foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/MOCene nekretnina skaču u nebo, a sa njima i kirija, zbog čega studenti koji se pripremaju za novu obrazovnu godinu muku muče da nađu smeštaj u Novom Sadu.
Novi Sad uz Beograd najviše oseti “pumpanje balona” na tržištu nekretnina u Srbiji i dok svi osluškuju da li će se desiti krah poput onog iz 2008. godine, već je stigla nova akademska godina, pa studenti za običnu garsonjeru moraju da izdvoje i 300 evra mesečno, bez režija.
Mogućnosti da dođu do pristojnog smeštaja im sužava i činjenica da Novi Sad posle korone beleži i rekorde u posećenosti stranih i domaćih turista, što znači da je biznis sa izdavanjem “stana na dan” ponovo popularan.
Na sve je došao i rat u Ukrajini i dolazak oko 10.000 ruskih građana pre svega u Beograd i Novi Sad. Iako ta brojka nije velika, Rusi većinom traže stanove u centu i na poznatim lokacijama, a kako se radi o ljudima iz sveta IT-a i biznisa, kirija im nije toliki problem.
“Stan u centru, na Grbavici i Limanima, teško može da se nađe. Posebno u centru gde se iskazuje naša poznata gostoljubivost pa se Rusima izdaju stanovi i za 500 evra. Ali zapravo nije bitna lokacija i stan na Novom naselju vam je 300 evra, samo što ćete ga možda pronaći, skromno nameštenog, naravno”, rekao je student Bojan Klaić iz Kikinde.
Kako dodaje, studentima ostaje ili da se vrate kućama ili da ih živi barem po četvoro u 30 kvadrata jer bi tako tih 400 evra, 300 stan plus režije oko 100, sveli na nekadašnjih 100 evra za smeštaj u Novom Sadu koliko su studenti plaćali pre samo nekoliko godina.
Letimičan pregled Fejsbuk grupa gde se sada najčešće traže stanovi, priču samo dodatno pogoršavaju, jer bez 300 evra tamo nema šta da se klikne.
“Izdajem stan u centru, kompletno opremljen, 40 metara kvadratnih, cena 450 evra”, jedan je od potpuno uobičajenih oglasa u takvim grupama.
Kada se tome doda i depozit u visinisi prve kirije, studentu i potencijanom podstanaru treba skoro 1000 evra samo da nogom kroči u svoj novi podstanarski dom.
Saša Kragulj iz Haus nekretnina kaže da je „cena otišla u nebesa“ i da je ovo trenutno najgori momenat za traženje stana, samo za razliku od pre mesec dana, cena iznajmljivanja stanova u Novom Sadu je skočila za 10 do 15 odsto.
Dodaje i da se garsonjere mogu naći za 250 evra za mesec, jednoiposobni stanovi bar za 300, većinom za 350 evra.
“Manjak je stanova, a cene su skočile do maksimuma. Onaj ko je platio sada jednoiposoban stan 100.000 evra, ne može da ga izdaje za 200 evra mesečno, jer će mu se ta investicija tako vratiti tek za 40 godina. Definitivno ne očekujem da će stanovi biti jetiniji, cene će i dalje da rastu”, rekao je Kragulj.
Kada je bio poslednji graditeljski bum 2008. godine u Novom Sadu je napravljeno 2700 stanova, a kako kaže, ove godine samo u jednom mesecu podeljeno je 700 ključeva za bezbednjake, a dobar deo njih je situiran, pa su se stanovi našli u oglasima. Tada se u mesec dana u Novom Sadu pojavilo oko 1000 novih stanova za izdavanje i svi su našli svoje podstanare!
“Tržište za sada apsorbuje sve. Gde će se to zaustaviti i ko to plaća, ne znam. Stanova za iznajmljivanje više nema. Ove godine prvi put su ljudi većinom već u avgustu uzeli stanove za studente, plaćajuči bezveze tri meseca prazan stan. Ranije je obično tokom leta bilo stanova, ali ove godine ne. Najviše studenata sada nam dolazi iz Valjeva, Užica i Kraljeva, zaobilaze Beograd, verovatno jer je tamo još i skuplje. Ima ih strandarnno dosta iz Bosne i Hercegovine, ali zanimljivo sve manje iz Crne Gore”, nastavlja Kragulj.
Zbog neralnih cena rente, sve više podstanara se zapravo odlučuje za kupovinu stanova, prodaje se šta se ima, manja ili veća dedovina, uzimaju se krediti, samo da se izađe iz kirije, što dodatno utiče na potražnju.
Jedini razlog za ovakve cene – pohlepa investitora
U razgovoru sa nekoliko agenata nekretnina koji su do detalja upućeni u zbivanja na građevinskom tržištu u Novom Sadu, kao jedini razlog za ovako povećanje cena stanova pa posledično i kirije, naveli su pohlepu investitora.
“Ovo je sad idealno vreme da se zaradi što više novca, a ljudi tu nemaju meru. Ozbiljne se pare obrću. Nema nijedan razlog da garsonjera u Novom Sadu košta 80.000 evra. Prvo je bila priča da je krivo poskupljenje materijala, evo njihova cena pada već mesecima, ali cene stanova i dalje rastu. Reč je o čistoj gramzivosti, samo je pitanje odakle ljudi to plaćaju“, rekao je jedan od njih.
Sa druge strane, čak 53 odsto studenata procenilo je da neće biti u mogućnosti da izdvoji više novca od onog koji je do sada bio predviđen za zakup nekretnine u kojoj stanuju, u anketi Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u kojoj je učestvovalo 410 studenata beogradskog i novosadskog univerziteta.
Najveći broj ispitanika tokom školske godine živi u garsonjeri ili jednoiposodnom stanu, a maksimalan mesečni budžet studenata za zakup stana je između 100 i 200 evra.
Kao najčešće razloge poskupljenja studenti navode inflaciju, dolazak državljana iz Rusije i Ukrajine, ali i „pohlepu i bezobrazluk vlasnika stanova“.
Maksimalno prihvatljivo povećanje cene zakupa na mesečnom nivou za većinu ispitanika bi bilo do 50 evra.
Ako cene zakupa nastave da rastu, čak polovina studenata navodi da će morati da nađe honorarni posao, a 38 odsto njih da će morati da se vrati u mesto prebivališta koje je van grada u kojem studiraju.
Rusi daju i 1000 evra za stan
Kragulj smatra da Rusi nisu uticali puno na cenu garsonjera i manjih stanova koje uzimaju studenti, odnosno samo posredno, u manjoj meri.
“Rusi obično iznajmljuju velike trosobne i četvorosobne stanove, dobro nameštene, bez parkinga. Cene izdavanja se kreću od 500 do 1000 evra. U Novom Sadu niste imali potrebu za luksuznim stanovima, kojih imamo oko 500. Nemamo velika predstavništva kompanija, ambasade i puno direktora, tako da je uvek bilo prazno oko 150 takvih stanova. Sada su i oni popunjeni, uzeli su iz Rusi koji većinom rade za američke IT firme, a kako kažu, plima pomera sve čamce, pa je i manjim stanovima, skromnije nameštenim, cena porasla“, kazao je Kragulj.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
