foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ/DS)Rudnik litijuma u okviru projekta Jadar ne bi predstavljao značajnu opasnost po životnu okolinu, saglasni su profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, Čedomir Beljić i Nikola Lilić, koji su radili na Studiji procene uticaja na životnu okolinu, uz jasnu napomenu da taj projekat, pored dela koji se odnosi na rudarske aktivnosti, podrazumeva i tehnološku preradu, o čijim efektima nisu govorili, budući da ne spada u njihov delokrug rada.
Stučnjaci koji imaju dugogodišnja isustva sa studijama uvereni su da se uz primenu najviših standarda za zaštitu životne sredine uticajima može bezbedno upravljati.
Postoji dobra osnova da se izvede projekat koji, sa stanovišta ekologije i zaštite životne sredine, može da bude korektan, uspešan i bez incidenata. Ali, budimo pošteni, rudarstvo utiče na životnu sredinu, u manjoj ili većoj meri, kažu profesori, koji su u emisiji Pola sata Demostata govorili o mogućem uticaju rudnika na vode, vazduh, zemljište, poljoprivredu, biodiverzitet…
Na pitanje da li bi po životnu okolinu rudnik Jadar, zbog otpada, bio opasniji od drugih rudnika u Srbiji, odgovaraju da je svako ležište jedinstveno, neobnovljiv resurs i priča za sebe. Isti je odgovor i na pitanje da li stoje poređenja koja u srpskoj javnosti neretko čujemo – “ako litijum može da se kopa u Nemačkoj, može i u Srbiji”.
Studije procene uticaja, posebno kod kompleksnih projekata poput Jadra, rade timovi stručnjaka koji imaju potrebne kompetencije i profesionalnu odgovornost; nakon objavljivanja studije predviđena i javna rasprava, posle koje tehnička komisija resornog ministarstva daje predlog vladi da li da je prihvati ili ne. Profesori ističu da je cela procedura definisana zakonom i da javnost nije isključena, ali podsećaju da je rad na Studiji procene uticaja obustavljen kada je projekat zaustavljen i da je javnost ostala uskraćena za podatke iz nje.
Od resornog ministarstva i Vlade Srbije se očekivalo da organizuju javnu raspravu i uključe sve stručne i meritorne institucije u zemlji iz oblasti rudarstva, inženjerstva, prirodnih nauka, kako bi se doneli zaključci na osnovu kompetentne debate, iz koje ne bi bili isključeni ni građani.
Profesori navode da određena doza skepticizma i nepoverenja u javnosti mora da postoji, ali da je upravo zato ministarstvo trebalo da organizuje stručnu raspravu, kako se ne bi napravila navijačka atmosfera po sistemu ko jače vikne.
Početkom 2022. godine, posle masovnih protesta, Vlada Srbije je saopštila da je stavila tačku na projekat Jadar.
Ta tačka se 2024. godine izgleda pretvara u zarez i, kako se najavljuje, nova Vlada Srbije odlučivaće o projektu koji podrazumeva da Rio Tinto eksploatiše litijum na zapadu Srbije.
Bura u delu javnosti se ponovo podize, a Rio Tinto je saopštio da je spreman da javno objavi nacrt Studije procene uticaja na zivotnu sredinu.
O tome šta studija predstavlja, kako da budemo sigurni u integritet i kredibilitet procesa i autonomiju odlučivanja i koliko bi rudnik uticao na životnu okolinu u emisiji “Pola sata Demostata” govorili su profesori Rudarsko-geološkog fakulteta, Nikola Lilić i Čedomir Beljić.
Rudnik i živi svet ne mogu da postoje zajedno, to je recept za katastrofu: Stručnjaci o Rio Tintu i rudarenju https://t.co/AwcA3IZp40
— Danas (@OnlineDanas) February 17, 2024
Oni su na samom početku istakli da je projekat Jadar veoma komplikovan, da se sastoji iz dva dela, rudarskih aktivnosti i proizvodno-industrijskih aktivnosti, te da će pričati samo o rudarstvu i evenutalnim posledicama po životnu sredinu koje rudnik može da ostavi, dok o tehnološkoj preradi, kažu, treba da govore stručnjaci iz te oblasti.
“Kada je rudnik u pitanju, tako su izabrani tehnologija eksploatacije, metoda saniranja, odnosno upravljanja masivom, što je jedan od osnovnih procesa kod rudarenja, da se obezbedi i sigurnost samog izvođenja radova i efikasnost i zaštita životne sredine. Izabrana je tehnologija otkopavanja sa zasipavanjem, da ne dodje do remećenja vodonosnih odnosno stenskih formacija iznad samog ležista. Ležište je na dubini između 400 i 600 metara, ta donja jadaritska zona koja je u fokusu eksplatacije, tako da ne dodje do remećenja stenskih formacija iznad iz nekoliko razloga. I zbog određenih orudnjenja koji se nalaze iznad i zbog vodonosnih slojeva, takozvanih izdani podzemnih voda, koje se nalaze iznad ležišta”, navodi Lilić.
Ističe da su rudnik i tehnologija koncipirani tako da prilivi podzemnih voda zadovoljavaju servisne potrebe za funkcionisanjem rudnika.
Dodaje da je uvek za upravljanje vodama potrebna i određena sigurnost u snadbevanju i da je za potrebe i za procesni deo predviđeno da se iz aluvijona Drine, odnosno najplićih izdani iz devastiranog dela, uzima određena količina voda.
On podseća da za određene podzemne eksploatacije nisu ni potrebne procene uticaja na životnu okolinu jer takvi procesi ne mogu u velikoj meri da utiču na nju.
“Sama činjenica da delovi tog podzemnog procesa ne moraju obavezno da budu tretirani na taj način, govori da je to nisu toliko opasni postupci po životnu sredinu koliko su neki drugi vidovi eksploatacije”, navodi on.
Profesor Beljić podseća da se na projektu moguće eksploatacije litijuma radi od 2004. godine, da je do pre par godina taj projekat bio razvojna šansa, ali da se to poslednjih godina promenilo.
Profesor Lilić kaže da postoji niz izdani na lokaciji gde se nalazi ležište i da su se tokom dužeg niza godina radila i hidrogeološka istraživanja, podsetivši da je jedan od osnovnih delova postupka procene uticaja i sagledavanje kvaliteta životne sredine pre realizacije projekta.
U tom smislu kaže da je, nakon niza kampanja i ispitivanja podzemnih voda, zaključeno da je dobar kvalitet podzemnih voda samo u najplićoj izdani, a da, kako se ide bliže orudnjenjima, kvalitet podzemnih voda sve lošiji.
Ceo tekst možete naći na sajtu Demostata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
