Štrajkači glađu zanimaju samo novinare, vlast ravnodušna 1Foto: UGS Nezavisnost

Odavno na jugu Srbije nije zabeležen slučaj da radnici štrajkuju glađu u preduzeću čiji je većinski vlasnik država.

Poslednji radikalni protest zabeležen je pre skoro četiri godine kada su radnici Jumka po ciči zimi krenuli u blokadu magistralnog puta Niš – Skoplje, kod Vranjske Banje. Tada je opet na tapetu bila država kao većinski vlasnik tekstilne kompanije iz Vranja.

U pitomini sela Klenike, u kome žive isključivo Srbi na teritoriji bujanovačke opštine sada se odvija još jedna socijalna drama u kojoj život po ko zna koji put potkazuje sve priče o srpskom privrednom čudu. Četrdeset radnika i radnica Gumoplastike drugi dan je u štrajku glađu, a da njihov vlasnik – u ovom slučaju država i Vlada Srbije – u potpunosti ignorišu zahteve ovih ljudi.

– Ni danas nisam imao nijedan poziv od ljudi koji bi trebalo da rešavaju problem zbog koga smo morali da stupimo u štrajk. Jedino su me kontaktirali ljudi iz centrale UGS Nezavisnost i niko više. Ako bilo kakvog poziva bude od nadležnih, ja ću vam to javiti – rekao je za Danas predsednik Štrajkačkog odbora radnika Gumoplastike Slavoljub Ristić.

U devastiranom pogonu postoje minimalni uslovi za ovako radikalni socijalni protest. Štrajkači su za sada jedinstveni u stavu da „iako su odavno gladni sada stvar dovedu do kraja“.

Na saznanja novinara Danasa, da je „krajnji cilj štrajka da neko od bogatih ljudi sa juga Srbije, a pominju se i Albanci, ovim skrene pažnju i ubrza proces prodaje preduzeća u čijem vlasništvu je i pet hektara zemlje u centru Bujanovca prema albanskom selu Veliki Trnovac“, usledio je ekspresan i sasvim jasan odgovor.

– Mi ovde ne štrajkujemo ni za koga. To ko će kupiti Gumoplastiku odlučuje država koja ima 86 odsto vlasništva, kao i šest procenata dodatnih akcija kroz javna preduzeća. Da li će preduzeće kupiti Albanac, Turčin ili Srbin nama je sasvim svejedno, jer mi želimo samo da na ovaj način ostvarimo naša socijalna prava, u skladu sa Sporazumom koji postoji – objašnjavaju radnici Gumoplastike, okupljeni oko novinarskih ekipa koje su postali redovni i za sada jedini posetioci radnika u štrajku bez hrane.

Ristić pojašnjava da su poslednju zaradu primili u „mršavom iznosu od 7.000 do 8.000 dinara decembra prošle godine“. On se pita gde završava novac od rentiranja poslovnog prostora u vlasništvu Gumoplastike u Bujanovcu, ali i Beogradu.

– Nisam precizan, ali mislim da se na mesečnom nivou na ovaj način u kasu preduzeća sliva i do pola miliona dinara. Za nas nema plata, dok ljudi iz rukovodstva primaju redovno svoje zarade – kaže predsednik štrajkačkog odbora. Radnici navode da je njihov najvažniji cilj da se svima njima isplate dugovanja koja premašuju u osnovi 12,6 miliona dinara, bez kamata, kao i nadoknada za putne troškove, regres za godišnji odmor i sve ostale prinadležnosti.

– Nemamo mi šta da razgovaramo sa lokalnim rukovodstvom i direktorom vezano za naš protest, kada se naš poslodavac nalazi u Beogradu u Vladi Srbije. Sramota je što nas ignorišu i predstavljaju građanima drugog reda, jer mi smo radnici ove države Srbije, a ne neke druge. Ako toliko para i investicija ima u budžetu, nije lepo da mi ovde moramo da skapavamo gladni za ono što nam pripada u skladu sa Zakonom o radu – jedinstven je stav štrajkača.

Dosadašnji sudski postupci koji su okončani „terete državu Srbiju“ za nezakonito isplaćivanje zarade radnicima koje su bile umanjene, o čemu kako tvrde štrajkači postoji i adekvatna dokumentacija.

– Kako je moguće da neko ko rukovodi firmom prima uredno svoju platu, a da Ministarstvu nije do sada dostavio neophodnu dokumentaciju – pitaju se štrajkači. Odgovora ni juče nije bilo.

Uslediće još jedna hladna noć za četrdesetak Bujanovčana koji nemaju nameru da odustanu od svojih zahteva. NJima niko ništa nije ni ponudio, a nije ih ni udostojio ni time da ih poseti i porazgovara sa njima.

Intervenisala hitna pomoć

Ponešto o svemu govori i činjenica da, iako su uredno pismenim putem obavestili službu Hitne pomoći iz Doma zdravlja u Bujanovcu o radikalizaciji protesta, dobili su odgovor da će „lekari intervenisati samo u slučaju da se nekom od štrajkača pogorša zdravstveno stanje, jer nemaju dovoljno osoblja za stalno dežurstvo u fabrici u kojoj se odvija štrajk“.

Ispostavilo se da je to i bilo potrebno.

Juče kasno popodne desetak štrajkača osetilo je zdravstvene tegobe, zbog čega je Hitna pomoć morala da interveniše. Lekari su im pružili adekvatnu medicinsku pomoć, ali su oni odbili da napuste prostorije preduzeća uprkos lekarskim konstatacijama da se radi o „težim bolesnicima koji ne bi smeli da nastave štrajk glađu“.

Hvala Danasu i svim novinarima

– Samo je javnost uz nas. Hvala redakciji Danasa, koja od početka pokušava da skrene pažnju na naš problem. Hvala i svim drugim ekipama koje su dolazile ovde i poslale vest o našem štrajku za goli život, ne za luksuz – kaže Slavoljub Ristić iz UGS Nezavisnost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.