Foto: Instagram/@buducnostsrbijeavJavnosti nisu saopšteni detalji sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ambasadorima zemalja Kvinte – SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, ali i šefom Delegacije EU. Vučić je saopštio kako vlast “nastavlja da vodi odgovornu politiku koja čuva mir i nacionalne interese”.
Ambasadori su mu uručili zajednički dokument u kojem izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, a uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu i Metohiji.
Ali o detaljima tog dokumenta neposredno nakon sastanka nije bilo mnogo reči.
Sinoć, veče pre sastanka, Vučić je gostujući na TV Prva govorio o tome šta bi ambasadori mogli doneti i komentarisao zahteve koji su prethodno objavljeni u Albanian postu. Jedna od stavki – uz to da je rok za postizanje dogovora sa Prištinom 24. februar naredne godine, ali i formiranje ZSO na Kosovu – bila je i finansijska nagrada koja bi usledila ukoliko se postigne dogovor.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da bi to moglo da budu neke besplatne pare, jer postoje predpristupni fondovi iz kojih se daju pokloni, odnosno iznosi koji ne moraju kasnije da se vraćaju.
“Moglo bi da bude nešto dato u gotovini a da nije kredit, to je najslađa vrsta saradnje. Drugo, mogli bi se odobriti krediti, mada do sada nismo imali problem sa odobravanjem kredita, jer se dešavalo da ugovorimo veće kredite ali da nismo u stanju da ih iskoristimo”, ističe Madžar.
On kaže da se dešavalo da stoji na računu i po tri milijarde dolara, da se plaćala kamata na to, a da projekti koji je trebalo da budu finansirani tim parama nisu započinjani jer izgleda nemamo kapacitete za njihovu realizaciju.
“Znači mogle bi da budu jednostrane bespovratne dotacije, povoljniji i lakši dostupni krediti i teško je zamisliti nešto drugo jer u naturi nema ništa. A najviše bi pomogli time što bismo konačno otkačili to Kosovo koje nam visi o vratu kao vodenički kamen, to bi bila najveća pomoć”, naglašava Ljubomir Madžar.
Ekonomista Milan Kovačević za Danas kaže da ne može da govori o tome šta će Aleksandar Vučić biti spreman da prihvati, da je to teško proceniti.
“Neće on to predstaviti kao plaćanje za taj sporazum jer to i neće biti nagrada te vrste, verovatno će biti neke kvote za razne vrste pomoći koje smo i do sada imali, samo uvećane”, ističe Kovačević.
U većini slučajeva, kaže Kovačević i podseća da je tako od osnivanja EU, pridošlice su imale određene povoljne kredite i grantove tako da bi to bilo sigurno takva neka finansijska nadoknada.
“Možda čak i još ponešto što je oprobano, neke posebne povlastice za neke naše proizvode, kao što je bilo sa šećerom”, kaže Kovačević i napominje da naša trgovina sa EU već sada ide perfektno jer nam brže raste izvoz od uvoza.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić podseća da je prvobitni plan bio da Srbija još 2007. uđe u EU, da se to najpre odlagalo na 2012. pa nadalje.
“Zbog toga što nismo u Uniji svake godine gubimo između tri do pet milijardi evra iz tih fondova koje bismo mogli da koristimo punopravno kao i svi ostali u Uniji. Čitav niz prednosti bismo imali u trgovini jer ulazak u EU znači da ste pouzdan i stabilan trgovinski partner”, napominje Rajić.
On kaže da su sve zemlje za 20 godina u Uniji imale porast spoljne trgovine od 80 do čak 900 odsto.
“Jednostavno, to garantuje dalje povećanje izvoza i što je nama jako bitno, ali i manje cene u prodavnicama za robu široke potrošnje. Mi sada zato što nismo u Uniji imamo sistem u kom je čitav niz proizvoda skuplji kod nas nego u zemljama EU, zato što naša regulativa nije usklađena”, ističe naš sagovornik.
Rajić naglašava da postoji čitav niz prednosti ali da su u ekonomskom smislu to najvažnije. Dostupnost tržištu Unije pomoći će državi, smatra on, da nabavlja lakše sve ono što joj je neophodno, počevši od energetike.
Ali sve to, kako kaže, zavisi i od same države, koliko je ko spreman da se reformiše.
“Poljska, Češka i Slovenija su danas na mnogo višem nivou nego pre nego što su ušle u Uniju. Češka je čak prestigla Španiju po standardu stanovništva, što je pre 25 godina bilo nezamislivo. Slovenija je jedina iz zemalja SFRJ koja ima bruto nacionalni dohodak uvećan za 50 odsto u odnosu na najbolje svoje rezultate iz doba Jugoslavije. Srbija je još na 69 do 74 odsto onoga što je imala u SFRJ”, napominje Rajić.
On kaže da je Bugarska pre ulaska u EU imala 20 odsto veći bruto nacionalni proizvod od Srbije, a 10 godina kasnije za 30 odsto viši, što pokazuje da se dodatno razvila.
“Pritom pričamo o zemlji koja je na samom začelju EU. Većina zemalja iz Istočne Evrope ima duplo veće prosečne zarade nego što imamo mi u Srbiji, a kupovna moć građana im je od 130 do 200 odsto veća nego kod nas”, naglašava Dragoljub Rajić, dodajući da se sa zemljama Zapadne Evrope i ne poredimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
