„Strane investicije štite dogovori s Vladom, a domaća privreda je ugušena“

Citiram moje „Otvoreno pismo ministarki Kori Udovicki“ (prilog: Dopis Ambasadama, od 15. januara 2006. godine). Objavljeno je kao 78. primer u ISTINI iz Beca 08. januara 2006. godine:
Otvoreno pismo min. Kori Udovicki, kao 78. primer
POSTOVANA GOSPODJO UDOVICKI
„EKSPERTI“, BEZ DANA PRAKSE?!
Prvo da Vam cestitam na hrabrosti koju ste pokazali, kada ste prihvatili tako odgovornu duznost. Necu se osvrtati na ostale delove koji pripadaju Vasem resoru, vec iskljucivo na RTB iz Bora, posto u njemu radim skoro tri decenije.
Od kako RTB postoji, nikada nije bio u tezoj situaciji. U vreme Milosevica, Sainovica i Prstica (pom. min. energetike i rudarstva), tadasnji direktori RTB-a uspeli su da preduzece obezvrede, opljackaju, zaduze i pripreme za otkup, sebi i drugima, iz domace i medjunarodne mafije. Odigrali su kljucnu ulogu i u forsiranju svojih kadrova u DOS-ovom Ministarstvu energetike i rudarstva (pogotovo, po pitanju RTB-a) i u postavljanju svojih kadrova u samom RTB-u, Upravnom odboru i u oba Sindikata. Pazljivo odabrani pomocnici ministra, savetnici i „eksperti“ po pitanju RTB-a, skoro svi odreda bez dana prakse u privredi (?!), usli su u tu igru, i nastavili proces rasprodaje ovako obezvredjenog RTB-a. Na zalost, dobili su svu pomoc od opstinskog rukovodstva i od 90% borskog DOS-a. Zahvaljujuci njima i njihovim ljudima u borskom MUP-u, Sudu i sluzbi finansijske kontrole, i ako je u protekloj deceniji RTB negde „zaturio“ skoro 1,5 milijarde dolara, istraga je spora i mlaka, a jos niko nije osudjen?!
MIR U KUCI DO RASPRODAJE RTB-A
Svi zajedno, u proteklih 18 meseci nisu povukli ni jedan ispravan potez. Povremeno bi Ministarstvo izdejstvovalo pare za isplatu zaostalih mizernih plata (prosecno, oko 6.000 dinara), da bi obezbedili „mir u kuci“ do rasprodaje RTB-a. Umesto da kupimo koncentrat iz uvoza, povecamo proizvodnju na maksimum u Topionici i pogonima prerade i ostvarimo ostatak dohotka od preko dva miliona dolara na mesecnom nivou, mi i dalje radimo sa oko 20% kapaciteta i ostvarujemo gubitke, koje Vlada pokriva?!
Preko 3.800 „dobrovoljaca“ su pre dva meseca napustili RTB. Oni su prodali svoje zdravlje i desetine hiljada uplacenih dolara u penzione i socijalne fondove za milostinju od svega 99 dolara po godini radnog staza, da tek za neku godinu prime prvu starosnu penziju, koju na zapadu samo sljam i alkoholicari primaju. Posto su skoro svi narusenog zdravlja, a ostaju bez socijalnog osiguranja, mnogima ce grobovi urasti u travu, pre nego steknu pravo na prvu penziju.
ONI KOJI CUTE SU NAJOPASNIJI
Preplaseni radnici, pravi i polu-invalidi sa po desetak bolesti – cute, da se ne bi nasli na spisku onih koji gube posao. Narod cuti, pa borska vlast i nadlezni u Vladi misle da je sve u redu. Medjutim, oni koji cute su najopasniji. Krajem juna, na ponovljenim lokalnim izborima u mesnoj zajednici Staro Seliste, predstavnik DOS-a (preds. OO PDS) dobio je svega 24 glasa od 1.116 upisanih biraca, a pobedio je kandidat SPS-a, sto je verovatno najgori rezultat, koji je postigao jedan predstavnik lokalne i republicke vlasti u celoj posleratnoj istoriji Srbije. To je vec dovoljna opomena i Vama licno, i svima u Vladi Srbije i u Boru, da su DOS-ovo Ministarstvo i lokalna vlast izgubili poverenje u borskoj opstini. Posto je ovo medjunacionalna sredina, u kojoj preovladjuju Vlasi, ne bi smeli dalje da se igraju vatrom, jer Bor je bure baruta, koje moze eksplodirati svakog momenta.

