„Političari imaju male dohotke, a vrlo visoku potrošnju“: Slučaj Mali i šta nam govore veze političara i ofšor firmi?

Novinari istraživačkog portala KRIK otkrili su još jednu aferu, a ponovo je glavni akter ministar finansija Siniša Mali.

Naime, oni su izračunali da je Malog školovanje dece u prestižnoj Internacionalnoj školi u Beogradu (International School of Belgrade) koštalo više od 235.000 evra.

Oni su pojasnili da su se školarine razlikovale od godine do godine i da su predškolsko i prvi razredi jeftiniji od viših, te da su njegova deca u školu krenula različitih godina, pa je tako sedam godina njihovog školovanja koštalo pomenutih 235.000 evra.

To je, prema njihovim navodima, više nego duplo od onoga što je Mali od svoje plate mogao da zaradi.

Oni podsećaju da je Mali dok je bio gradonačelnik Beograda imao platu oko 1.000 evra, što znači da je godišnja školarina za samo jednog učenika koštala gotovo dvostruko više od godišnje plate gradonačelnika.

To potvrđuju i izjave tadašnjeg gradonačelnika u jednom od postupaka koji je vodio protiv svoje bivše supruge 2016. godine.

„Naša deca idu u privatnu školu i troškove za sve troje dece – 60.000 evra na godišnjem nivou, snose moji prijatelji. Prijatelji koji finansiraju moju decu su prijatelji koje sam upoznao u inostranstvu, koji nemaju veze sa Srbijom“, rekao je on, a prenosi KRIK.

Oni podsećaju i da je advokat njegove bivše supruge pokušao tada da ga pita koji su to prijatelji koji plaćaju školu gradonačelnikove dece, ali je sudija zabranila ovo pitanje.

Međutim, KRIK je sada delimično došao do tog odgovora. Otkrili su da je školarina plaćena novcem koji je stigao sa računa nekoliko ofšor kompanija, a da iza jedne od tih ofšor firmi, stoji lično Siniša Mali. Ova kompanija, pod nazivom Alesio Investment (Alessio Investment) sa Britanskih Devičanskih Ostrva, uplatila je školi više od 130.000 evra.

Oko 50.000 evra za školarinu stiglo je od ofšor firme Avant Trejd Tehnikal Limited (Avant Trade Technical Limited) sa Kipra.

KRIK piše da je ta firma usko povezana sa međunarodnom grupacijom Komita (Comita) sa sedištem u Moskvi i da se ta grupacija na evropskom nivou bavi izgradnjom gasovoda, a da su u Srbiji poslovali sa sestrom firmom srpskog građevinskog giganta „Milenijum tima“, kompanije već poznate po vezama sa Malim.

Kompanija Evon Invest i Trejd Korp. (Evon Invest & Trade Corp.) sa Britanskih Devičanskih Ostrva u vlasništvu srpskog biznismena Branka Jovanovića uplatila je još 50 hiljada evra, što je on i potvrdio uz napomenu da je njegova firma bila samo posrednik.

Ovo otkriće KRIK-a budi sumnju u nelegalne radnje, ako se uzme u obzir da ofšor kompanije često služe za zamagljivanje pravog vlasnika, kao i za pranje para i utaju poreza.

Stručnjak borbu protiv korpucije Dragan Dobrašinović za Danas kaže da ništa u vezi Siniše Malog ne bi bilo normalno i uobičajeno da u Srbiji postoji i senka pravne države i vladavine prava.

„Samo zbog ove afere, koja je finansijski verovatno najmanja od svih, sve i da nema nijednu drugu malverzaciju, a ima ih na stotine, on odmah nakon smene vlasti mora biti uhapšen i procesuiran“, poručuje on.

Kako dodaje, tada bi se saznalo mnogo više o različitim aferama.

„Onda ćemo, veoma brzo, početi da se suočavamo sa saznanjima o strahotama naprednjačke razbojničke otimačine, koja se meri stotinama milijardi evra“, smatra Dobrašinović.

Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković za naš list navodi da je Mali samo jedan od primera koji se „upeca“ kada ozbiljno istraživačko novinarstvo pogleda kako suštinski funkcioniše politički, društveni i ekonomski život u Srbiji.

„Postoji jedna anomalija u društvu, a to je da ljudi koji se bave politikom imaju vrlo male dohotke, a vrlo visoku potrošnju. To je apsurdni nesklad, koji potpuno upućuje, kao ključni dokaz, na klasičan oblik korupcije“, upozorava on.

Drašković ukazuje da je naš sistem postavljen tako da je programiran da bude koruptivan.

„Legalne zarade su nikakve, a potrošnja je višestruko veća od tih prijavljenih zarada. To što je KRIK utvrdio da je neko platio hiljade evra za školovanje dece Siniše Malog, jasno pokazuje da niko ne daje novac nikome džabe. Postoje samo interesi i to da je negde Mali, uz svoju moć i uticaj, nekome pravio poziciju da zaradi velike pare, a on mu deo tog novca vraća tako što finansira sada školovanje njegove dece“, smatra naš sagovornik.

