Rešenje za kredite u „švajcarcima“ za tri nedelje

– Budite još malo strpljivi. Rešenje će biti dato u obliku preporuke NBS-a bankama i od brzine njegovog donošenja bitniji je kvalitet i održivost. Ostalo je da održimo još jedan sastanak sa bankama – rekla je Tabakovićeva.

Ona je dodala da država ne namerava da potroši „ni jedan dinar“ na rešavanje tog pitanja, već da će se ići u smeru „smanjivanja prihoda onih koji su bili u poziciji da procene valutni rizik mnogo bolje od građana“. Dakle, banaka.

Tabakovićeva je zatim, pomalo kontradiktorno, dodala da država neće ni „preuzeti rizik onog ko je bio dužan da vodi računa o riziku“ – dakle građana, te da rešenje „neće biti od koristi ni onima koji su uzeli po dva stana u francima, već će biti postavljen limit“, tako da rešenje pokriva „četvoročlanu porodicu, a ne one koji su uzimali kredite da bi investirali u nekretnine“.

– Da li se bankarima više isplati da imaju još više nenaplativih kredita ili da smanje svoj profit – zapitala se Tabakovićeva, ukazujući na prostor u kojem centralna banka traga za izlazom iz nastale situacije.

Upitana da li će rešenjem biti pokriveni samo oni koji su se zaduživali u „švajcarcima“ ili i ostali građani koji imaju problema sa otplatom kredita, Tabakovićeva je novinarima poručila: „strpljen – spašen“ i dodala da na to pitanje neće da odgovori, ali da „nećemo nikoga dovesti u neustavnu situaciju“.

To je bila aluzija na konstataciju generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića, koji je dan ranije upozorio da bi se građani koji su uzimali kredite u evrima doveli u diskriminisan položaj, ako bi NBS pomogla samo onima koji su se zaduživali u francima.

– Ne mislim da ih omalovažavam, ali oni kažu da franci nisu sistemski problem jer je takve kredite uzimalo samo 22.000 građana, što je jednako iznosu od tri odsto bankarske aktive i da zato to pitanje ne treba rešavati. Koji je kredibilitet bilo koga ko iznosi svoje viđenje? Naravno, svako može da iznosi svoje mišljenje, ali NBS ima odgovornost da iza svog mišljenja stoji projekcijama, analizama i podacima. Investitori ne slušaju naše analitičare, oni prate vesti na Blumbergu i Ipsosu – rekla je Tabakovićeva, komentarišući Dugalićev istup.

Ona je dodala da NBS neće trošiti devizne rezerve za kreditiranje niti će administrativno ograničavati kamatne stope i preduzimati druge eksperimentalne korake, već će kao osnovno sredstvo u borbi za postizanje ciljane inflacije koristiti referentnu kamatnu stopu. Guvernerka je, međutim, dodala da odluka o smanjivanju repo stope mora da proistekne iz projekcija koje bi pokazale da je moguće relaksiranje monetarne politike, a da se to ne može desiti dok ne padne inflacija.

– Naš cilj je postizanje niske stabilne inflacije kako bi se stvorili uslovi za stabilan rast i stvaranje uslova za dolazak investitora – rekla je Tabakovićeva.

Ona je ponovila da NBS ne vodi politiku proklamovanog fluktuirajućeg kursa, a da u suštini cilja fiksni, navodeći u prilog tome da je NBS u više navrata kupovala devize i to u ukupnom iznosu od 90 miliona evra, kako bi sprečila prekomerno jačanje dinara.

– NBS će nastojati da obezbedi preko potrebnu umerenost u promeni kursa – zaključila je Tabakovićeva.

Bolji od prethodnika

Tabakovićeva je ocenila da niko nema prava da dovodi u pitanje ozbiljnost ljudi iz centralne banke, koji su za „osam meseci rada postigli to da kurs bude relativno stabilan, kupili 90 miliona evra i povećali devizne rezerve“. Kao kontratežu tim rezultatima ona je navela bilans svog prethodnika na funkciji guvernera, kada je „u 2012. potrošeno 1,3 milijarde evra na neuspešnu odbranu kursa, još 600 miliona evra je oslobođeno u deviznim rezervama, a trošak problematičnih banaka dostigao je dodatnih 600 miliona evra“.

Dinar ojačao skoro tri odsto

NBS je u maju smanjila repo stopu za pola procentnog poena tako da ona sada iznosi 11,25 odsto. U aprilu je privremeno prekinut pad međugodišnje inflacije koja je bila 11,4 odsto, s tim što su potrošačke cene ostvarile rast od čak 0,8 odsto na mesečnom nivou, ponajviše zbog sezonskog poskupljenja povrća. NBS očekuje povratak u zonu ciljane inflacije u oktobru, a ostaje i pri ranijoj proceni rasta BDP-a od dva odsto ove godine.

Nema pregovora o aranžmanu sa MMF-om

Tabakovićeva je istakla da svrha posete Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji nisu pregovori o novom aranžmanu, već samo redovna provera makroekonomskog stanja zemlje, koju Fond vrši u svim zemljama članicama, ali da je NBS „posvećena postizanju aranžmana iz predostrožnosti, ali samo takvog aranžmana, koji neće značiti novo zaduživanje“. NBS, kako je rekla sa 11 milijardi evra, ima više nego dovoljno deviznih rezervi pa joj sredstva MMF-a nisu potrebna.