Iako je ministar trgovine i poljoprivrede, Dušan Petrović, najavio da će početkom maja biti objavljene mere za podsticaj proizvodnje, detalji još nisu poznati jer su u toku konsultacije sa stručnjacima. Jedino što je izvesno je to da će za podsticaje biti utrošeno oko milijardu dinara, što znači da utvrđeni agrarni budžet neće biti probijen, a većina para biće utrošena na subvencionisanje kamata za kredite koji će najvećim delom biti plasirani u stočarsku proizvodnju.
– Postojeća sredstva, umesto dosadašnjeg rasturanja na veliki broj programa, biće usmerena u nekoliko grana a najviše u razvoj stočarstva. Pri tom, ministarstvo neće zalaziti u strukturu nabavki, ali će sugerisati da se kupuju grla srednje genetike koja su prilagodljivija za naše područje i uslove gajenja. To znači da smo zadovoljni rasama koje daju do 8.000 litara mleka tokom jednogodišnje laktacije, i da nije umesno zahtevati baš „holštajn frizijsko goveče“. Tačno je da ta grla daju do 12.000 litara mleka, i da su dominantni na farmama u Holandiji, Nemačkoj ili Austriji, ali njihovi klimatski uslovi su drugačiji, imaju daleko savremenije staje od naših, ustaljenu proizvodnju kabaste stočne hrane i oni te zahtevne rase mogu da gaje – kažu za Danas u Ministarstvu trgovine i poljoprivrede i dodaju da će na listi podsticaja biti i mere za ukrupnjavanje proizvodnje i udruživanje agrarnih kapaciteta.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Cvijan Mekić kaže za Danas da je sa ministrom dogovoreno da se naprave timovi agrarnih stručnjaka koji bi izradili dugoročnu strategiju razvoja te grane, jer kratkoročni potezi ne mogu da daju rezultate.
– U poslednjih deset godina stočni fond je smanjen za oko 230.000 grla i prvim merama potrebno je zaustaviti pad stočarske proizvodnje. Uvoz nije rešenje, iako je ranije gromoglasno najavljeno da će se u inostranstvu kupiti i do 10.000 junica, a to je samo kap u moru nedostajućeg kapaciteta. Naše klanice projektovane su za ukupno milion grla godišnje, a sada obrađuju najviše 200.000. Dakle, potrebne su sveobuhvatne mere za povećanje proizvodnje, poput zabrane klanja ženske stoke, premija za male proizvođače koji se poslednje decenije nisu ugasili, podsticaji sa znatno većim obuhvatom registrovanih domaćinstava nego do sada, kao i regulisanje otkupa u kome sada dominira sivo tržište – kaže Mekić.
On dodaje da stočarstvo sa oko 28 odsto učestvuje u ukupnoj agrarnoj proizvodnji, a moralo bi da dostigne bar dvostruko veći udeo, jer je to merilo razvijenosti poljoprivrede. Stočarstvo dovodi ratarsku proizvodnju na viši novi prerade, pa umesto da na tržište izlazimo sa žitom i kukuruzom, možemo ih preraditi kroz meso i mleko i ponuditi polufabrikate, kaže Mekić. On na pitanje da li to što se krupan kapital seli u poljoprivredu može da uništi konkurentnost malih proizvođača, odgovara da se takav scenario može izbeći ako se i sistem regresiranja uključe i proizvođači sa malim brojem krava.
Vetar u jedra toj nameri trebalo bi da daju i nedavno dobijene dozvole za izvoz mleka i mesa na rusko tržište koje je dobilo šest mlekara i isto toliko klaničara.
Na pitanje kada će te mere biti donete, ministar Petrović je kazao da će „to biti vrlo brzo“, ali i istakao da ne želi da licitira sa datumima.
„Spremamo set mera, a jedan od razloga što one već nisu donete jeste što vrlo pažljivo analiziramo koji najbolji efekti tih mera mogu da budu“, kazao je Petrović novinarima u pauzi konferencije povodom Dana konkurencije.
On je istakao da se pažljivo razmatra najbolji način na koji novac iz agrarnog budžeta može biti potrošen, sa jasnim ciljem povećanja ukupne poljoprivredne proizvodnje, promene strukture poljoprivredne proizvodnje, kao i podizanja stočarske proizvodnje.
„Na taj način ćemo imati potrošnju, ako ne cele biljne proizvodnje, onda njenog najvećeg dela, pre svega kukuruza u našem stočarstvu“, naglasio je Petrović.
„Stočarska proizvodnja u Srbiji čini samo 28,5 odsto ukupne (poljoprivredne) proizvodnje“, ukazao je Petrović i dodao da je Srbija zemlja koja treba da ima učešće stočarske proizvodnje od 60 odsto, što bi omogućilo niže cene i veću zaradu za poljoprivrednike.
Petrović je istakao da će se vlada „svim silama boriti da stvori uslove za subvencionisanje kamata na kredite, pre svega za one koji bi trebalo da idu u stočarstvo, proizvodnju mleka i mesa, tov junadi, svinja“.
On je napomenuo i da se nalazimo u situaciji „kada postoji globalna inflacija cena hrane u svetu, to nije stvar koja se odnosi samo na Srbiju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
