Roming, Komtrejd, Gigatron i drugi četiri godine nameštali cene 1Foto: StockSnap/pixabay

Srpski potrošači definitivno imaju problem sa cenama elektronike, a isto mišljenje često imaju i kompanije koje uvoze ili prodaju elektroniku.

Samo što su problemi različiti. Potrošači već godinama plaćaju televizore, audio sisteme, računare skoro najskuplje u Evropi.

Veleprodavci takođe imaju problem sa cenama (ovo je naslov jednog internog mejla domaćeg dobavljača elektronike), jer je neko od maloprodavaca spustio više nego što treba cenu nekog televizora i tako narušio sklad u kome niko ne iskače i ne ruši zaradu drugima.

proističe iz istrage Komisije za zaštitu konkurencije na ovom tržištu i dva rešenja za ograničavanje konkurencije restriktivnim sporazumima. U oba slučaja utvrđene su povrede konkurencije poznate kao „određivanje cena u daljoj prodaji“.

U prvom slučaju radi se o distribuciji brenda Tesla čiji je proizvođač Komtrejd, a KZK je utvrdila da je ova firma imala ovakve sporazume sa najvećim kupcima Gigatronom, Tehnomanijom, Tehnomedijom, Emezetom i firmom XLS koja vodi radnje CTShop.

U drugom slučaju utvrđeno je da je kompanija Roming elektroniks u čijem sastavu su i Tehnomanija i Vin Vin (zbog čega ih je KZK tretirala kao jedno društvo) slične dogovore imala sa istim maloprodavcima Gigatronom, Emezetom, Tehnomediom i XLS.

U prvom slučaju firma Komtrejd distribjušn kažnjena je sa 34,4 miliona dinara, Tehnomanija sa 5,5 miliona dinara, Gigatron sa 4,2 miliona dinara, Tehnomedia centar sa 1,33 miliona dinara, Emezeta Srbija sa 690,6 hiljada dinara i XLS sa 575 hiljada dinara. Sveukupno kazna je oko 400.000 evra.

Za Roming elektroniks koji je uvoznik mnogih brendova najvećih proizvođača potrošačke elektronike, televizora, mobilnih telefona i drugih uređaja razrezana je kazna od 14,66 miliona dinara, XLS 575.051 dinara, Gigatron 4,2 miliona dinara, Tehnomediju 1,33 miliona dinara i Emezetu 690.613 dinara ili sve zajedno oko 180.000 evra.

Na pitanje kako su određene kazne i koliki je promet ostvaren u okviru ovih restriktivnih sporazuma u Komisiji za zaštitu konkurencije navode da „visina mere zaštite konkurencije zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, tako da ne postoji unapred utvrđen iznos mere zaštite konkurencije za svaku vrstu povrede, pa se obračunava za svaki postupak posebno na osnovu kriterijuma iz akata Komisije“.

U obrazloženjima Komisije navedene su na desetine imejlova u kojima veleprodavci određuju maloprodavcima kolike treba da budu krajnje cene, kolike će biti marže i gde sugerišu trgovcima da dovedu „cene na svojim sajtovima u red“.

„Ja sam u šoku kakve su im cene.“ Ovo nije šokiranost nekog kupca televizora nakon razgledanja ponude u domaćim radnjama, već imejl jedne od zaposlenih u Komtrejdu kada je videla na onlajn agregatoru cena koliko su maloprodavci spustili cene njihovih proizvoda u odnosu na preporučene maloprodajne cene koje su im oni dali.

U jednom mejlu se preti trgovcu da će prestati sa isporukom ako ne vrati cene, a u jednom zaposleni u Roming elektroniksu upozorava direktora da ne šalju mejlovima zahteve prodavcima da promene cene u skladu sa preporučenim jer „nas mogu tužiti“.

U obrazloženju Komisije kaže se da je suština povrede konkurencije određivanja cena u daljoj prodaji u tome da prodavac nekog proizvoda, svom kupcu, ograničava slobodu da u daljoj prodaji tog proizvoda slobodno i nezavisno od prodavca sam određuje cenu tog proizvoda za svoje kupce.

„Sledi da ukoliko dobavljač sprečava svog kupca da ponudi nižu cenu i tako samostalno odredi cenu da bi privukao potrošače, takvo ponašanje predstavlja nezakonitu radnju.“

Dalje, određivanje cene u daljoj prodaji spada u teška ograničenja konkurencije zbog toga što „značajno ograničava konkurenciju između maloprodavaca usled čega dolazi do povećanja cena u maloprodaji, čime se nanosi šteta potrošačima“.

Dijana Marković Bajalović, stručnjakinja za zaštitu konkurencije i prva predsednica KZK, ističe da je ovo jedan od najčešćih oblika ograničavanja konkurencije.

„Proizvođač ograničava cene prodavaca i ograničava konkurenciju između trgovaca, jer oni svi moraju da prodaju po istoj ceni. U pravu EU to je apsolutno zabranjeno. Nikakav dogovor o cenama bilo horizontalno bilo vertikalno nije dozvoljen. U SAD ispituju stanje konkurencije na tržištu. Pa ako jedan proizvođač to radi, oni istražuju da li postoji konkurencija među proizvođačima i onda određuju kolika je šteta napravljena na tržištu. Takođe se utvrđuje da li proizvođač ili uvoznik samo daju preporučene cene ili imaju i mehanizme da nateraju trgovce da ih se pridržavaju. U EU je dovoljno samo da se dokaže da postoji dogovor“, objašnjava Bajalović.

Božo Drašković, saradnik Instituta za ekonomske nauke i profesor na fakultetu Futura, kaže da kada uvoznik ograničava maloprodavce, onda on upravlja njihovim prometom, zalihama i to govori da ne postoji konkurencija. Takođe, i da trgovac na malo nema mogućnost alternativnog snabdevanja robom.

„Tada se radi o nevoljnoj kartelizaciji, gde je maloprodavac prinuđen da vodi takvu politiku cena. Na potrošače se to održava tako što imaju veće cene, čim nema konkurencije.“

On dodaje da ako uvoznik ima i maloprodaju (kao što je u slučaju Roaming elektroniksa i Tehnomanije), može da određuje politiku cena, ali ako ima dominantan položaj na tržištu može da se ispituje zloupotreba dominantnog položaja.

Najskuplji u Evropi

Prema podacima Evrostata za 2020. godinu objavljenim u decembru prošle godine u oblasti potrošačke elektronike cene u Srbiji bile su 16 odsto više od proseka EU i samo je Island skuplje plaćao televizore, mobilne telefone, kompjutere… Ovo je bio i okidač za KZK da prošle godine krene u istraživanje tržišta.

Za Bajalović ovo može biti indicija da na tržištu postoji mreža sličnih sporazuma.

„Možda visok nivo cena ukazuje da svi proizvođači ili uvoznici primenjuju sličan mehanizam. Valjalo bi sprovesti sektorsku analizu tog tržišta da se vidi šta rade ostali proizvođači i uvoznici“, napominje ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.