Srbija između visokih kamata, "prijateljskih" zajmova i prodaje EPS-a 1Foto: Freeimages / magda s

„Pitanje je da li možemo uopšte da izlazimo na finansijsko tržište ili ćemo morati da molimo prijatelje kao što sam ranije činio da nam daju jednogodišnji ugovor dok ovo ne prođe.

A neće proći ni za tri ni za četiri godine – govorim o posledicama“, poslao je pomalo apokaliptično upozorenje Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, gostujući u nedelju uveče na Pinku.

On je rekao i da „mi moramo rolover (roll over – zanavljanje kredita, prim. nov.), treba da uzmemo milijardu po manjoj ceni da bi vratili milijardu koju smo uzeli po sedam odsto“. Izgleda da su te milijarde po sedam odsto duboko urezane u memoriju predsednika pošto su te evroobveznice već kompletno otplaćene i prema poslednjem mesečnom izveštaju Uprave za javni dug, najstarije evroobveznice su emitovane u junu 2019. godine sa kuponskom stopom od 1,5 odsto i prinosom od 1,6 odsto. Najpre dospevaju sedmogodišnje obveznice emitovane 2020. godine sa prinosom od 3,375 odsto.

Vučić je pogoršanje uslova na tržištu kapitala ilustrovao i emisijom desetogodišnjih obveznica Hrvatske, „koja ima sve pluseve na Zapadu, ima kreditni rejting i izašla je na finansijsko tržište i umesto po 0,8 zadužili se za 2,97 odsto. To su značajno bolji uslovi nego što možemo mi da se zadužimo“, rekao je Vučić.

Ipak, stanje na tržištu kapitala se definitivno pogoršava, ali po svemu sudeći glavni razlog za to je visoka inflacija, a ne direktno rat u Ukrajini.

Da su investitori sve obazriviji i traže veće kamate pokazuju i poslednje emisije državnih hartija od vrednosti.

Početkom aprila obavljena je aukcija dvogodišnjih dinarskih obveznica i iako je planirano prikupljanje pet milijardi dinara, prodato je obveznica za svega 1,6 milijardi i to sa prinosom od 2,95 odsto, za ceo poen skuplje nego pre ravno godinu dana.
Srbija je 16. aprila pokušala i da prikupi novac emitovanjem 25-godišnjih obveznica u evrima. Obim aukcije je iznosio 150 miliona evra, a država je ponudila kupon od 2,3 odsto. Na aukciju je stigla tražnja za svega 19,4 miliona evra, a sa prihvatljivim prinosom od 2,5 odsto prodato je obveznica za svega 6,9 miliona evra.

Stručnjaci razloge za rast kamatnih stopa vide u velikoj razlici između inflacije i referentnih kamatnih stopa, što znači da investitori faktički gube novac kada dobijaju kamate niže od inflacije.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da su tolike negativne kamatne stope neodržive.

„Dalji rast kamatnih stopa se mora očekivati, ali pogoršavanje uslova zaduživanja mora se gledati u svetlu realnih kamatnih stopa, koje se dobiju kada se od nominalne kamatne stope oduzme inflacija. Srbija i dalje ima relativno stabilnu makroekonomsku situaciju i inflacija ne odudara od evropske“, objašnjava Šoškić.

Prema njegovim rečima, uvek je bolje zadužiti se na tržištu nego bilateralno, kod druge države, kao što smo se recimo zaduživali kod UAE.

„Za početak trebalo je voditi odgovorniju fiskalnu politiku i prošle i ove godine, pa ne bismo morali toliko da se zadužujemo. Kada se zadužujemo kod drugih država, često to nije po tržišnim uslovima i postoje neka uslovljavanja. Bolje se zaduživati na tržištu, bez uslovljavanja“, napominje on.

Slično razmišlja i Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera, koji podseća da zaduživanjem kod drugih zemalja gradimo puteve, ali iako deluje da su krediti povoljniji, moramo da angažujemo njihova preduzeća bez tendera, pa na kraju bude skuplje nego regularno zaduživanje.

„Što se tiče zaduživanja na domaćem tržištu kapitala, može se prodati određena količina obveznica, ali se mora dati bar jedan procentni poen viša kamata nego do sada. Na međunarodnom tržištu ako se zadužujemo, trebalo bi se zadužiti s fiksnom kamatom i u evrima, s obzirom na inflaciju i očekivani rast kamatnih stopa“, ocenjuje Jorgić.

On pak predlaže i još jedan izvor sredstava za pokriće dospelog duga, a koji bi smanjio zaduženost države.

„Država bi mogla u velikim državnim preduzećima da proda deo akcija na berzi i od svojih građana i fondova prikupi sredstva za vraćanje dugova. Recimo može da proda oko 30 odsto akcija Telekom Srbija i tako bi prikupila nekoliko stotina miliona evra, a zadržala bi većinsko vlasništvo i ništa se ne bi promenilo u upravljačkim pravima. Ili bi država mogla da proda paket akcija EPS-a koji ima velike probleme u upravljanju i sa kapitalom, i dođe do novca, a bez zaduživanja u situaciji kada kamate idu gore“, kaže Jorgić.

Na skuplje zaduživanje rastućih ekonomija utiču i inflacija i rast kamatnih stopa američkog FED. Prema proceni investicione banke Lazard krajem 2021. godine počelo je povlačenje novca iz rastućih tržišta i od početka godine investitori su povukli 14 milijardi dolara, a od čak 13 milijardi iz obveznica ovih zemalja u čvrstoj valuti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.