Širenje i skuplji kvadrat doneli „Beogradu na vodi“ prošle godine dobit od oko 63 miliona evra

U odnosu na 2023. godinu, kada je neto dobit iznosila oko 44 miliona evra, zarada „Beograda na vodi“ porasla je prošle godine za više od 40 odsto.

Međutim, ekspanziji ovog, kako ga nazivaju, „elitnog“ i „luksuznog“ naselja ne vidi se kraj.

Devet godina nakon kontroverznog noćnog rušenja u Savamali, kao i prošlogodišnjeg uklanjanja glavne autobuske stanice, plan širenja „Beograda na vodi“ ide dalje, a sledeća meta je Beogradski sajam.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam objavila je nedavno nacrt plana za uređenje priobalja reke Save za širenje projekta „Beograd na vodi“, prema kojem će gotovo ceo kompleks Beogradskog sajma biti srušen, izuzev Hale 1. Prošireni deo obuhvatiće prostor sve do Ade Ciganlije, a planirano je i povezivanje sa Terazijama.

Građani, međutim, ne ostaju nemi na ove planove „Beograda na vodi“.

Šta pokazuju finansijski rezultati preduzeća?

Prema podacima iz finansijskog izveštaja koji su objavljeni na portalu Agencije za privredne registre (APR), preduzeće „Beograd na vodi“ ostvarilo je prošle godine neto dobit od oko sedam milijardi dinara, što je oko 63 miliona evra. U 2023. godini neto dobit je iznosila oko pet milijardi dinara ili 44 miliona evra.

Poslovni prihodi „Beograda na vodi“ prošle godine iznosili su 43 milijarde dinara, što je za oko 11 milijardi dinara više u odnosu na 2023. godinu kada su bili skoro 32 milijarde dinara.

Najveći deo prihoda, u iznosu od oko 33 milijarde dinara, odnosi se na prihod od prodaje nekretnina koje su završene i predate u 2024. godini.

„Beograd na vodi“ je od iznajmljivanja komercijalnog prosotra prošle godine zaradio oko 467 miliona dinara.

S druge strane, poslovni rashodi iznosili su 35 milijardi dinara, i veći su nego 2023. godine kada su bili 26,2 milijarde dinara.

Dok su troškovi materijala, goriva i energije pali za oko 12 milijardi dinara u 2024. u odnosu na 2023. godinu, porasli su troškovi za zarade za oko 280 miliona dinara. Na dan 31. decembra 2024. godine, preduzeće je imalo 102 zaposlena.

Porasli su i troškovi proizvodnih usluga u koje spadaju troškovi izvedenih radova za izgradnju nekretnina, a koji su skočili za oko devet milijardi dinara i u 2024. iznosili su 31 milijardu dinara.

Ovi finansijski rezultati odnose se samo na preduzeće „Beograd na vodi“ koje se bavi izgradnjom i prodajom stambenih i poslovnih objekata, ali ne i na druga preduzeća koja su u vlasništvu „Beograda na vodi“, među kojima su BW Galerija, BW Kula, Bristol…

Drašković: Srbija poklonila vredno zemljište, a ostala manjinski vlasnik

Ekonomista Božo Drašković izjavio je za Danas da je država Srbija u projektu „Beograd na vodi“ preuzela ulogu manjinskog partnera, iako je u projekat uložila mnogo više.

„Država je poklonila kompletno građevinsko zemljište, a izgradila je i celokupnu infrastrukturu – puteve, vodovod, kanalizaciju, električnu mrežu…“, rekao je Drašković.

On je istakao da investitor praktično gradi na besplatno dobijenom zemljištu, te da se širenje projekta nastavlja i na lokacije poput Sajma i drugih delova obale, uz zadržavanje istog modela – bez plaćanja za zemljište.

„Građevinsko zemljište čini najmanje 20 odsto prodajne vrednosti izgrađenog prostora, a često i do 30 odsto, u zavisnosti od lokacije. Ako uzmemo prosek od 25 odsto, jasno je da je država poklonila značajan izvor prihoda“, rekao je Drašković.

Prema njegovim rečima, ključni dobitnik projekta je strani investitor ili entitet koji formalno stoji iza njega.

