Kriza u automobilskoj industriji i nemačke investicije: Srbija beleži rekordan priliv SDI, ali koliki je odliv po osnovu dividendi?

Srbija ima rekordan priliv stranih direktnih investicija (SDI) ove godine, čime se pohvalio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je najavio do kraja godine još ulaganja.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković otkrila je da SDI, zaključno sa 30. novembrom, iznose nešto manje od 4,5 milijardi evra i da će ove godine biti oboren rekord koji je zabeležen prethodne godine kada su one iznosile oko 4,6 milijardi evra.

Iako je ovo dobra vest, prema analizi ekonomiste i bivšeg predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, ovakve SDI neće od Srbije napraviti razvijenu zemlju.

Pre svega, jer ove investicije ne idu u napredne grane, a takođe je i pitanje da li će SDI moći da ostanu velike, jer manja raspoloživost i veći troškovi radne snage koče SDI koje idu u tradicionalne sektore.

Petrović smatra da će i pojedini investitori zbog rasta troškova verovatno da odlaze.

Dodatni problem, kako se navodi, može biti i potencijalna spoljnotrgovinska kriza, jer Srbija ima veliki i trenutno rastući trgovinski deficit.

Uvidom u podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS), lako je proveriti da je spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u deficitu, koji se povećava.

Za prvih devet meseci ove godine, deficit iznosi nešto više od 6,8 milijardi evra, što je povećanje od 20,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Dakle, deficit spoljnotrgovnske razmene Srbije od januara do septembra veći je za čitavu petinu.

Petrović u analizi dodaje da će u ovoj i narednim godinama tekući deficit platnog bilansa biti preko pet odsto BDP-a.

Ono što zabrinjava jeste da je deficit do sada finansiran snažnim prilivom SDI, ali da te investicije sve više izvlače devize iz Srbije, što nije nov fenomen.

Petrović upozorava da rastu odlivi od dividendi i da će se ubrzo odlivi izjednačiti s prilivima od SDI, što stvara i problem kako da ubuduće pokrivamo trgovinski deficit.

Ove tvrdnje, potvrđene su i u poslednjem izveštaju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Prema zvaničnim podacima, priliv po osnovu SDI u Srbiju u prvih devet meseci ove godine iznosio je nešto više od 3,6 milijardi evra, što je za 12,4 odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

S druge strane, ukupan odliv dohotka po osnovu SDI iznosio je 3,1 milijardu evra, što je za 713 miliona evra više ili za 29,3 odsto. Od ukupnog odliva, oko dve milijarde evra se odnose na odlive po osnovu dividendi, što je za 46,5 odsto više nego prošle godine, dok se nešto više od 290 miliona evra odnosi na odlive po osnovu kamata.

Treća stavka u iznosu od 765 miliona evra je odliv po osnovu reinvestirane dobiti, koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu, odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima. Kako je objašnjeno, rashodi po osnovu reinvestirane dobiti se tretiraju kao odlivi zato što ona uvek stoji na raspolaganju vlasniku i može u svakom trenutku da se iznese iz zemlje.

„Ukoliko se priliv od 3,6 milijardi evra SDI u Srbiju umanji za ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 3,1 milijarde evra, odnosno sredstava koja su ‘vraćena’ stranim investitorima, čisti neto priliv po osnovu SDI u Srbiju iznosio je oko 485 miliona evra, što je za 39,3 odsto manje u odnosu na period od januara do septembra 2023. godine“, objašnjeno je u izveštaju MAT.

Kriza u autoindustriji počela da se oseti i u Srbiji

Po svemu sudeći, razloge toga što sve više deviza napušta zemlju treba tražiti u krizi poslovanja, pre svega, u autoindustriji.

Nije novost da se ova grana industrije nalazi u svojevrsnoj krizi, a jedna od zemalja koja je najviše pogođena time jeste Nemačka, gde smo već imali najave jednog od najvećih nemačkih proizvođača automobila Folksvagena o zatvaranju fabrika u Nemačkoj prvi put u istoriji, dok je i Ford najavio da ukida 4.000 radnih mesta, od čega najviše, takođe, u Nemačkoj.