On kaže da je najveći problem što naše tužilaštvo i drugi organi, koji bi trebalo da budu nezavisni državni organi, ne pokreću postupke ispitivanja.

„Tim ljudima treba da se sudi i da idu na robiju. Tek kada to ispravimo, mi ćemo postati normalno društvo“, poručuje Drašković.

On naglašava da bi sasvim bilo normalno da ministar finansija ima mesečnu platu 10.000 ili 15.000 evra.

„Ali da on u tom slučaju ne sme da radi bilo šta privatno, da pravi aranžmane koji koštaju društvo jako puno, jer se ne radi o obezbeđivanju javnih interesa, nego zadovoljavanju privatnih interesa“, pojašnjava Drašković.

Prema njegovim rečima, za različite malverzacije su vrlo zgodan mehanizam upravo ofšor kompanije, jer tamo nema istraživanja porekla novca i iz tih zona se onda vrše transferi.

„Ako je Siniša Mali toliko sposoban, zašto bi on radio posao ministra za relativno malu platu, zašto ne bi radio u nekoj privatnoj kompaniji za desetine hiljada evra. Ne žrtvuje se on, već obavlja deo posla u okviru čitavog sistema, koji je u interesu uskih monopolskih grupa političke oligarhije, koji trpa ogromne sume novca u svoje džepove. Ipak, to su radili i oni pre njega koji su bili na vlasti – od Miloševićeve vlasti do danas se ništa nije promenilo“, ukazuje on.

Drašković smatra da u Srbiji neće biti napretka dok to ne prekinemo.

„Suština je da ti ljudi moraju da odgovaraju i polože račune odakle im taj novac i ko je šta kome nameštao“, zaključuje on.

Ekonomista Danilo Šuković za Danas navodi da je Mali mogao to da plati i preko neke ušteđevine koju potencijalno ima.

„Međutim i ta ušteđevina funkcionera treba da bude transparentna, to je ključno. To bi sve trebalo da bude dostupno da institucije mogu da vide, ali u Srbiji to nije tako i u tome je naša boljka. Jer ta i mnoge druge stvari ne mogu da se isteraju na čistac“, ukazuje on.

Šuković poručuje da bi razrešenje ovakvih afera bilo dobro za građane, ali i za Sinišu Malog, ako je nevin, da se dokaže da je nevin.

„Krupan je to zalogaj i taj problem ne može da se reši preko noći. Svašta je upleteno u to, ali na ovakvim primerima se vidi koliko smo nemoćni da vladamo situacijom. Kada bi se nekoliko takvih slučajeva razrešilo, to bi otvorilo vrata za neku vladavinu prava“, veruje naš sagovornik.

On tvrdi da nije uobičajeno da jedan ministar ima ofšor kompaniju.

„To samo po sebi navodi na sumnju, ali to treba dokazati. Problem je što oni koji treba to da dokažu, neće to uraditi, jer imamo zarobljenu državu i autokratski režim, gde su institucije podređene vlasti“, upozorava Šuković.

Prema njegovim rečima, sve ofšor firme i poreski rajevi uvek „smrde“ na korupciju.

„Što bi neko otvarao račun izvan granica svoje zemlje ako ne krije nešto. To je samo po sebi sumnjivo, ali bez suštinskih dokaza, ne može se ništa. Tu postoji mogućnost za sukob interesa i brojne druge probleme. Ako bi ministar pokazao ugovore, da se vidi zbog čega je to plaćano, da se vide tragovi novca i ostalo, sve bi se rešilo, ali to neće niko da uradi“, zaključuje Šuković.

Šta su ofšor kompanije?

Ofšor kompanije su firme registrovane u stranim državama ili jurisdikcijama poznatijim kao „ofšor zone“, koje nude povoljne poreske i regulatorne uslove.

Ove kompanije često se koriste u legitimne svrhe poslovanja, ali s druge strane i za minimizaciju poreza ili skrivanje stvarnih vlasnika imovine.

Ofšor kompanije se registruju u zemljama koje nisu iste kao ona gde se odvija glavni deo poslovanja ili gde se nalazi vlasnik. Među popularnim ofšor destinacijama nalaze se Britanska Devičanska Ostrva, Sejšeli, Panama, Kajmanska ostrva, Kipar i mnoga druga mesta.

Ono što ofšor zone nude jesu niski ili nikakvi porezi na dobit, a mnoge dozvoljavaju i tajnost vlasništva, odnosno sakrivanje identiteta krajnjih vlasnika.

Odlikuje ih jednostavna i brza registracija kompanije, slaba regulacija kontrole kapitala i zaštita od međunarodnih tužbi ili nacionalizacije imovine.

Ono što je problematično, jeste što su ofšor kompanije često povezane sa utajom poreza, pranjem novca, skrivanjem stvarnih vlasnika i imovine, kao i učešćem u koruptivnim šemama.