Superhik ekonomija ili spašavanje bankarskog sektora i radnih mesta: Država pokriva depozite klijenata dve propale američke banke

Onda je u petak ugašena SVB (Sillicon Valley Bank) 16. po veličini banka u SAD u drugom najvećem bankrotu u istoriji američkog bankarstva, teškom 209 milijardi dolara.

U ponedeljak su regulatori isto učinili sa njujorškom Signature bankom koja je imala imovinu vrednu oko 110 milijardi dolara što je čini trećim najvećim bankrotom u SAD.

Najveća tradicionalna poslovna banka koja je bankrotirala u SAD je Vašington mjutual u krizi 2008. godine.

Ovde se ne računaju kolapsi investicionih banaka kao što je Liman bradrs (Lehman Brothers) 2008. godine koji je za sobom povukao kompletno finansijsko tržište SAD-a, a što se kasnije odmotalo u svetsku finansijsku krizu.

Upravo je kriza SVB mnogim analitičarima zaličila na Liman Bradrs i u turbulentnom vikendu za nama u kom se odlučivalo šta će biti sa poveriocima glavna tema je bila šta će biti sa depozitima firmi i fizičkih lica u ovim bankama.

U SVB banku bilo je položeno 175 milijardi dolara depozita, dok je u Signature banci čuvan oko 88 milijardi dolara.

Amerika ima sistem osiguranja depozita, nalik onom u Srbiji, preko državne institucije FDIC (Federal Deposit Insurance Corporation) i osigurani su depoziti do 250.000 dolara.

Međutim, oko 89 odsto depozita u SVB banci i 90 odsto u Signature banci je bilo veće od ovog iznosa.

Ovde dolazimo do zanimljivog dela i tačke koliko sukoba oko finansija toliko i ideološkog koji se preko vikenda odigrao najviše na društvenim mrežama.

Naime, SVB je banka koja važila za najvećeg finansijera tehnoloških kompanija i posebno startapova u Silikonskoj dolini.

Prebogatim klijentima SVB, vlasnicima tehnoloških kompanija iz Silikonske doline i zaposlenima u ovim firmama nije se svidela mogućnost da ostanu bez svojih depozita i ušteđevine pa su u subotu pokrenuli masovnu akciju preko društvenih mreža da bi ukoliko država ne spasi SVB mogla biti pokrenuta lančana reakcija u ostalim regionalnim bankama u Americi, da bi ekonomija Kalifornije mogla da pretrpi ogroman udarac u kome bi desetine kompanija bile zatvorene, a hiljade ljudi ostali bez posla.

U ovim apelima učestvovali su poznati investitori milijarderi poput Marka Kjubana ili Bila Akmana, a histerija na Tviteru dostigla je tolike razmere da su mnogi analitičari, ali i političari ustvrdili da je upravo reakcija investitora pretnja da zaista i dođe do juriša na druge banke.

Formalno, investitori u tehnološke startape, tzv. „venture capitalist“, podneli su u subotu peticiju Ministarstvu finansija SAD da „spasi“ depozite u SVB banci.

Ovo je na sebe preuzeo Y Kombinator, moćni i uticajni akcelerator koji je pomogao nastanak i napredovanje mnogih tehnoloških kompanija iz Silikonske doline.

Na njihov poziv da potpišu peticiju odazvalo se 3.500 direktora kompanija i investitora.

Tviterom se pronela vest da Ministarstvo finansija traži kupca za SVB, ali je u nedelju popodne objavljeno zajedničko saopštenje Ministarstva finansija, Saveta guvernera FED-a i FDIC-a u kome se kaže da će FDIC pokriti sve depozite i SVB i Signature banke i da će njihovi klijenti moći da podignu svoj novac već u ponedeljak.

Takođe se navodi da gubitke banaka neće snositi poreski obveznici.

Vlasnici, odnosno akcionari ovih banaka ostaće bez svog kapitala, kao i neki neosigurani poverioci, a top menadžment će ostati bez posla.

Takođe, država će napraviti dodatni fond od 25 milijardi dolara za pomoć 12 regionalnih banaka koje bi mogle da dođu u isti problem.

