Stambeni kompleks preti zelenoj oazi u Nišu, a stanovi bi bili izgrađeni na nestabilnom teren

Na skupu su govorili prorektor Univerziteta u Beogradu i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Tamara Milenković Kerković i nekadašnji direktor niškog Zavoda za urbanizam Miroljub Stanković.

Ristić je rekao da zelena površina od tri i po hektara na kojoj se planira gradnja stambenog kompleksa predstavlja pravi „biser“ grada Niša i građani moraju da je čuvaju po svaku cenu.

„U nekoj proceni strateškog uticaja izgradnje novog naselja na životnu sredinu navedeno je da bi to bilo urađeno u cilju boljeg i prihvatljivijeg balansa između prostornih, ekoloških i socio-ekonomskih faktora. To je potpuno netačno. Ni jedan urbanistički sadržaj neće to popraviti. Biće uništene sve prirodne vrednosti i degradiran kvalitet života“, istakao je Ristić.

On je kazao da je reč o nestabilnom terenu koji ne treba da se dira.

„Tamo postoje denivelacije od 10 i 12 metara. Prirodna geomorfologija govori da je teren nestabilan. Izgradnjom se mogu isprovocirati procesi koji mogu imati loše posledice. Tamo ima dosta gline, a ona može da formira kliznu ravan i klizište“, izjavio je Ristić.

Prema njegovim rečima, možda taj prostor nije bogat šumom kao Stara planina, ali se može dodatno pošumiti, što je posebno važno u gradu koji ima zagađen vazduh kao što je to Niš.

„Kvalitet vazduha u Nišu je katastrofalan, sa povišenim vrednost PM 10 i PM 2,5 čestica. Niš bi trebalo da sačuva svako drvo, svaki žbun jer lišće i četine smanjuju transport štetnih čestica“, naglasio je Ristić.

On je kazao da projekat izgradnje stambenog naselja na prostoru stare ciglane predviđa da od cele površine samo 10 odsto bude zelenilo, a da se navodno 15 odsto zelenila obebzedi na krovovnim terasama i u žardinjerama.

„Taj plan od 15 osto zelenila na krovnim terasama je uvredljiv. Ni u Beogradu nema valjanih pet, šest terasa sa zelenilom“, izjavio je Ristić.

On je kazao da bi stara ciglana trebalo da bude sačuvana, kao što su to uradili u Torontu i pretvorena u prostor za izložbe, koncerte i druge sadržaje.

Nekadašnji direktor Zavoda za urbanizam Niš Miodrag Stanković rekao je da su svi urbanistički planovi u Nišu do 2021. godine predviđali da prostor kod stare ciglane u Paliluli bude prostor sa zelenilom i sprotsko-rekreativnim sadržajima.

„Izmenama Generalnog urbanističkog plana 2021. godine taj prostor je predviđen kao prstor čuvene ‘mešovite namene’. Ta mešovita namena omogućava investitorima da grade stambene i druge objekte“, rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, izmenama GUP-a je na desetine lokacija u Nišu, koje su bile javne namene, pretvoreno u prostor mešovite namene.

„To je glavna zloupotreba u sferi urbanističkog planiranja, a glavni gradski urbanista uradio je to uz pomoć izvršne vlasti, odnosno gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski i gradskog većnika zaduženog za planiranje i izgradnju“, izjavio je Stanković.

On je kazao da prilikom usvajanja planova za područje Palilule bilo više kršenja zakona.

„Plan generalne regulacije urađen je za prostor koji nije naveden u odluci o izradi tog plana pa je obuhvatio i zelenu površinu. Taj plan su odbornici Skupštine grada usvojili, a da ga nisu videli. Postavljen je na sajtu tek nakon donošenja skupštinske odluke“, istakao je Stanković.

Izgradnja ogromnog stambenog kompleksa, dodao je Stanković, dodatno bi pogoršala već ionako loše stanje u opštini Palilula što se poplava tiče.

Stanković je takođe upozorio da se radi o području sa puno gline, tako da bi izgradnja stambenog kompleksa mogla da pokrene klizište.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Tamara Milenković Kerković pozvala je građane da u što većem broju prisustvuju Javnoj raspravi Komisije za planove grada Niša zakazanoj za sutra zbog usvajanja Plana detaljne regulacije „Palilula 2“.

Ona je kazala da je to finalni deo procedure usvajanja Plana detaljne regulacije za gradsku opštinu Palilula.

„To je primer investitorskog urbanizma namernog da u ime krupnog građevinskog kapitala uništi i poslednju veliku zelenu površinu od tri i po hektara koja je do ovih izmena bila predviđena za namenu sporta i rekreacije i parkovske površine, u kraju koji je već ugrožen stalnim poplavama i ogromnim zagađenjem vazduha“, istakla je Milenković Kerković.

Ona je kazala da su urbanistički planovi za deo opštine Palilula izmenjeni uz kršenje zakona, iz uz veliki pritisak investitora.

„Morate prvo da radite GUP, onda Plan generalne regulacije, pa tek onda Plan detaljne regulacije. Oni su uradili Plan detaljne regulacije pre Plana generalne regulacije“, ukazala je Kerković.

Prema njenim rečima, sve izmene planova usledile su nakon što je januara 2020. godine aktuelna vlast u Nišu potpisala memorandum o razumevanju sa kompanijom Tesla Park, čiji je je vlasnik porodica Karić.