U skladu sa tim, ne čudi da su nemačke investicije u Srbiju još od 2010. godine prvi put zabeležile minus ove godine.

Kako je Danas nedavno pisao, to znači da je više kapitala iz Srbije otišlo u Nemačku nego što je iznosio priliv kapitala iz te zemlje.

Prema podacima NBS, nemačke investicije u prvoj polovini ove godine imaju minus od 60,8 miliona evra, dok je prošle godine vrednost nemačkih ulaganja iznosila 223 miliona evra, godinu ranije investicije su iznosile 282 miliona evra, a rekordne su bile 2021. kada su iznosile oko 410 miliona evra.

Ova kriza postaje sve vidljivija u Srbiji i zbog toga što je, kako piše Blumberg Adria, celokupan sektor dobavljača vezan za to tržište, prvenstveno za Nemačku.

Prema njihovom pisanju, dobavljačima se prihodi polako tanje, a neke firme koje posluju u toj grani već seku troškove.

Blumberg tvrdi i da će zbog povoljnijih tržišnih uslova u Kini, srpska industrija ostati bez dela proizvodnje nemačkog proizvođača komponenti za električne motore „ZF Group“.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dušan Marković za Danas objašnjava da je kod Nemaca problem superiornost u mehanici, zbog čega nisu želeli da ulaze u novu priču, jer koriste ono u čemu su dobri.

„Ta njihova superiornost je držala van igre sve druge igrače, prvenstveno iz Kine. Međutim, kada se promenila paradigma, u smislu da država insistira na zelenim, odnosno električnim motorima, Kinezi su tu videli šansu i kontrolisali su proizvodnju baterija, što je najbitnije“, navodi on.

Ostali to nisu prepoznali, naglašava Marković i zato Nemci danas zavise od tehnologije koju ne kontrolišu.

„Drugi aspket je to što Evropa postaje sve manje bogata i kupci su cenovno osetljivi, a troškovi proizvodnje su visoki i samim tim ljudi više nisu spremni da plate puno za velika kola“, ukazuje naš sagovornik.

Marković podseća na podatak da je 2022. godine u Nemačkoj registrovan broj autombila isti kao 1993. godine, dok je u 2023. godini bio neki blagi rast, a ove godine manje-više stagnacija.

„Dugoročno oni gube trku u elektrifikaciji. Kinezi su ih istisnuli, ali za njih je najveća opasnost da brendovi iz Kine dođu u Evropu, što oni još uvek sprečavaju carinama i drugim mehanizmima“, objašnjava on.

Što se tiče Srbije, Marković smatra da je problem jer kod nas radi 150 kompanija povezanih sa proizvodnjom auto-delova i da oni zapošljavaju 100.000 ljudi.

„Njima su kupci uglavnom u Evropi, to mogu da budu i Tojota ili Hjundai, ali njihovi pogoni u Evorpi. Kriza se još uvek nije u potpunosti prelila kod nas, očekuje se umereni pad prihoda ove godine, ali sledeću godinu svi najavljuju kao problematičnu za autoindustriju u Evropi, što će se sa nekim zakašnjenjem od pola godine preliti i kod nas“, upozorava on.

Ipak, pozitivno za nas je, kako navodi, to što kada budu sekli troškove, prvo će zatvarati po Zapadnoj Evropi, a mi nećemo biti toliko pogođeni.

„Ali, s druge strane, mi više nismo lokacija sa ‘jeftinom’ radnom snagom, što donosi opasnost da će se manuelni poslovi prebaciti na jeftinije lokacije“, kaže Marković.

Problem je, kako naglašava, to što celi gradovi u Srbiji zavise od takvih fabrika, kao što je Prokuplje iz kog dve ili dve i po hiljade ljudi radi u Leoniju.

„Mi te poslove nećemo moći da nadomestimo sa kineskim tržištem, jer oni već imaju svoje dobavljače u Aziji“, navodi Marković.