PROGRAM SPASAVANJA RTB-A
Poslovodstvo RTB-a je nameravalo ovih dana da izlozi na aukcijsku prodaju 18 pogona prerade iz RTB-a, ali, bar trenutno, nisu dobili saglasnost iz Vlade Srbije. Zbog toga cu (prvi put javno) citirati nekoliko pasusa iz tog Programa, koji sam izlozio 22. 11. 2001. g. u organizaciji Sindikata Nezavisnost u Beogradu, u prisustvu dr Mirka Cvetkovica, mr Voje Krstica, dr Nikice Kolundzije (kojima sam urucio po primerak Programa), g. Nemanje Kolesara i 30-tak ostalih zvanica.
10.1. Zaokruzivanje procesa rasprodaje RTB-a
Rukovodstvo RTB-a namerava da odmah u prvom stepenu privatizacije proda nekoliko pogona prerade, putem raspisanih Tendera. Prodaja pogona koji preradjuju katodni bakar do polufinalnih ili finalnih proizvoda na bazi bakra dovela bi ostatak RTB-a u jos tezu situaciju od ove, zato sto ne bi mogao da nadoknadjuje gubitke iz rudarstva u pogonima prerade (ako rudarstvo ne da kao koncesiju). Pogotovo je opasno ako se prodaju najrentabilniji i najveci pogoni prerade bakra.
Ukratko, prodaja pogona prerade bakra prouzrokovala bi uskoro (za najvise 3-4 godine) i prodaju svih rudnika i flotacija (na osnovu nekog buduceg zakona, koji moze dozvoliti prodaju prirodnog bogatstva, ako ih pre toga RTB ne da kao koncesiju) i svih pogona ekstraktivne metalurgije, jer ce raditi ispod granice rentabilnosti i usput napraviti velike dugove i uzimati hipotekarne kredite (osim, ako ne do|e do dupliranja cene bakra na svetskom trzistu, sto je prosto neverovatno). Time bi u vrlo kratkom periodu doslo do zaokruzenja procesa rasprodaje RTB-a.
Moja primedba: Neverovatno je da tako nesto nije jasno poslovodstvu RTB-a i onim ljudima iz Vlade koji se slazu sa prodajom takvih pogona???!!!
Fabrika soli plemenitih metala
Ubedljivo najrentabilniji pogon celog RTB-a (prava „zlatna koka“, borski „Bingo“). U njoj se proizvode soli zlata, srebra i platine za industrijske potrebe (za ind. filmova svih vrsta itd.). Koriste se razni cijanidi i ostale odgovarajuce hemikalije. Kada se plemeniti metal rastvori u tacno odmerenoj kolicini hemikalije (na veoma jednostavan nacin), dobija se so tog metala, koja na svetskom trzistu skoro isto kosta kao i cist metal. Prema tome, kupcu se prodaju desetine kilograma hemikalija po ceni plemenitih metala, a nabavljaju se po nekoliko stotina puta nizoj ceni. Na primer, kada su u pitanju cijanidi zlata, neto zarada je skoro 8.000 dolara po svakog ugradjenom kilogramu cijanida. Zbog toga, svi biju bitku da bas taj pogon otkupe, povecaju proizvodnju na maksimum i otplate ga u prvih mesec dana rada.
Moja primedba: Da li se isplati RTB-u da ga proda?!
Najveci pogoni prerade
Takodje mogu doneti solidan ostatak dohotka (najmanje 100 dolara po toni bakra), ako se podigne proizvodnja na maksimum i vodi racuna o troskovima. Znaci, pogon koji ostvari 25-30.000 tona nekog finalnog proizvoda godisnje, donece novom vlasniku svake godine najmanje 2,5-3 miliona dolara cistog prihoda. Da li se onda RTB-u isplati da proda takav pogon za svega nekoliko miliona dolara (ispod osam, kako se ovde prica), od cega deo otpada na stare dugove i kamate, deo se daje kao otpremnina radnicima koji ostaju bez posla, veci deo ostatka uzima dr`ava, a manje od dva miliona dolara ostaje RTB-u?! Uzgred, RTB je svojevremeno ulozio oko 100 miliona dolara, u svaki od ovih pogona: F-ka bakarnih cevi u Majdanpeku, F-a kablova u Zajecaru i F-ka lak zice u Boru.
Moja primedba: Pogon, u koji je ulozio 100 miliona dolara, RTB sada prodaje za dva miliona (jer ostale pare nece ni videti), umesto da u njemu svake godine sledecih decenija ostvari cist ostatak dohotka od najmanje 2,5-3 miliona dolara???!!! Jedino se isplati, ako se na taj nacin namerno ide u zaokruzivanje procesa rasprodaje RTB-a (i usput uzima ogroman mito). Svaki dalji komentar je suvisan. (zavrseno citiranje).
Boza Bogdanovic, dipl. ing.
Preds. OO Demokratskog centra“ (zavrseno citiranje)
• „Glas“ ; 12. 07. 2002. godine ; „Bor Vam ne veruje nista“ ; citati iz mog Pisma ministarki Kori Udovicki ; trecina 35. strane
• „Borske novine“ su objavile Otvoreno pismo u celosti.