foto FoNet/Aleksandar LevajkoviæUkidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i uvođenje progresivnog oporezivanja je predlog koji bi za mesec dana trebalo da se nađe pred crnogorskim parlamentom.
Sličnu stvar predložio je Fiskalni savet ovog leta, ali o njemu se u Srbiji ne raspravlja, pa je pitanje da li za to nedostaje novca u budžetu ili političke volje.
Da ostane više onima koji zarađuju manje, a da teret budžetskog gubitka podnesu oni sa većim prihodima, tako ukratko izgleda predlog Fiskalnog saveta za reformu poreskog rasterećenja radnika. Da bi to bilo moguće, potrebno je izmeniti nekoliko stavki.
– Pre svega treba povećati neoporezivi iznos zarade sa sadašnjih 18.300 na 26.000 dinara, a porez nominalno povećati sa 10 na 15 odsto. Na taj način treba rešiti i plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje. Takođe uvesti da se za svakog izdržavanog člana domaćinstva porez umanjuje – objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. Uz to bi gubici mogli da budu nadoknađeni i blagim povećanjem određenih akciza, ali i uvođenjem PDV-a na bankarske usluge. To je dosta blaži nacrt od onog pre 10 godina, kada je ova institucija predložila potpuno ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, a gubici bi se nadoknadili povećanjem PDV-a za četiri procentna poena.
– Danas tako nešto ne bih preporučivao u Srbiji, pošto je naš poreski sistem solidan. Bilo bi povoljnije u ovom trenutku napraviti ove nežnije izmene – kaže Altiparmakov. Ono što on vidi kao potencijalnu kočnicu za te izmene jeste društvena klima, pošto bi ovo značilo da će ljudima s većim primanjima zarada biti umanjena. U tom umanjenju problem vidi Mihailo Gajić iz Libeka. Kako za Danas objašnjava, to bi znatno uticalo već na primanja od 700 evra, a to ne možemo smatrati visokom platom.
– Ono što Crna Gora sada radi jeste hrabro, u trenutku kada nemaju stabilne finansije. Slovačka i Gruzija su uradile sličnu stvar i počele su da beleže rast, iako su im Međunarodni monetarni fond i Svetska banka govorili da ne smanjuju poreske stope na dohodak – podseća Gajić. Povećanje plata, zapošljavanja i investicija, jeste ono što se očekuje nakon takvog poteza. Međutim, pitanje je kako da se to uradi, a da ne dođe do pukog prelivanja, gde se na jednoj strani nešto umanji, a na drugoj poveća.
– Umanjenje izdataka za plate bi trebalo da prati privredni rast, jer kako rastu investicije i iznos u državnoj kasi, tako treba da padaju izdaci poslodavaca za poreze na plate. Na taj način nema potrebe za uvećanjem bilo koje stavke u naknadama na zaradu – tvrdi Gajić.
On predlaže i malo radikalniji pristup, odnosno da se već sada porezi i doprinosi na zarade drastično smanje, jer prema svim pokazateljima za to će biti mesta u srpskom budžetu u narednim godinama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