„Nije jasno ko se stvarno nalazi iza tog vlasništva, to je deo koji je skriven. Ne znamo da li su iza projekta isključivo strani investitori ili su uključena i domaća lica. Sve to izaziva opravdanu sumnju, jer se postavlja pitanje: ko bi pametan poklonio tako vredan resurs, kao što je zemljište, da bi se gradio nekakav Beograd na vodi, a da od tog dela zemljišta država nema nikakav prihod?“, pita Drašković.

Ocenio je da je sa aspekta javnih finansija ovaj projekat „potpuno nekoristan“ za Srbiju na srednji rok, dok će na duži rok država od njega dobijati prihode kroz naplatu poreza na imovinu.

„Ali inicijalni prihod, od vrednosti zemljišta, u potpunosti je izgubljen i poklonjen“, naglasio je Drašković.

Da je izgradnja „Beograda na vodi“ vođena interesima „političke elite orijentisane na profit“, Drašković je istakao da govori u prilog činjenica da je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanjivao javnost kada je govorio da su objekti koji su se pre devet godina rušili u Savamali bili bespravni, da bi se nedavno dokazalo da to nije tačno.

Ukazao je da država sada mora da isplati odštetu od nekoliko miliona evra pojedinim kompanijama koje su imale dozvolu na tom području, ocenjujući da je taj slučaj pokazatelj kako je u projektu primat dat političkim i finansijskim interesima, a ne urbanističkom planiranju.

„Priče o lepoti naselja su zapravo samo paravan. Suština projekta je finansijski interes“, istakao je Drašković.

Beograd na vodi „kralj“ najskupljih kvadrata

Republički geodetski zavod objavio je nedavno da je prošle godine u Srbiji najskuplji kvadratni metar stana prodat upravo u „Beogradu na vodi“ i to po ceni od 11.811 evra.

I najveća suma izdvojena za stan prošle godine bila je na istoj lokaciji. Za površinu stanu od 342 kvadrata izdvojeno je čak 2,6 miliona evra.

Ko formalno stoji iza „Beograda na vodi“?

Preduzeće „Beograd na vodi“ je osnovano 24. jula 2014. godine. Osnivač je Republika Srbija koju zastupa Vlada Srbije.

Dana 28. jula 2015. godine doneta je odluka o povećanju kapitala preduzeća „Beograd na vodi“, čime je kao novi član ušao investitor iz UAE – Eagle Hills Waterfront Investment L.L.C. (ranije: Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C.), sa sedištem u Abu Dabiju.

Prema podacima APR-a, Eagle Hills poseduje 67 odsto udela, dok država Srbija ima 33 odsto.

U martu 2025. godine, „Beograd na vodi“ isplatio je vlasnicima dividendu od 4,6 milijardi dinara (oko 38 miliona evra).

U avgustu prošle godine osnovano je novo zavisno preduzeće BNV Bristol, registrovano kao hotel.

Direktor preduzeća „Beograd na vodi“ je Zorana Burlić.

Šta sve „Beograd na vodi“ obuhvata?

U napomeni uz finansijski izveštaj kompanija je navela da je do sada završeno dvadeset dve stambene zgrade: BW Residences, BW Vista i BW Parkview, BW Magnolia, BW Terraces, BW Arcadia i BW Aurora, BW Metropolitan, BW Verde i BW Aqua, BW Aria i BW Terra, BW Simfonija, BW Libera, BW Sole i BW Scala, BW Quartet 1, 2, 3 i 4, BW Eterna i BW Lumia, sa ukupno više od 4.500 završenih stanova.

U toku je izgradnja još 13 stambeno-poslovnih objekata.

Osim završetka navedenih objekata, preduzeće je, kako je navelo, do sada izvelo infrastrukturne radove u okviru projekta Beograd na vodi: šetalište Sava Promenada, Savski park, Savski Trg, kanalizaciona crpna stanica, više saobraćajnica i drugih infrastrukturnih objekata.

U toku su radovi na završetku, kako piše u napomeni, više saobraćajnica, izgradnja još jedne trafostanice 110/10kV, kao i nastavak radova na izgradnji javnih površina i prateće infrastrukture i objekata (škola, vrtić, rekonstrukcija zgrade stare Pošte i dr.).

Preduzeće tvrdi u napomeni da vrši izradu odgovarajućih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekata, koje obuhvataju valorizaciju svih uticaja i eventualno potrebne mere zaštite.