Od oko 1.375.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, u postupku restitucije bivši vlasnici potražuju samo oko 13.000 hektara, pokazuju analize Agencije za restituciju i drugih državnih organa. Dakle, mnogo manje nego što se prvobitno očekivalo. S druge strane, ima sasvim dovljno zemlje da se bivšim vlasnicima vrati imovina. Ipak, od svih zahteva u restituciji, povraćaj zemlje ide najsporije.
To ilustriju i najsvežiji podaci Agencije za restituciju s početka ovog meseca, prema kojima je u poslednje dve godine vraćeno ukupno tek 2.260 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najilustrativnija je situacija u Zrenjaninu, izrazito poljoprivrednom kraju, gde su do sada vraćena samo tri hektara. S obzirom da je postupak vraćanja zemlje u nadležnosti lokalnih samourava, koje poslednjih godina ubiru lepe prihode od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, pravo je pitanje kako će se ovaj zastoj razrešiti.
Jedan od problema je i to što je u većini atara izvršena komasacija poljoprivrednog zemljišta, tako da bivšim vlasnicima nije moguće, bez razbijanja ukrupnjene parcele, vratiti tačno one njive koje su im oduzete. Oni to i ne traže.
– Srbija apsolutno ima i više nego dovoljno, u nekim slučajevima čak i 100 puta više imovine od one koja se traži – smatra Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju koja je zajedno sa Agencijom za restituciju podnela Vladi predlog da se u zakon uvede i mogućnost substitucije, odnosno zamene za odgovarajuće zemljište. Iako bi time bila rasterećena javna kasa, iz koje bi, u suprotnom, bivšim vlasnicima trebalo isplatiti nadoknadu, ovaj predlog izazvao je protivljenje Udruženja poljoprivrednika opštine Vrbas, koje najavljuje da će Vladi Srbije uputiti zahtev da se inicijativa odbaci i da se zakon ne menja.
– Predlog je katastrofalan za mesta koja se nalaze u našoj opštini, a isto važi i za stotine drugih mesta u Vojvodini gde postoji državno zemljište koje nema pravnog naslednika, jer su njegovi bivši vlasnici zauvek napustili ove prostore posle Drugog svetskog rata. Dakle ne radi se ni o čijoj dedovini kako se u javnosti želi prestaviti, nego o potpuno čistoj državnoj svojini – tvrdi Zlatko Ralević, predsednik tog Udruženja.
Oni navode da se zalaže za sprovođenje restitucije, da svima bude vraćena ona imovina koja je bila oduzeta, ali isključivo ta, a ne neka druga u zamenu, „da se ne bi ponovo nanosila nepravda sada nekim drugim ljudima“. Iz saopštenja nije najjasnije ko bi to pretprpeo štetu kada je reč o povraćaju imovine koja je u državnom portfoliu, posebno ako se ima u vidu koliko su to male površine . Ipak, u Udruženju insistiraju da zemljište koje ne može da se vrati u naturi, treba isplatiti kako je zakon i predvideo. I Uprava za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu za poljoprivredu je odbacila inicijativu za izmenu zakona, što je Udruženje poljoprivrednika pozdravili.
– Supstitucija bi bila pljačka dosad neviđenih razmera jer bi država ostala bez imovine koju sada izdaje u zakup – ističu te dodaju da bi supstitucija tako bila najskuplji oblik restitucije jer bi država, kako ocenjuju, time izgubila jedan od retkih sigurnih izvora prihoda. „Trajno bi bila uništena mnoga mesta, propala bi mnoga porodična gazdinstva, prestao bi razvoj mnogih grana poljoprivrede i zauvek bi bio izgubljen jedan od najvažnijih resursa“, tvrde u tom Udruženju.
Vraćanje
Najvše zemlje vraćeno je u opštini Bački Petrovac – 520 hektara, zatim u Bečeju gde je vraćeno 209 hektara, Pančevu 151 hektar, Subotici 131 hektar, Vršcu 118 hektara, Žitištu 115 hektara, Sremskoj Mitrovici 106 hektara, Kovinu 101 hektar, dok je u Čoki vraćeno 69 hektara, Alibunaru 64 a Somboru i Srbobranu po 57 hektara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
