka inflacija destimuliše potrošnju domačinstava, a usporavanje globalne ekonomije uticaće na nemački izvoz. Uz to povećanje kamata će dovesti do pada investicija. Sve to ukazuje na dugotrajnu recesiju“, napominje Đukić dodajući da zbog toga ECB ima maksimalno sužen prostor za borbu protiv inflacije, jer povećanje kamata će samo produbljivati recesiju.

Osim toga monetarna politika ne može da reši uzroke troškovne inflacije, napominje on dodajući da je to u stvari pozitivno za dužnike u evrime, među koje spadaju i građani i privreda Srbije čiji krediti su pretežno veazni za evro, odnosno euribor.

„Za dužnike u visokoevroizovanoj privredi kao što je naša rast cene kredita je mnogo manji nego što bi bio da ECB ima odvezane ruke da se bori sa inflacijom. Euribor će nastaviti rast i sledeće godine, ali ne tako agresivno. Ipak, ko hoće da se zadužuje treba dobro da stavi prst na čelo, da li će moći da izdrži rast kamata“, upozorava Đukić.

Nedeljković takođe smatra da će euribir rasti sledeće godine, ali za značajnih 1,25 do 1,5 procentni poen.
To bi euribor vratilo na nivo od preko četiri odsto, ne tako daleko od rekordnih 5,4 odsto iz oktobra 2008. godine.

Ovo znači i da će rate kredita vezanih za evro nastaviti da rastu.

„Negativni efekti monetarne politike ECB preliće se na nas kroz restriktivnije uslove finansiranja, odnosno rast kamatnih stopa na kredite. Takođe i preko trgovinskih tokova, jer se pad privredne aktivnsti u evrozoni preliva i na nas, a istovremeno imamo i visoku inflaciju od 15 odsto“, napominje Nedeljković.

Đukić ukazuje da se privredna aktivnost u Srbiji već značajno usporava, ali još više bine recesija u Nemačkoj zbog vezanosti srpskih za nemačke kompanije.

„Mi smo najviše okrenuti EU, a psoebno Nemačkoj i Italiji. Treba dobro promisliti kako se braniti od efekata njihovog usporavanja, ako se uopšte može braniti“, zaključuje Đukić.