Rod žita je daleko ispod mogućnosti

Ne pamtimo da smo tako rano započeli žetvukao ove godine, petnaest dana pre uobičajenog roka, dok je ječam već skinut sa polja. Imali smo odista“čudne“ vremenske prilike tokom vegetacije pšenice, toplu zimu a sušnu jesen i proleće. Stoga su i prinosiza 20 do 30 odsto niži u odnosu na višegodišnji prosek. Zrno pšenice sada je u fazi pune zrelosti i sa 13 odsto vlage neće mu biti potrebno dodatno sušenje. Kvalitet hlebnog žita je dobar i u skladu sa JUS standardom, po čemu smo mi ovde u podnožju Fruške Gore i ranije bili poznati. Obzirom na troškove od 30 do 40 hiljada dinara po hektaru, ne očekujemo veći profit – izjavio je za Danas Dragan Lončar, direktor Zemljoradničke zadruge Beška.

Subvencije

– Proizvodnja pšenica treba da ima organizovanu podršku države. Ta pomoć je izostala tokom jeseni i zime zbog toga što republička vlada nije bila formirana. Sigurno ćemo sa po osam hiljada dinara regresirati inpute u jesenjoj setvi pšenice, uključujući gorivo, đubrivo i deklarisano seme – najavljuje Slobodan Teofanov, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

U zadruzi koja okuplja blizu sto zadrugara, mahomiz Beške ali i drugih mesta u tom delu Srema, i raspolaže sa oko 3000 hektara zemlje, žetva pšenice je u punom jeku, sa dobrim izgledima da se i završi za dan ili dva. Zahvaljujući savremenim mašinama koje su nabavili, zadrugari su u mogućnosti ne samo da brzo požanju ozima žita, već i da na istommestu poseju druge kulture, o čemu svedoči i soja, koja je već nikla. I po prinosima od 3 do 5 hektara pšenice po hektaru, sa kojima inače nisu osobito zadovoljni,zadrugari iz Beške su,ipak, iznad proseka u žetvi koja ovih dana tek hvata zalet na poljima severno i južno od Save i Dunava.
U prvom izveštaju Tima za praćenje žetve, koji je prvi put ove godine formiralo Ministarstvo poljoprivrede, navodi se da je ječam u čitavoj Srbiji do sada požnjeven sa 35,6 odsto, a pšenica sa 1,3 odsto površina. Prosečan prinos pšenice na poljima u Vojvodini na kojima je žetva već okončana je 3, 66, a u centralnoj Srbiji 2,92tone po hektaru.
Petar Radić, savetnik u Zadružnom savezu Vojvodine, kaže da bi, ako vreme posluži, žetva pšenice u Vojvodini mogla biti okončana za desetak dana i prognozira da će prosečni prinosi biti na nivou od 3,5 do 3,7 tona po hektaru. Kvalitet pšenice je izuzetno dobar i samo u Vojvodini moglo bi biti požnjeveno više od milion tona hlebnog žita, što će biti dovoljno za prehrambenu sigurnost stanovništva.
Jedino ako se ima u vidu da je protekla godina za pšenicu bila nepovoljna, može se u neku ruku biti zadovoljan ovogodišnjim prinosima, kaže za Danas Miroslav Malešević, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta
-Međutim, sa stanovišta struke, genetskog potencijala domaćih sorti, zemljišta i drugih uslova za gajenje pšenice, ne možemo biti zadovoljni niskim prinosima pšenice koji se ostvaruju kod nas, a osnovni razlozi su nizak nivo primene agrotehnike i ulaganja. Bio bihzadovoljan tek kada bi se uovogodišnjoj jesenjoj setvi pšenice, odista na pravi način uvažio glas nauke – ističe Malešević.
Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, naglašava u razgovoru za Danas da su paori ove godine samiizneli celokupnu proizvodnju pšenice, obzirom da se država do sada nije oglašavala. On podseća i da je Zadružni savez Vojvodine zauzeo stav da otkupna cena pšenice roda 2007. ne bi smela da bude niža od 12 dinara po kilogramu, kako bi se zadovoljio barem minimum ekonomskih interesa proizvođača. Obzirom na kretanja u proizvodnji pšenice kod nas i u drugim zemljama, Jovanov očekuje da će cena pšenice biti i veća i poziva ratare na strpljenje.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Srbije Danilo Golubovićne želi da ulazi u detalje u pogledu najavljenih premija za pšenicu dok budžet ne bude usvojen, ali podseća za Danas na činjenicu da je cena pšenice na berzi već blizu 11 dinara sa PDV i očekuje da će uz dodatnupomoć države seljaci biti zadovoljni i pokriti svoje troškove.