Šta znači izjava predsednika Vučića da Srbija od 1. novembra ostaje bez ruske nafte? 1Foto: EPA-EFE/ALI HAIDER; Beta/Miloš Miškov

Tokom prekjučerašnjeg televizijskog obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića pažnju gledalaca privukla je njegova izjava da će Srbija 1. novembra ostati bez ruske nafte.

Vučić je mislio na šesti paket sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini koji predviđa zabranu trgovanja i prenosa ruske nafte kroz teritoriju Evropske unije.

Taj paket stupa na snagu početkom novembra. Zabrana se odnosi na svu rusku naftu koja se do krajnjih kupaca transportuje morskim putem. Baš na taj način u Srbiju stiže “crno zlato” iz Ruske Federacije. Ta nafta se naime prvo tankerima dovozi do luke Omišalj u Hrvatskoj a potom Jadranskim naftovodom (JANAF) putuje do rafinerije Naftne industrije Srbije u Pančevu gde se prerađuje.

Od 1. novembra sankcije Evropske unije će sprečiti da se to i dalje dešava a Srbija će ostati bez ruske nafte koja je kupovana po ceni 30 odsto nižoj od onih koje su formirali drugi snabdevači naše zemlje “crnim zlatom”. Iako je NIS u većinskom ruskom vlasništvu zanimljivo je da je ta kompanija do pre nekoliko meseci kupovala svega 16 odsto ruske nafte dok je najveće količine pribavljala iz Iraka 47 odsto.

Ostatak je dobijan u Srbiji gde NIS proizvodi oko 20 odsto nafte a iz Kazahstana se uvozi oko 10 odsto i Norveške oko jedan odsto. Međutim, situacije se promenila jer je Rusija nakon sankcija pod kojima se našla od strane zemalja EU smanjila cenu svoje nafte za 30 odsto.

To je motivisalo da se uvoz u Srbiju sa prošlogodišnjih 16 odsto poveća na čak 60 odsto kada je reč o ruskoj sirovoj nafti. To je istovremeno uzrokovalo i smanjenje uvoza iz drugih izvora, u prvom redu nafte iz Iraka.

Za nešto više od dva meseca zbog sankcija EU prema Rusiji to više neće biti moguće te se u javnosti ukorenio strah da na jesen neće biti dovoljno nafte za potrebe potrošača u Srbiji ali i da će maloprodajne cene goriva na benzinskim pumpama znatno skočiti.

Stručna javnost ističe da to da li će biti dovoljno nafte na tržištu ne treba da zabrinjava ali da će cene na pumpama zbog nedostatka jeftine ruske nafte najverovatnije biti povećane.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da je tržište Srbije suviše malo da bi moglo da se desi da na njemu ne bude dovoljno količina “crnog zlata”.

– Potrebe našeg tržišta nisu toliko velike da ne bi mogle da se nabave dodatne količine nafte od drugih dobavljača u uslovima kada su uvedene sankcije na uvoz ruske nafte. Mislim da je od toga za nadležne u Srbiji važnije da reše pitanje logistike za dopremanje nafte u našu zemlju iz drugih izvora. Prvenstveno mislim da se na vreme obezbede brodovi kojima će se ta nafta prevoziti u Srbiju kao i da se naravno pravovremeno nađu i dobavljači od kojih će ona biti preuzimana – kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, moglo bi da se desi da se zbog toga što je iračka nafta skuplja od ruske, što se odražava na veleprodajnu cenu, vlasnici benzinskih pumpi odluče na povećanje cena goriva u maloprodaji. U tom slučaju bi se pokazalo da bi teret teške situacije o kojoj je pre neki dan govorio Vučič u vezi sa nedostajućim količinama ruske nafte od novembra prelio na vozače, koji bi postali ti koji će platiti ceh sankcija.

Naš sagovornik dodaje da bi vlast u Srbiji ipak mogla da izbegne takav scenario tako što bi smanjila akcize i druge dažbine na gorivo i tako obezbedila da cene goriva na pumpama u kriznim uslovima ne skaču enormno.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević takođe smatra da ne postoji bojazan da od 1. novembra Srbija neće moći da nađe dovoljne količine nafte iz drugih izvora zbog nedostatka ruske.

– Iz niza razloga u ovom trenutku na tržištu ima dovoljno nafte što znači da će ruska nafta u Srbiji moći da bude zamenjena nekom drugom. Da li će to značiti da će se povećati uvoz iz Iraka i Kazahstana ili će se nafta nabavljati i od nekih drugih proizvođača prvenstveno će zavisiti od toga koliko je ta nafta prikladna za preradu u Rafineriji nafte u Pančevu – objašnjava Radosavljević.

Od 1. oktobra cena gas se obračunava u kilovat satima, ali se ne menja

Javno preduzeće “Srbijagas” objavilo je da će se od 1. oktobra isporučeni prirodni gas umesto u kubnim metrima (m3) obračunavati u kilovat-satima (kWh).

Srbijagas je na svom sajtu saopštio da je dobio saglasnost Agencije za energetiku na odluku o ceni prirodnog gasa za javno snabdevanje, a u skladu sa odlukom o izmenama i dopunama metodologije za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje iz ove godine.

Kako je precizirano, „izmene metodologije posledica su promene načina merenja isporučenog prirodnog gasa i uvođenja kWh umesto m3 kao obračunske veličine isporučene energije u skladu sa uredbom“. Iz Srbijagasa su istakli da promena u načinu iskazivanja cena prirodnog gasa za javno snabdevanje „neće imati ekonomsko finansijske efekte na visinu tarifa i prosečnih cena“.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić objašnjava za Danas da je promenjena metodologija za određivanje cene prirodnog gasa.

– Koliko sam ja upoznat Agencija za energetiku je sugerisala Srbijagasu da promeni način obračuna za utvrđivanje cena gasa za potrošače. Suštinski to na bilo koji način neće izmeniti cenu koštanja potrošenog gasa. Drugim rečima, ona će biti ista bez obzira da li je utvrđena u kubnim metrima ili u kilovat satima. Jednostavno postoji transparentna računica kako se to pretvara uz jednog u drugo i nikakvih promena u ceni koju potrošač mora da plati tu neće biti – objašnjava naš sagovornik.

Inače, cena gasa u Evropi premašila je 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon vesti da “Severni tok 1” od 31. avgusta prestaje sa radom na tri dana zbog remonta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.