Šta znači registracija svih priprejd korisnika i da li će građani morati prodavcu da ostavljaju lične podatke pri kupovini SIM kartice?

To znači da broj telefona više neće moći da se koristi bez ostavljanja ličnih podataka, a sve to u cilju, kako se navodi, postizanja veće sigurnosti građana.

S tim u vezi, donošenje novog zakona trebalo bi da olakša pronalazak odgovornog lica u slučaju zloupotrebe SIM kartica.

Ipak, građanima ostaje nejasno na koji način će se pomenuta registracija vršiti, s obzirom da je do sada bilo moguće nabaviti novu karticu na bilo kom kiosku ili u prodavnici.

Kako su naveli iz Ministarstva infomrisanja i telekomunikacija, građanima je ostavljena mogućnost da i ovu registraciju obave elektronski preko Portala eUprave.

Ipak, nije precizirano da li to znači da se korisnici mogu registrovati i u filijalama mobilnih operatora ili na mestu kupovine kartice –  bilo to prodavnica ili trafika.

Takođe, registracija će podrazumevati ostavljanje ličnih podataka – imena i prezimena, i identifikacionih podataka, što korisnike dodatno brine.

Sve u svemu, na koji god način se bude sprovodila mera obavezne registracije, ona će zahtevati izdvajanje dodatnog vremena građana.

Iako su mišljenja o registraciji podeljena, te jedni smatraju da je ovo sigurnija opcija za građane a drugi da je ostavljanje ličnih podataka uvek rizično,  Jovan Ristić, pravnik iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, objašnjava da registraciju pripejd brojeva nije bilo moguće izbeći.

Ipak, ni njemu nije najjasnije na koji način će se to odvijati u praksi.

„Nisam siguran kome ćemo ostavljati lične podatke. Verovatno će novi kupci ostavljati podatke pri kupovini broja. Nije da mi se ta ideja dopada, jer, nažalost, ima mnogo zloupotreba ličnih podataka u Srbiji, ali je bilo neizbežno zato što su okolne zemlje uvele isti princip“, kaže Ristić.

Komentarišući čitav zakon, Ristić ističe da ima utisak da o njemu nije bilo javne rasprave, te da mu deluje da se prevashodno štite interesi krupnih trgovaca.

Osim toga, Danasov sagovornik napominje da ipak postoji elemenata koji značajno bolje i preciznije regulišu prava korisnika, nego što je to slučaj bio do sada.

Sa druge strane, Vesna Perničić iz Republičke unije potrošača, kaže da je ovaj zakon maksimalno harmonizovan sa EU kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, te da ne veruje da će se lični podaci ostavljati na kioscima.

„U članu 158 Nacrta Zakona navedeno je da je pre pružanja usluge sa plaćanjem unapred, pružalac usluge dužan da izvrši registraciju krajnjeg korisnika radi identifikacije, i to uz fizičko prisustvo ili elektronskim putem. Ova identifikacija je uobičajena u vecini zemalja. Prikupljeni podaci mogu se koristiti samo u svrhu sprečavanja i zloupotrebe elektronskih komunikacija, a u druge svrhe samo uz punovažni pristanak krajnjeg korisnika“, pojašnjava Perničić.

Kako dodaje, donošenje novog zakona bilo je obavezno, zbog usklađenja sa regulativama EU i otvaranja poglavlja 10, koje se odnosi na elektronske komunikacije.

Osim toga, naša sagovornica napominje da odredbe nisu na uštrb korisnika, već da im pružaju bolju zaštitu, počev od mogućnosti blokiranja neželjenih poziva pa sve do omogućavanja roditeljske kontrole.