Bankarski sektor će u narednih nekoliko dana pripremiti svoj predlog mera za olakšavanje položaja zaduženih građana i predstaviti ga vladi, a kada bude poznato šta je od predloženog Vlada usvojila, taj paket mera ćemo predstaviti i javnosti – najavio je juče Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Prema njegovim rečima, razgovor koji su banke imale sa predstavnicima vlade „nije bio imperativnog karaktera“, ali iako banke „ne moraju da slušaju vladu“, one su, kako kaže, svesne situacije u kojoj se građani nalaze i nije im svejedno zbog toga što je prosečna plata u evrima pala ili što je docnja u otplati kredita porasla.
Dugalić je naglasio da bankari ne očekuju da država novcem učestvuje u programu olakšica za građane, „jer banke znaju da država više nema pare“, ali da očekuju da Narodna banka Srbije izmenom regulative podrži one mere koje bankarski sektor i država budu dogovorile. On je dodao da se ni tu ne očekuje novčano učešće, ali da bi, na primer, NBS mogla da promeni odredbe o klasifikaciji kredita, tako da kad građani uđu u docnju, banke ne moraju da izdvajaju toliko sredstava za rezervisanje, kao do sada. Na taj način, bankama bi se olakšao položaj, što bi moglo da znači i manje kamate, odnosno veću dostupnost kredita za građane.
Istakavši da će banke sada razmatrati samo mogućnost pomoći građanima, Dugalić je ipak dodao da je privreda u daleko težem položaju i da je docnja u tom sektoru, na koji otpada dve trećine kredita u Srbiji, znatno veća nego kod stanovništva, tako da bi kasnije trebalo videti i kakve su opcije za olakšavanje položaja pravnih lica.
On je dodao i da se od najavljenog osnivanja razvojne banke previše očekuje i da zemljama na stepenu razvoja kao što je Srbija više odgovara institucija poput Fonda za razvoj, koji već postoji. Dugalić je naglasio da svi očekuju da im razvojna banka daje kredite za potrošnju ili likvidnost, što nije njen posao, i to sa kamatom od dva odsto, dodavši da je teško realizovati rad jedne takve institucije, za šta je potreban i veliki kapital.
– Ko će da plati razliku između dva odsto kamate i 10 odsto inflacije u Srbiji. Pa građani. Tih osam odsto razlike će morati da se plati iz budžeta – ocenio je Dugalić.
Govoreći o stanju zaduženosti u februaru, generalni sekretar UBS-a je naglasio da je kod svih vrsta kredita stanovništvu zabeležen blagi pad u odnosu na januar, dok je kašnjenje u otplati ostalo na istom nivou od 3,3 odsto. Međutim, kod pravnih lica i preduzetnika docnja je u rastu i dostigla je nivo od 14,6, odnosno 12,2 odsto, što je povećanje od 0,9 odsto kod firmi i 0,2 odsto kod preduzetnika. Ti podaci su pogurali i ukupnu docnju u Srbiji na 11,2 odsto, što je rast od 0,6 odsto u odnosu na januar. Kašnjenje je smanjeno samo kod kreditnih kartica, gde je docnja kod iznosa u korišćenju pala sa 7,8 na 7,5 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