Pokrivanje gubitaka od strane države nigde nije popularno, a posebno ako se pokrivaju gubici bogatijeg dela stanovništva.

Ministarka finansija Dženet Jelen je danas izjavila da „moraju biti sigurni da problemi koji postoje u jednoj finansijskoj instituciji ne zaraze ostale koje su zdrave. Cilj regulacije i supervizije je sve vreme da osiguramo da se zaraza ne desi“.

Takođe, američki mediji navode i da se traži rešenje za SVB koja je sada u vlasništvu države, a ne isključuje se prodaja nekoj inostranoj finansijskoj instituciji.

U SAD se digla ozbiljna uzbuna protiv mešanja države u poslovne odnose klijenata i njihovih banaka i pokrivanja pogrešnih investicionih odluka, kako klijenata tako i banke.

Neki smatraju da ovo znači promenu u samom sistemu kako funkacionišu banke, a da će trošak spasavanja na kraju biti prebačen na sve bankarske klijente.

„Ako su svi depoziti osigurani, kome onda trebaju banke“, zapitao se Nikolas Veron, saradnik Pitersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Nobelovac Pol Krugman jena Tviteru obrazložio zašto propast SVb ne može da povuče ceo bankarski sektor i zašto nije ni blizu onome što je bio Liman Bradrs.

On je oštro kritikovao način poslovanja ove banke koja se fokusirala na privlačenje depozita većih od 250.000 dolara za koje država garantuje, što je učinilo ranjivom u slučaju juriša na banke.

Drugi problem, prema njegovom mišljenju je to što su loše ulagali te depozite, a više su se fokusirali na održavanje dobrih odnosa sa tehnološkom i investitorskom zajednicom Silicijumske doline.

SVB je prema njegovoj analizi, ogromnu količinu keša svojih deponenata uložio u dugoročne obveznice, koje su u vreme niskih kamatnih stopa donosile veće prinose od kratkoročnih hartija.

Međutim, sa rastom inflacije FED je krenuo u agresivno povećanje kamatnih stopa. kamatne stope na kratkoročne obveznice povećane su znatno i klijenti SVB počeli su da povlače svoje depozite kako bi ih uložili u državne bezrizične obveznice koje su nudile veću zaradu.

SVB je pokušala da prode obveznice u svom portfoliju u petak i na tome izgubila 1,8 milijardi dolara.

Krugman u poslovnom modelu SVB ne vidi nikakav sistemski rizik zbog koga bi došlo do lančane propasti drugih banaka.

Kada se radi o poslovnim odlukama SVB treba spomenuti i ko je bio na najvišim rukovodećim mestima ove banke.

Jedan od glavnih operativnih direktora banke bio je Džozef Đentile koji je do 2007. godine bio finansijski direktor propalog Liman Bradrsa.

Direktor zadužen za upravljanje rizikom bila je Kim Olsen koja je je bila direktor u Dojče banci tokom 2007. i 2008. godine kada je ova banka pretrpela ogromne gubitke u hipotekarnoj krizi. Ipak, ona je angažovana tek pre mesec i po dana, a pre toga banka osam meseci nije imala direktora za upravljanje rizicima.

Stručnjaci sada ističu da se banka skoro uopšte nije osiguravala od rasta kamatnih stopa, na šta je zbog poslovnog modela bila naročito ranjiva.

Inače, u SAD su četiri najveće banke proglešene bankama od globalnog sistemskog značaja, DŽ.P. Morgan (JP Morgan), Bank od Amerika, Siti grup i Banka Njujorka Melon. Jedino depoziti u ove četiri banke su sasvim garantovane od strane države.

Drugim rečima, ove četiri banke su zvanično „prevelike da bi propale“.

Za razliku od SAD, SVB banka u Ujedinjenom kraljevstvu sa imovinom od oko 5,5 milijardi funti i depozitima od 6,7 milijardi funti je preko noći našla novog vlasnika.

Najveća evropska banka, britanska HSBC za jednu funtu kupila je posao SVB u UK.