Rizik Srbije od bankrota – smanjen

 Dosta ozloglašeni, a u svakom slučaju kontroverzni CDS za Srbiju poslednji put je utvrđen 1. januara 2010. godine i iznosio je 347,5 baznih poena. Radi poređenja: u trenutku kad je grčka dužnička kriza bila na vrhuncu CDS spread za Grčku je iznosio oko 400 baznih poena, a 14. aprila 2011, kada su postale sasvim glasne procene da ce Grčka do sredine ove godine biti prinuđena na prikriveni bankrot reprogramom svojih dugova, CDS za Grcku se popeo na 1090 baznih poena. I sama činjenica da ugovori o kvaziosiguranju od rizika da jedna zemlja zapadne u teškoce sa otplatom svojih dugova nisu tako dugo zaključivani na obveznice koje je Srbija izdala po osnovu duga Londonskom klubu, svedoci o tome da rizik Srbije od neurednog plaćanja nije prilika za zaradu špekulanata na finansijskim tržištima. Mereno ovim instrumentom, Srbija je najbliže bankrotu bila marta 2009. godine kad je petogodišnji CDS spread za Srbiju iznosio 650 baznih poena.

Ovaj instrument pripisuje se u autorstvo Džordžu Sorosu, a okrivljuje se da je u najmanju ruku dodatno pogoršao dužnicke nevolje mnogih država, a i konačno dotukao američku investicioni banku Leman Braders, posle cega se svetska finansijska kriza više nije mogla sakriti. Ogoljeno rečeno, CDS ugovori predstavljaju klađenje učesnika na vanberzanskom, ničim regulisanom finansijskom tržištu na bankrot neke države, banke ili firme. Ugovorne strane, obično investicioni fondovi, ne moraju uopšte same imati u posedu dug koji ovim ugovorima navodno osiguravaju. Ali CDS spread presudno utiče na kamatu po kojoj se država u nevolji može zadužiti na finansijskom tržištu. Prošlonedeljni CDS od 1090 baznih poena za Grcku znaci da košta 1,090 miliona evra da se osigura 10 miliona evra grčkog duga, odnosno da jedan od kladioničara isplaćuje drugom taj iznos ukoliko Grčka zapadne u teškoce sa otplatom svoga duga.

U odgovoru Danasu, Narodna banka Srbije, međutim, ukazuje da postoji i alternativna mera rizika zemlje, koja se u slučaju Srbije oslanja na likvidnije podatke. To je EMBI indeks. „Vrednost indeksa EMBI za Srbiju za 13. april 2011. godine iznosi 359 baznih poena. Najvišu vrednost taj indeks za Srbiju imao je 31. decembra 2008. godine i tada je iznosio visokih 1224 poena. Otad se, prema podacima koje je NBS dostavila Danasu, taj indeks odnosno rizik Srbije kretao ovako: 31. decembra 2008. godine iznosio je cak 1224 bazna poena, 31. 12. 2009. godine već je pao na 333 bazna poena, 30. juna 2010. porastao je na 475 baznih poena, 30. septembra 2009. već je bio 493 bazna poena, a 31. decembra 2010. opet je počeo da pada i iznosio je 418 poena. Ovaj indeks izračunava i objavljuje investiciona banka JP Morgan.

„Vrednost ovog indeksa pojedinačno po zemljama se izračunava na osnovu podataka o prinosima na državne dugoročne obveznice emitovane u dolarima kojima se trguje na međunarodnim tržištima ciji rok dospeća mora minimalno biti 2,5 godine. EMBI indeks prikazuje odnos u prinosima između obveznica svake zemlje u odnosu na prinose niskorizičnih dugoročnih obveznica koje izdaje Vlada SAD ili Vlada Nemačke (u zavisnosti od toga da li su obveznice izdate u dolarima ili evrima). Za izračunavanje EMBI za Srbiju koriste se obveznice Republike Srbije izdate 2005. godine u iznosu od 1,080 milijardu dolara, koje dospevaju 2024. godine i kotiraju se na Luksemburškoj berzi. Ove obveznice sadrže mogućnost isplate pre roka dospeća 2024. godine, što u izvesnoj meri utiče na manju cenu naše obveznice tj. veću vrednost EMBI indeksa za Srbiju“, objašnjava Narodna banka Srbije za Danas.