U Srbiji je trenutno na snazi čak 370 neporeskih nameta – raznih naknada, taksi i drugih davanja koje firmama razrezuju jednako brojne državne agencije i lokalne samouprave prema sopstvenoj volji. Ta brojka će se danas popeti na 371, pošto je najnovijim pravilnikom ministra poljoprivrede ustanovljena naknada za „rad senzornog ocenjivača za širu i vino“.
Ovi nalazi iz upravo objavljenog inventara parafiskalnih nameta, koji je sastavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, po prvi put bacaju svetlo na čitavu šumu najrazličitijih dažbina koje privrednici širom Srbije moraju da plaćaju opštinama u kojima rade i najraznovrsnijim drugim organima, pri čemu često nema nikakvog rezona kojim bi se moglo objasniti postojanje pojedinih taksi.
Prema rečima Dušana Vasiljevića, Ju-es-ejdovog stručnjaka za poboljšanje uslova poslovanja, „kap koja je prelila čašu“ u domaćoj javnosti, a naročito među preduzećima bilo je uvođenje naknade za korišćenje i zaštitu šuma, koju su dužna da plaćaju sva pravna lica u Srbiji, od „najvećih zagađivača do pokreta gorana“, pa čak i oni koji se bave pružanjem usluga ili imaju radnju na Terazijama, odnosno oni čije poslovanje nema nikakve veze s šumama.
Tu su i druge teško shvatljive naknade. Recimo, svi koji izvode građevinske radove dužni su da iznos u visini od dva procenta vrednosti posla izdvoje za izgradnju i održavanje skloništa, „a godinama nije izgrađeno ni jedno sklonište u Srbiji“, dok se mnoga od postojećih izdaju za teretane i prodavnice, čime JP Javna skloništa ostvaruje zaradu, navodi se u NALED-ovoj analizi pod naslovom „Mostovi i ćuprije“.
Kao loš primer navodi se i različite cena overe ugovora u sudu u zavisnosti od vrednosti samog ugovora, iako je jasno da u svakom slučaju službenik obavlja isti posao. Slična stvar je i sa firmarinama, koje za istu vrstu preduzeća u nekim opštinama koštaju nekoliko hiljada dinara, a u drugim i po nekoliko desetina hiljada ili još više od toga.
Srž problema je, prema oceni NALED-ovih stručnjaka, u tome da opštine i država parafiskalnim nametima zapravo ne naplaćuju usluge koje nude, već pokušavaju da njima popune svoje prazne budžete.
Jasan primer takvog ponašanja daje Branko Radulović iz Balkanskog centra za regulatornu reformu. Prema njegovim rečima, taksisti su dužni da plate naknadu od 6.000 dinara kako bi dobili nalepnicu koja potvrđuje da im je vozilo u odgovarajućem estetskom stanju.
– Kako desetominutni pregled vozila može toliko da košta? Ako sat rada inspektora košta 500 dinara, koliko onda treba da se naplati za 10 minuta, koliko on utroši na pregled vozila. Sigurno ne 6.000 dinara – ističe Radulović, ukazujući na očitu nesrazmeru u vrednosti pružene usluge i naplaćenoj naknadi.
Zbog ovakvih i sličnih primera u NALED-u smatraju da bi veliki broj ovih parafiskalnih nameta trebalo ukinuti, a sredstva koja bi se time izgubila nadoknaditi preko poreza, pošto i ovako ti nameti imaju poreski karakter, jer im je glavni cilj punjenje lokalnog ili republičkog budžeta. Istovremeno bi preostali parafiskalni nameti trebalo da se definišu sistemskim zakonima, kako se ne bi događalo da se stalno pojavljuju nove takse. To bi prema njima, bilo transparentnije rešenje, koje bi investitorima garantovalo stabilnost poslovnog ambijenta.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da je nedavno jedan investitor čak premestio svoje poslovanje iz Srbije u Hrvatsku, uprkos tome što je tamo porez na dobit duplo veći nego u Srbiji i što je cena rada znatno viša.
– Ukupna vrednost svih parafiskalnih nameta je oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda. To makroekonomski posmatrano, nije mnogo, ali mnogim privrednicima te takse mogu da budu veliko opterećenje, a naročito sektoru malih i srednjih preduzeća. Ako bi država odlučila da eliminiše sve te namete, ona bi svakako morala da ih nadoknadi preko poreza. Ali, veliki deo izgubljenih sredstava mogao bi da bude nadomešten tako što bi se jednostavno ukinuo investicioni kredit koji danas postoji. Ukidanjem tog kredita dobilo bi se dodatnih 20 milijardi dinara godišnje, što bi u velikom delu pokrilo gubitak prihoda od ukidanja parafiskalnih nameta – kaže Altiparmakov.
Dažbine po zaposlenom 570 evra
Od 370 neporeskih davanja, NALED je otkrio da čak 179 čine parafiskalni nameti, koje privrednici moraju da plaćaju, a da zauzvrat ne dobijaju nikakvo pravo, uslugu ili dobro. Za više od tri četvrtine ovih nameta nadležna je republika, a za ostatak lokalne samouprave. Ukupan iznos sredstava naplaćenih u 2011. preko neporeskih nameta bio je čak 730 miliona evra, odnosno oko dva odsto BDP-a ili čak 570 evra po svakom zaposlenom u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
